Home / Politika je kurva / Pismeni zadatak na promašenu temu

Pismeni zadatak na promašenu temu

Ili – dobro sam danas normalna.

Oktobar u Kragujevcu. Ja đak. Svakog oktobra pismeni zadatak na temu streljanja. Piše se ćirilicom, ispravlja latinicom. To bilo tad tako, oba pisma su bila podjednaka.

Teme: Plače nebo iznad Kragujevca, Pucajte, ja i sada držim čas, Ružo, čuvaj decu, Deco osvetite oca, sve tako nešto.

Nabijemo nos u vežbanke i pišemo. Svima nam vrati pismene radove ižvrljane hemijskom olovkom uzduž i popreko, izbušene na nekoliko mesta u nastupu profesorske agresije, a preko svega piše – Promašena tema!!!

Onda uradimo latinicom ispravku te skroz promašene teme.

Sledeće godine opet isto al’ sa uputstvom – sa stilom to! – literarno! – osećajno! – uživite se malo! – zamislite kako je bilo njima kad su stajali ispred nemačkih bajoneta! – iz njihove crvene krvi je iznikla zelena trava! – zamislite da ste profesor koji drži poslednji čas hrabrosti! – uživite se, uživite se, osećajno! – zamislite lelek iznad Šumarica, šta bi streljani đak poručio majci…

Mi ponovo ponabijamo noseve u vežbanke i krenemo literarno i osećajno da zamišljamo kako nas streljaju da bi mogli verodostojno da prenesemo osećanja na papir. Ja pišem, u sebi vičem – živela KaPeJu, sve onako osećajno, krvarim, iz moje crvene krvce niče zelena trava i promašim temu. Ponovo. Ne vredi! Da bi čovek mog’o da napiše literarno osećajni rad na temu streljanja moraju da ga streljaju. Tako streljan treba nešto da poruči majci, ako ne ume, promašio je temu.

Maj mesec. Rodjendan drugu Starom koji je uvek bio mlad.

Teme: Drug Tito jaše na čelu kolone, Drugarice posadimo cveće, Druže Tito mi ti se kunemo, Mi smo Titovi – Tito je naš, Najveći sin naših naroda i narodnosti, Rame uz rame sa drugom Titom – junačkim sinom. Mali Jože…

Opet noseve u vežbanke, literarno i osećajno. I sa stilom. Pišem i ubijem se misleći kako sam ja to Titova pionirka a on istovremeno moj sin. I promašim temu. Sledeće godine usred maja moram da razmišljam kako je bilo malom Joži dok se u tiganju sankao po zagorskim padinama, nije, jadan, im’o sanke. Napolju sve behara, ja pokušala da se uživim kako sedim u tiganju al’ ne ide i promašim temu. I šta god sam pisala ja sam promašila, i kad sam sa Reksom sedela ranjena u pećini, i kad sam jahala na čelu kolone, osvrnem se, nigde cveća, gde može cveće da nikne tamo gde je prošo konj a iza njega vojska. Al’ tako vreme bilo. Najveći kiks sam napravila kad sam morala literarno i osećajno da se uživim u ono kad je mali Jože ukrao svinjsku glavu, u životu nisam videla pečenu svinjsku glavu. Videla sam samo pečenje u komadima onako lepo naslagano na oval. A i nisam nikad bila ljubitelj svinjetine. Al’ moram literarno i osećajno a naročito sa stilom da opišem ljubav prema pečenoj svinjskoj glavi. Bez jabuke u čeljustima.

U beloj košulji i teget suknji, sa crvenim maramčetom oko vrata sam morala osećajno da pevam u horu. ’’Konjuh planinom’’ – godine su mi trebale da ukapiram da je Konjuh planina a ne konj koji se vere uz planinu, onda ’’Kominterno, mirisavo cveće’’ – ako je to bilo cveće onda je svo cveće bilo korov. Nisu nicale ljubičice ispod konjiskih kopita nego kominterna.

Kad malo bolje razmislim moje školovanje se zvalo – Kako istraumirati one koji su rodjeni bez trauma. Ili kako kazniti one koji su našli da se rode kasno pa nisu učestvovali u NOR-u i nisu streljani ili u najboljem slučaju ranjeni.

Danas, u po noći da me probudiš sve herojske pesme znam napamet. I kako su se zvali sedam sekretara SKOJ-a. I šta je AFŽ, SSRN, SOJ, SOKOJ, ZAVNOBIH, NOP, OZNA i ostale skraćenice.

Kako nisam postala Čvorović nije mi jasno.

I setih se ovoga jer su deca nekih beogradskih škola imala zadatak da pišu predsedniku ili o predsedniku ili šta god… Deca od 11, 12 godina.

Nisam uspela da saznam teme, možda je bilo – Biću i ja maneken, Give mi five, Narode, odo’ da radim…

Direktorka škole za obuku mladih kadrova objasnila što je to tako, to je – „način da se vidi kako razmišljaju, koji su njihovi problemi“. A sve će da ih reši drug predsedik. Kao Deda Mraz pošto uglavnom Deda Mraz rešava probleme dece u ovom uzrastu.

Fala joj što se setila.

Ono ideja i nije loša. Naše probleme ne ume da reši. Možda je dobar u rešavanju onih:

Druže predsedniče, šta mislite, da l’ se svidjam Mikiju…

Druže predsedniče, drugarica mi je rekla da sam krava…

Druže predsedniče, treba mi nov mobilni telefon…

Druže predsedniče da l’ ću da budem dobar košarkaš…

A ja htela da radim kao Saveta! Ma idi!

Pročitajte i

Spomenik Juriju Gagarinu – veliki postament, mala glava – sve isto kao u Srbiji

Sve ovo sa ovim spomenikom podsetilo me na to šta nam sve promiče, šta sve dozvoljavamo, za šta sve mislimo da ne možemo da promenimo.I kako razum građanima Srbije već par godina maše i govori – pa, pa... a građani odmahuju i ispraćaju ga sve misleći da će sedeći i zezajući se po mrežama nadjebati ovu ogromnu marketinšku mašinu. Dok im se bolji život smeši samo ko zna koji put kao repriza.

19 komentara

  1. Setih se jednog svog pismenog zadatka iz srpskog jezika. Ponudjena tema je bila: Ne treba gubiti nadu. Ja pisala kako sam operisana kao otpisan slucaj,a ipak prezivela i sve se dobro zavrsilo. Profesorka mi vratila vezbanku uz prezrivi komentar: dala sam ti pet,ali i nije ti bilo tesko da napises ovo kad si sve to prezivela. Ja pocela da placem,ona me izbacila sa casa. Valjda je poenta da promasis temu.

  2. Poenta je da nas naprave budalama.
    Ja sam jedva docekala analize, ono “Prokleta avlija“ i tako, sve sam petice imala :mrgreen:

    kad god sam morala da osećam da sam mrtva promašivala sam :mrgreen:

  3. poenta je da nas nauce da se osecamo jadno, ponizeno, dotuceno i polumrtvo, ako ne mozemo bas nacisto ubijeno. sto i nije losa poenta jer je to neophodna vestina za prezivljavanje i zemlji srbiji :mrgreen: 😥

  4. Kakvi su oni bili vizionari :mrgreen:

    Revolucija guta svoje najbolje ljude – J.B. Tito

    a ono došlo vreme da gutaju sve, nema veze kakav si, važno da nisi loš za varenje

  5. A uz one zilavije,drmnu jedan pelinkovac,on je dobar digestiv :mrgreen:

  6. S

    Slatko se ismejah, ma kud me nađe sa promašenim temama 😀

    NajsmeŠniji su bili kad mi kažu „Da je tema bila ta i ta ti bi imala 5, ovako samo 3.“

  7. Kao i u Kragujevcu tako i u Kraljevu svakog 14. oktobra, tako da tačno znam šta pričaš. :mrgreen: Kad pomenunu Konjuh planinu, ja sam se setila kada smo u predškolskom pevali „druže Tito mi ti seku nemo“ … Godinama sam mislila da mi seku nemamo. 🙄 😆 Objašnjavam detetu što se smejem, nema šanse da razume što sam toliko bila tupava. :mrgreen:

    I danas znam početak pesme koju je napisao neki rodoljub onda kada je drug Tito umro. „Četvrtoga u mesecu maju, kada biljke znak života daju u tri sata i nešto minuta hrabro srce Titovo ućuta…“ Buhahahahah….hahahaha :mrgreen: Znam i dalje…sve negde do tog tiganja…hahahaha

  8. Celog zivota omasujem i kad pisem i kad pricam… Siroko, naokolo i nikad u centar… Mnogo sam smotan, nikako da dodjem do sustine i srzi…

  9. S

    Jebote i ja uvek zamisljala mrsavog, iznemoglog konja kako se penje uz planinu! 😯
    a od „Sivog sokola“ i sad mi se dize kosa na glavi, zbog milog mi ucitelja koji nas je terao da pevamo tu pesmu na pocetku svakog prvog casa, CET’RI GODINE! 😕 Jos uvek se pitam kako je imao zivaca stalno da slusa iznova i iznova.

  10. Suske, standardno. 😀 pises za pet samo si promasila temu

    Carobna, vidis kako to ide a necega ne mozes da se setis pa ne znam sta da bude 😆

    Deda, nema veze, ja te uglavnom razumem :mrgreen:

    Sanja, ma nije imao zivaca nego mislio da tako mora 😆

  11. Oh ja sam imala sarkasticne komentare za skoro svaku temu mojih pismenih zadataka… Stigla nam je jesen, jesen u mom gradu, zuto lisce sve prekrilo.. Onda su mi dve sestre zavrsile kao profesori pa im komentari vise nisu simpaticni.. Ovoj sto radi u skoli sam rekla da cu nastviti sa komentarima ako samo jednom nesrecnoj deci da temu – Jedna lasta ne cini prolece..

    Mene uciteljica u prvom razredu poslala kod direktora jer sam pitala da li je tacno da je Marsal bio bravar…Meni tata pricao, nisam bila kriva, casna pionirska. :mrgreen:

  12. Alta, mora da tvoja skola nije imala psihologa inace bi te poslala tamo :mrgreen:

    tamo salju sve koji ne znaju sta pricaju 😆

  13. Š

    Ti ćeš sedam sekretara SKOJ-a da mi diraš, sram te bilo! K’o u zenicu oka moga! :mrgreen:

    E, a sa’ću da smislim šta bi pitala druga preCednikaaa….

    – Druže precedniče, ‘el mo’š ti da živiš sa dvan’es’ ‘iljada, neoporezovanih?
    – Druže precedniče, što ne pitaš Miška da kupi Kosovo pa da opet bude naše?
    – Druže precedniče, aj’ leba ti pitaj Ivicu da me zaposli makar da vozim Maricu. :mrgreen:

    U stvari, lažem da bih ga pitala išta…nem’ ja sa njim o čemu da razgovaram. Ta je priča odavno završena. Samo se bespotrebno nerviram. A do pred kraj bloga bilo mi smešno, pa me preseče kosim hicem. Ja bre ni Titu nisam pisala, onak’om mangupu, pa ću ovom… 🙄 a kak’a sam samo pionirka bila! Za diku i ponos. I zakletvu umem da izrecitujem. 😳

  14. Danas kada postajem Srbin
    dajem svecano obecanje
    da cu marljivo raditi
    i biti dobar i veran glasac
    da cu postovati lik i delo
    naseg predsednika
    i cuvati tekovine
    nacionalnog pomirenja.
    Amin

  15. Hahahahahahahahahahahahahahahahahahahah
    sta drugo jbt, hahahaha

  16. M

    O ljubavi temuu…Hitnooo….Hvala unapred.!!

  17. Just to notice: Na Filološkom se i dalje uči iz predmeta Metodika nastave srpskog jezika i književnosti „Upotreba magnetofonske trake u nastavi književnosti“, nedajbože da se internet i kompjuter uvede u nastavu. A spisak tema nije baš (a naročito nije bio nekada) izbor nastavnika. Dobijete spisak – pa se prilagodite manje ili više. Pristup je već izbor, samo često tužan izbor.

Ostavite komentar