Home / Život piše romane / Osmi putnik

Osmi putnik

Mog dragog muža ljubimca ujeo pauk. Krišom, na spavanju, osetili nismo. Odakle nam pauk pojma nemamo.To da je pauk je moja slobodna procena jer nema komaraca, nema pčela i osica, krpelja i ostalih buba na koje smo mogli da sumnjamo.

Prvog dana mesto gde ga je ujeo agresor je bilo samo crveno. I drugog dana je bilo samo crveno. Trećeg je to mesto počelo da raste kao da je u ljubimcu, u najmanju ruku, Osmi putnik. Ja stručnim okom majke koja je sve ujede i infekcije već prošla sa ćerkom ljubimicom zaključim da se u ljubimcu dešava nešto što ne treba da se dešava i da tu, eventualno, može doći do manje hiruške intervencije.

Ljubimac kategorično odbije odlazak kod lekara jer to podrazumeva onaj krug – lekar opšte prakse koji uvek uputi kod pogrešnog specijaliste koji bi u ovom slučaju bio, najverovatnije, dermatovenerolog, ovaj bi zaključio da slučaj nije za njega i tek onda bi smo se dočepali uputa za hirurga. Trajalo bi bar tri dana. Za ta tri dana bi Osmi putnik najverovatnije zaključio da se u ljubimcu ne dešava ništa specijalno i rešio bi da izađe napolje. Pošto ja nemam pojma šta bih radila sa obeznanjenim ljubimcem i Osmim putnikom rešimo da odemo u privatnu kliniku.

Veće staraca u sastavu ljubimac i ja održi sastanak, odaberemo kliniku i zakažemo.

To je bilo preksinoć.

Juče, sat vremena pre zakazanog termina, ljubimac, klinika i ja smo se nalazili na tri različita dela grada. Ja sam bila zaglavljena među radikalima, ljubimac među demokratama a klinika Bogu iza nogu.

Pošto nije imalo šansi da se nadjemo tamo gde smo se dogovorili veće staraca donese odluku da svako od nas ’vata prvi taksi i da se nađemo ispred klinike. Kad sam ja stigla ljubimac već bio na ivici histerije pošto se moja sreća i ovog puta pokazala kao vrlo darežljiva prema meni pa mi poslala taksistu koji ne može ništa da pronađe dok ne zaluta i to lutanje i naplati.

Tad sam, kad smo sabrali koliko smo platili vožnju već postala blago histerična.

Na klinici nas dočeka Dr sc koji čita Cosmopoliten i tu je moja histerija bila na višem nivou pošto ja ne podnosim ni žene koje čitaju pomenuti časopis.

Pregled trajao cca 5,5 minuta, Dr sc Cosmo postavio istu dijagnozu kao ja, u reč! Čak i koji je akrep izvršio invaziju na mog ljubimca. Prepisao terapiju i zakazao intervenciju.

Tih 5,5 minuta plaćeno – ne smem da vam kažem.

Tu već nisam bila histerična al’ nisam više govorila ni sa Dr ni sa ljubimcem.

Povratak koštao malo manje jer smo se vozili u istom taksiju.

Prepisana terapija u apoteci koštala kao prosečna večera za dvoje.

Sve ukupno je koštalo da te Bog mili sačuva. O zakazanoj intervenciji da ne pričam.

I, tako histerična i besna ja dođem na ideju da ja operišem ljubimca. Kad sam umela da postavim dijagnozu valjda ću umeti i da ga operišem.

Sad samo treba da vidim da l’ će on na to pristati.

Da mu naplatim – neću, majke mi.

A kad malo bolje razmislim ,trebala sam, brate, da ga pustim da se pretvori u Spiderman-a, šta bi mi falilo!

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

14 komentara

  1. A

    Prvo ga lepo napiješ, onda mu kažeš „Neću ti ništa s ovim skalpelom, majke mi“ i onda se baciš na posao.

    Samo pazi da ne bude „Operacija uspela a pacijent . . .“ :mrgreen:

  2. Imaš još vremena da se pretvori u Spajdermena…ukini terapiju i stavi ga u ćošak sobe, časkom će on da se prilagodi 😀

  3. Ih bre, takvu priliku da propustis, cccccc

  4. Joooj, šta bi’ dala ovog trenutka da mi ljubimca starijeg uje’ neki akrep pa pod moj nož da legne, n’umem ti objasniti!!! Pustila bi tarantulu na njega! Šta tarantulu, moju majku milu bi pustila da ga izede…a onda ja da ga lečim…k’o Kosovka devojka da se nadvijem nad njim, samo umesto krčaga sa vinom da držim bokal ricinusa…piš-prašak…skalpel…nož….jatagan…sekiru….sataru….(uf, što mi se mašta razmajala, a lepo sam mu rekla da mi ne priča koliko je para na šta moooor’o da da pre jutanje kafe!)
    Idem u dovrište da jurim nekog pauka il’ makar kišnu glistu u gaće da mu ubacim.

  5. z

    Sve je to zato sto si ti zakasnila sa ujedom. 🙂

  6. n

    joj moram da se smejem…al ne rugam se ni ljubimcu,ni tebi…nego nesto u vezi moje profesije,tako cesto vidim ljubimce i njihove ljubimice…al super bi bila dr,stvarno sve si pogodila!!

  7. m

    Prvo i prvo, jedno je kad ujedaju bude, drugo kad ujedam ja, od buba se ljubimac i izleci, ja sam mnogo otrovnija od mene ima traume, nevidjene, terapija ne postoji, uglavnom ceka da prodje samo od sebe. Bolje mu je da ga bube ujedaju, tu je medicina uspesnija.

  8. Daj mu malo rakije, kazes: „Popij malo, pa da pocnemo“. Noz zagrejes na vatri, raseces ujed, isisas otrov i gotovo. Nista lakse, i ne kosta nista. 🙂

  9. E ovo je stvarmo medicinska tema, sta da kezem osim da evo Buba opisa celu operaciju, nista lakse..hahaha.. ..
    a nije vam bilo smesno….

  10. m

    E, Bubo, tu vec imamo problem posto u nasoj kuci ja pijem a ljubimac ne podnosi alkohol tako da ce biti: “Cek’ da popijem malo pa da pocnemo“ 🙂

  11. O

    Samo pitam, nije li tvom ljubimcu dolazila tasta u goste?
    Iz iskustva govorim, mene tako izbije alergija kad je tasta tu.
    Mere predostroznosti…odem na fudbal, i kad se vratim „izvrnem“ se znojav na trosed u dnevnoj….onda ona odjednom dobije neodlozne obaveze…..

  12. m

    Jok! Nema tastu.

  13. Ček da popijem malo pa da počnemo – e, ovo i ja mogu da iskoristim! 😀

  14. m

    Os da ti asistiram 🙂

Ostavite komentar