O seksu i gradu

Ili oštar rez preko politike. Dok se ne desi nešto vredno lajanja što će najverovatnije biti predveče.

Legla jutros s namerom da spavam. Normalno. Mesec k’o tepsija igra svoju igru, negde je dizao more, meni dizao adrenalin pa od spavanja nije bilo ništa.

Ljubimac iznuren brigom, ne za Tomu, nego šta će predsednik da nam poruči, spavao snom blaženog glasača pošto je predsednik obavestio da izbori i naši glasovi nisu njegovo privatno vlasništvo, njega kao građanina Borisa Tadića, nego… ja nisam ukapirala. Kao što ga inače ne razumem.

I tako, u društvu muža anestezianog politikom i aktivnog Meseca, poče svašta da mi pada na pamet, kad  bih vam rekla šta, krstili biste se, pa ću deo da izostavim jerbo sam već naučila da većini ljudi oko mene takve stvari ne padaju na pamet.

Oni bračni se ne okreću ni za kim, ne misle ni  na šta sem na posao i ’leba, oni vanbračni gledaju kako da upadnu u brak, svi nevini i ’vako a i u mislima. Fascinantno.

I tako mi u po’ noći pade na pamet, kad bih ja otišla kao godpođa predsednikovica da se ispovedim, znate ona ide da se ispoveda zbog pritiska javnosti iako je javnost ne viđa, pročitala ja, crkva bi se garant’ srušila a pop bi se raspopio od muke. Takve misli imam. Bog bi garantovano rekao – pričaj, ja ću da te slušam, pošto bog nije zatucan kao ovi dole. I ne folira se. On kad voli – voli, kad ne voli – boli.

Što mi na pamet pade Sex and the City, pojma nemam, ali pade mi  i zadrža se. Počeh da razmišljam zašto je ta serija bila, jeste i biće tako popularna i dođoh do zaključka koji sam znala – samo zbog razotkrivanja.

Mislim, nas žene u Srbiji uče da je seks sramotna delatnost i da se to radi samo dva puta u životu, kad gubiš nevinost, da uđeš u krug žena, i kad želiš decu, eventualno puta onoliko koliko ih želiš. Izmedju mora da te boli glava. I da nemaš orgazam ni pod razno. Ima da budeš poštena žena i u braku. Za sve što muškarcima treba, postoje ljubavnice.

Normalno, kad one četiri počnu da raspredaju o penisima, srpska domaćica, naučena da to može da ujede pre nego da dodnese neko zadovoljstvo, u tišini svog doma, sva srećna ciči kad vidi da negde žene smeju da misle, menjaju nosioce penisa i iznad svega se dobro zezaju i uživaju u životu. I da im ništa ne fali.

Ovde žena ni pod razno ne bi trebalo da komentariše veličinu penisa svog muškarca, da ga hvali ili kudi, jerbo je srpski penis – srpski penis. Topuz. Budža. Nuklearna bomba. Tehničar. Šta ima o tome da se priča. A verujem i da bi neki nosilac penisa pre prešao preko prevare nego preko komentara o svom penisu. Žene si čuvaju glavu i ne pričaju. Usput, gde da priznaju da njihov udarač pesnicom o sto ima mizeran primerak penisa. Mislim stvarno, to je uvek naša lična sramota.

I tako mi pade na pamet da sam mnogo glupa što nisam napisala nešto u fazonu Sex and the City, nešto kao “Penis u ženskim pričama”, garantovano bi bilo hit.

Jer, ako ćete mi verovati, žene pričaju o tome. Svuda, od kuće do kafane, samo ako se skupi dobra ekipa žena. I uglavnom umiru od smeha. Ako ste pomislili da je to smeh kojim se podsmehuju, ma ne, to je onaj grleni, radosni smeh, kao kad čujete dobar vic.

I tako, mic po mic, stigoh mislima do oralne faze. Dakle, žena ima muškarca Apolona, lep, zgodan i neophodan od glave do pete, zaobilazeći zonu penisa jer je to, kako rekoh, sramota, manje važno od njega celog, može da ujede, može ružno da misli,  a može i u očima da se vidi.

Žene, dakle, tvrde da ne vole oralni seks i muškarci, jadni, za to moraju da mole, potežu je za glavu, obećavaju da neće nikome reći ni ružno misliti, ja da sam muško, o’ma bih rekla – aj’ ti seko kući. Nije što nećeš nego što su ti razlozi glupi.

E, u vezi toga, sedim ja onomad u jednom kafančetu, u društvu veselih i opuštenih žena i jedne koja trepće okicama.

Normalno, pretresosmo sve neophodne aksesoare i dođosmo do penisa, od penisa nekim čudom do te priče zašto žene treba moljakati, prstenovati, i ubeđivati i usred priče, ona treptava reče da ona penis ni za živu glavu, nokte da joj čupaju i za četiri konja da je vežu ne bi stavila u usta. Nikada ničiji.

Moja predivna, malograđanski operisana, divna i duhovita prijateljica, koja je rođena da muškarci trče za njom iako nije neka lepotica ali ima ono nešto, je pogleda kao tek rodjeno tele i reče joj:

Ti si, bre, mnogo glupa! Nemaš pojma kako izgleda dohvatiti se lepog qrca!

Kako to misliš lepog? – upita treptava povlačeći dim i kolutajući očima na sve četiri strane sveta.

Lepog, lepog, lepog… lepog, bre, k’o da ga je Meštrović vajao!

I tako ja u po’ noći počnem da se kikoćem, ljubimac skoči, preseče me  pitanjem koliko je sati, šta su javili, šta reko Tadić, je l’ vreme za pos’o, u kojoj je fazi Toma, htedoh da ga udavim jer mi prkide film u glavi pa sam posle morala da gledam neki glup na televiziji.

I tako zaspala.

E jutros sam rešila, čim se Toma pridigne, Tadić splasne, i budu raspisani izbori, kad se malo razbistri ludilo, sešću i napisaću to – Penis u žena Srpkinja.

Možda ne baš s tim naslovom.

Možda – I mi penis za priču imamo. Tako nešto.

Mislite o tome.

O čemu god hoćete.