Telma i Luiz

Sve je počelo davno, davno, onda kad je bog stvorio sve na Zemlji, ispod Zemlje i iznad Zemlje, video da tu nešto fali, dohvatio grumen zemlje, zaigrao se i napravio savršeno stvorenje, počešao se po oznojenom čelu, ukapirao da ga čeka bespotrebno akanje sa tim stvorenjem pa mu uzeo jedno rebro i napravio mu drugaricu. Ne tako savršenu kao ono prvo stvorenje, najveća joj mana bila što je bila malo ulava u glavu, kad joj kažeš nemoj i ne smeš, ona baš to uradi.

Od tog trenutka pa do danas prošli su vekovi i vekovi, dešavale su se oluje, zemljotresi, suše, ratovi i mnoge druge prirodne i neprirodne pojave u kojima su žene učestvovale barabar sa muškarcima, vukle, gradile, dizale, nosile puške, rađale decu usput, kao da to nije ništa i sve bi to trajalo dok se ne uspostavi pređašnje kofol mirno, harmonično stanje, kad bi ženu podsetili da mora da zna gde joj je mesto:

uz šporet

da rađa decu

da ih vaspitava

dva koraka iza muškarca

da ne nervira svog muškarca i ne dovodi ga u situaciju da je tuče

da ne maše repom

da pazi s kim se druži

da ne nosi kratku suknju, naročito ako je majka

da ne govori dok joj se ne da reč

kad progovori da pazi šta govori

da ne gleda okolo ko da joj je glava periskop nego u svog muškarca, pepeljaru i vrh cipela

da ima seks samo s jednim muškarcem u kome su otelotvoreni svi ostali – prvi, drugi, peti i poslednji

da pazi da ne obruka oca, brata, ujake, stričeve, sve pretke po muškoj liniji i sina na kraju

da trpi

da se ne razvodi i bruka familiju

da se ne buni ni zbog čega, jer kako su joj majka, baba, prababa i ostale pretkinje, ništa im nije falilo

jer

sve, sve, ali ona je IPAK žena.

Umesto svega gore,  mogla sam da napišem samo ovo – ti si, draga moja, IPAK, samo žena u svetu koji se organizovao i iskrojio prema muškarcima.

I muškarci brane taj svet. Ništa čudno, odvajkad je poznato da svako brani zauzetu teritoriju, raznoraznim sredstvima, pa i onim najsramnijim, ko te pita. Nijedan rat ne bira sredstva pa ni rat polova. Ali to ni po jada.

Jadno je što postoje horde žena koje brane taj muški svet. Od kojih je teško biti glasniji.

Koje ne interesuje zbog čega su se borile od Klare Cetkin do danas, žene na svim kontinetnima, svih boja kože, svih godišta.

To su one žene, majke, kraljice, koje rade, zaposlene su, idu na fitnes, sa prijateljicama na odmor, u kafanu, voze… sve misleći da im je to palo s neba.

O, drage moje, za sve to su se neke žene stotinama godina borile. U nekim krajevima sveta se, za sve ovo i mnogo više od ovoga, još nisu izborile.

Ali, vi ćete i danas prvo izgovoriti da niste feministkinje. Jer za vas je feministkinja jednako muškarača.

A onda ćete svakoj ženi koja se usudila da iskorači, da bude hrabra onoliko koliko vi niste, ili jeste, ali svaka ljubav košta, pa i ljubav prema lagodnom životu, koliko god suza ponekad ume da poteče, iz čistog straha za sebe, da spočitate najzlobnije što možete, iz svog trona, ni kruna vam se neće zadrmati:

da je neka žena bruka za ženski rod

šta će tamo, nije to za nju, šta se gura gde joj nije mesto

da je umela da ćuti, ne bi dobila batine

da je valjala, ne bi je on ostavio

da nije mrdnula repom, ne bi joj neko tamo ni reč rekao

brojaćete joj cipele, jakne, tašne, ljubavnike, sve ono što nije vaša stvar

ogovaraćete njenu „nevaspitanu“ decu naspram vaših anđela

čekaćete kao hijene da joj se nešto loše desi, a onda joj se lažno smeškati i ogovarati je na sva usta

svaki njen uspeh ćete uniziti sa – pa dobro, ali JADNA, nije udata, nema decu, ružna je, šta joj to vredi

ako je udata, unizićete je sa – pa dobro, ali JADNA, vara je muž, šta joj to vredi

i na kraju

i na kraju

za svaku ženu koja ugrožava vaše predrasude, utabane puteve, koja radi ono što vi ne smete ili nećete, reći ćete – KURVA!

Više sam puta čula reč kurva iz ženskih, nego iz muških usta.

Ovaj post nema poentu. Odnosno, ima, ali neću da vam je izvlačim ja.

Razmišljajući kako da naslovim ovaj post, odlučila sam se za naslov istoimenog filma Telma i Luzi, filma o ženskoj empancipaciji, ideji (!) da žene mogu da se kreću same bez straha da će biti silovane, zlostavljane, ubijene, prijateljstvu do kraja i slobodi, nasuprot previše promovisanom ženskom suparništvu.

Srećan vam 8. mart.