Preko brda, preko brega i debelog snega…

Evropa nema alternativu. I ako tamo u Evropi jedu govna a ništa im ne fali, ima da jedemo i mi. I da kličemo kako nikad sladja govna u životu nismo jeli. I da pitamo za recept! Šta li samo stavljaju u njih!

Predsednik rek’o da se ukrcamo u neki voz koji juri 180 na sat. Ja ga gledala, bi mi ga žao, nema pojma čovek gde živi, ovde je voz jednom zakasnio, pre jedno dvadeset godina i od tad nikako da uhvati vozni red, to je ovde viša matematika, a i ide sporije nego izmedju dva rata kad je Ćira bio svetsko čudo. Mučenik, hoće da ovlada metaforama.

Ovde mogu, pod tim opravdanjem – Evropa neće da nas čeka, petama u dupe i ne zapitkujte –  da nam podmetnu šta god im padne na pamet. Uglavnom napominjući da to traže ovi što su već ušli u Evropu. Pa ako utvrde da smo dovoljno poludeli, će nas prime. Za deset godina a možda i pre. Ja sam ubedjena da će EU da se raspadne pre nego što je mi stignemo, ostaćemo na putu sa onim pitanjem – Jebote, da l’ smo došli il’ smo pošli, al’ ko mene pita. Ima da jedem govna.

I dok se ja davim tim govnima, jelte, tamo u Evropi narod štrajkuje, protestuje, buni se na sve moguće načine, protiv svega što smatra da zakon podmeće kao kukavica jaje. Ovi što jedu sa mnom a misle da ne jedu pošto ih je predsednik ubedio da je jedenje govna visokopatriotski čin i da je to zbog budućih, još nerodjenih generacija, sede i krste se šta fali, jebote, onima u Evropi!

Stiže Nova godina, Deda Mraz je onomad krenuo u obilazak kugle, da se malo zaglavljuje u dimnjake, nije javljeno da li će da svrati i do Srbije a mislim da neće, ovde ako ga u’vate neće ga pustiti.

Pa u vezi toga sam htela. Deda Mraza.

Tamo, u Evropama, imaju raznorazne fiks ideje, kao da su na rukovodeća mesta i tamo gde se donose zakoni birali uglavnom psihopate, manijakalne tipove, seksualno zlostavljanje u ranom detinjstvu, šizofreničare… možete da dopišete koju god hoćete psihijatrijsku bolest ili traumu.

Se sećate kako sam pisala o tome da kad udjemo u Evropu više neću biti mama pošto je mama seksistička reč i da će možda rodoskrvnuće biti izbrisano iz krivičnog zakonika? To su vam te budalaštine, odnosno eurpske vrednosti ka kojima stremimo, kad se ne bude znalo ko je koga rodio, ni ko koga, ni kog je ko pola, nadam se da će Bog poslati neki potop. Ako se pre toga ne ubije.

Nego, da se vratim na Deda Mraza. Figurativno.

Deda Mraz vam je heroj iz detinjstva, ide ruku pod ruku sa Ivicom i Maricom, tri praseta, Pinokijem, Trnovom Ružicom, Crvenkapom i ostalima. Mislim da ne postoji dete koje u albumu nema sliku na kojoj je uhvaćeno kako se dernja kao da ga deru jer treba prvi put da se slika sa Deda Mrazom, onda sliku od sledeće godine kako je prekrstilo ruke i neće da se slika jer je Deda pogrešio poklon, onda jednu na kojoj umire od sramote kao Budimir Trajković jerbo si roditeljima uvek dete i tako redom. U medjuvremenu je svako dete saznalo da Deda Mraz ne postoji, uglavnom onda kad roditelji nisu imali para za detetove izmišljotine ili pred polazak u školu, da mu se ostali ne smeju. Mislim, vaspitavaju te na lažima a onda te obaveste da će ti se drugi smejati zbog toga.

I tako, svejedno što je laž, ja, bre, volim Deda Mraza. I više se ne stidim slikanja sa njim, gde god ugledam nekog ja se slikam. I u krilo bih mu sela da liči na onog sa coca-coline reklame, nego nema takvog, ovde su sve neki žgoljavi.

To što ja ne sedam Dedi u krilo i nije tako strašno. Kako javlja jutarnji.hr ni deca mu neće sedati u krilo. Moži će da se slikaju sa njim samo sa bezbedne udaljenosti jerbo ako je Deda Mraz pedofil da ne postoji opasnost da misli svašta za vreme tog slikanja a da dete posle mora godinama na terapiju. Nema više, jerbo je kolektivna svest u vezi pedofilije podignuta na viši nivo – nekako kapiramo da su svi pedofili. Naročito dečiji junaci. Inače, oni pravi pedofili se švrćkaju okolo pošto oni imaju ljudska prava.  A pošto svet zbog tih zaštitnika pedofilskih ljudskih prava ne može da se bori sa pedofilima, niti da ih adekvatno kazni, mož’ biti i da se papa uvredi, ima on prilično tih zbog kojih trčka po svetu i izvinjava se, trpeće deca. Od malena ćemo im objašnjavati zašto ne smeju da sednu Deda Mrazu u krilo!

Vremenom nećemo smeti da se slikamo sa rodjenom decom, mora da će to biti zakonom regulisano, samo u nadležnim institucijama i u prisustvu policije, psihologa i socijalnih radnika. Otkud oni znaju šta mi mislimo rodjenoj deci. A oni im uvek žele najbolje.

Smučilo mi se. Svet je stvarno otišao do djavola i ne želim da budem deo tog sveta. Hoću svoj stari, lepi svet u kome mogu slobodno da volim svoje dete. I da je grlim i ljubim kad god mi se prohte.

Posle svega ovoga, potpuno sam sigurna da je pitanje dana kad će zabraniti bajke. Utvrdiće da je Djepeto bio matori pedofil pa da je zbog toga sam sebi napravio Pinokija, da je princ Trnovu Ružicu, dok je bila u stogodišnjem snu, sve vreme seksualno iskorišćavao, da tri praseta ne nose gaće isto kao Paja Patak i da je Snežana imala vanbračno dete ali da se ne zna čije je, ipak je bilo sedam patuljaka! Naći će se neka budala. Ovaj svet prosto gaji budale. A mene još teraju da im se divim – jebote, gde je svet a gde smo mi!

Ja sam verovala u Deda Mraza. Nešto mislim da mi ništa ne fali. Al’ ko zna. Kad bih krenula na neku terapiju možda bi stručnjaci utvrdili da blogujem zbog toga što me je Deda Mraz cupkao na krilu. A možda i da me je zlostavljao rodjeni deda koga nisam ni upoznala. A možda i otac. Ko zna. Prosto ti ne dozvoljavaju da budeš normalan i da nemaš mrlju u biografiji. Mislim, kako bi onda oni sprovodili u delo svoje gluposti ako utvrde da te niko nije zlostavljao.

Inače, tamo gde zaista postoji zlostavljanje – zataškavaju ga. Uglavnom da ne pukne bruka. Od crkve pa na dalje.

Žao mi dece. Nakotilo se mnogo ludaka. A znate kako prolazimo kad se poveruje ludacima… Stradaju generacije i generacije.

Tako. Ovoj deci neće ništa ostati…

Ni roditelji, ni bajke, ni Deda Mraz. Zameniće ih naučnici, borci za dečija prava, psiholozi, pedagozi, hraniteljske porodice, sve go ludak do ludaka.

Svet je otišao do djavola…