Home / Mahlat na sto načina / Priča o 55 godina

Priča o 55 godina

Ponoć je i minut. Imam 55 godina.

Danas mi je ničim izazvan, a kao naručen, uleteo tekst o krizi srednjih godina. Pa sam čitala o „simptomima“, malo mislila da li sam u toj krizi i došla do zaključka da je sve to čista glupost. Čovek može imati i krizu dvadesetih, tridesetih godina, životni polet možeš izgubiti bilo kad, isto kao što bilo kad možeš biti sit svih i svega. Sve zavisi od toga kako živiš i šta bi od života. Obaška što tu piše da mi žene u krizu srednjih godina upadamo zbog gubitka uloge majke. „Očuvale, odškolovale dete, ono odlepršalo u svet i mi sad nemamo šta da radimo“, jelte. Priznajem da to postoji, ali samo kod onih žena koje su bile samo majke i kroz sve što su radile su bile samo majke. Koje usput nisu imale život, jer mnogo toga nije za majke, koje su se odricale, trpele i gutale da bi im sutra neko rekao hvala, što se obično ne desi, ali ja nisam od tih.

Jednom sam ćerki, bila je u srednjoj školi, kad me zatekla kako plačem zbog neke gluposti, rekla – Ja jesam tvoja mama, ali, znaš, ja sam pored toga živo biće koje ima radosti, probleme, jade, osećanja koja nikakve veze nemaju sa tobom. I, eto, ponekad plačem, ponekad ću biti radosna a da ti pojma nemaš zbog čega.

Ovih dana išla je serija fotografija na tviteru „pedeset plus“, nisam baš ukapirala zbog čega, ali izazvala je različite komentare, do onih da je sumanuto da se matore, precvale žene takmiče sa mlađim ženama, tako to doživi neki nezreo mozak, šta ćete.

U vezi sa tim takmičenjem. Kad se ljudi takmiče, to rade, valjda, da bi neko pobedio. Isuviše je suludo da se ja kao pedeset plus žena takmičim sa nekom dvadeset plus. Ja sam već pobedila u mnogim situacijama koje nju tek čekaju. Već sam imala dvadeset. I trideset. I četrdeset. I ne bih se vratila ni u jednu od tih decenija, ne zato što su bile loše, bile su divne, svaka za sebe, ali najdivnija je ova koju živim. I moje dupe je nekad bilo zategnuto. I danas je čvrsto, verujte mi, bolje mi izgleda nego lice, sve zbog toga što sam lice više trošila nego dupe. Imam dve bore na čelu od dizanja obrva i čuđenja,  nisam mogla dupetom da se čudim.

Znate, sve one koje su mlađe, a i oni mlađi, koji misle da nema života u pedesetim, grdno se varaju, ali ne treba ih razuveravati. Kako bi razumeli. Najgore je kad neko priča o nečemu sa čim nije imao iskustva.

Kad si pedeset plus, i dalje se depiliraš, sad neka zažmure osetljivi – i dalje imaš seksualni život i to mnogo kvalitetniji nego ranije iz samo jednog razloga – oslobođen si straha od neželjene trudnoće i strepnje šta će on da misli o tvom celulitu, tvojim gravitacijom pogođenim grudima, u međuvremenu ukapiraš da muškarce boli uvo za tvoj celulit, a da ti nisi samo tvoje grudi, i dalje se kikoćeš sa drugaricama, ponekad zapiješ, i dalje ogovaraš muškarce, smeješ se njihovim glupostima do suza, sve je i dalje isto. I one trivijalne stvari, „patnja“ za cipelama, tašnama i to je sve isto…

Tvoje godine tebi ne znače ništa.

Znače samo drugim ljudima koji te po njima procenjuju i ocenjuju.

Šta nije za tebe.

Šta je sramota da radiš.

Šta je sramota da kažeš.

Gde je sramota da se pojaviš.

Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

Kad si pedeset plus, ljudi misle da treba da sumiraš svoj život, sedneš, počneš da puštaš one dlake na nogama, da ne treba ništa da te interesuje, da ne treba da sanjaš, želiš, živiš, a, boga mi, da ne umeš ni da živiš kao što umeju oni mladi.

Aham.

Kad bi samo znali kako nemaju pojma. I kad bi samo znali kako mi, kako ja, pedeset plus, živimo mnogo kvalitetnije od njih. Jer živimo neopterećeni svim onim glupostima kojima se oni opterećuju, pa čak i našim životima.

Kad bi samo znali kako su aktivni, burni, zanimljivi životi nekih pedeset plus žena.

Noćas iz ovih 55 ne sumiram rezultate. I nemam neke, niti mi je baš jasno šta su životni rezultati.

Iz ovih 55…

Rodila sam dete kad sam želela. Na opšte zgražavanje okoline, dela familije i većine drugarica.

Udala sam se kao zrela žena, za muškarca sa kojim sam poželela da živim. Opet na opšte zgražavanje okoline, dela familije i većine drugarica.

Kafu, vino, te stvari, pijem samo s kim baš želim i kad sam raspoložena.

Ne radim ništa radi reda, ne viđam se ni sa kim radi reda, sama sebi sam odlično društvo.

Kad mi neko ne prija, ne prija mi, pa šta god da stoji iza nas.

Kad mi neko prija, prija mi, šta god drugi mislili o njemu.

Apsolutno me bole i uvo i ono dupe šta ko misli o meni i onom što radim. Kad nekad pomenem da sam čula da neko nešto misli, što je uvek krajnje glupo i daleko od istine, pomenem čisto kao glupost – daj, brigaj si svoj život, šta te briga za moj. Ništa ti od mene ne zavisi.

Onima do kojih mi je stalo delim se na vojničke porcije. Onima o koje se tek očešem, ili se tek očešu o mene, svejedno, delim se na pričesnu kašičicu. Ne obazrivo, nego škrto. Ne dajem se!

Umem da se zeznem, ali umem sebi i da oprostim. U roku od odmah!

Nije da sam oduševljena kad zeznem, ali ne bavim se kajanjem, to je teška i uzaludna rabota.

Zeznem često. Pa šta!

Sve u svemu, ništa ne bih menjala. Prvo – nemoguće je. Drugo, da je trebalo da bude drugačije, bilo bi.

Sve je bilo i sve je baš kako je trebalo i kako treba da bude.

Jutros sam se videla sa ženom koja ima 88 godina. Kažem joj – sutra mi je rođendan, idem da pravim tortu, ona meni – ja više ni ne brojim.

Ma ne brojim ni ja.

Broje ovi oko mene.

Pa srećan vam moj 55. rođendan.

Ne dajte se nervirat. Zašto biste se vi nervirali ako se ja ne nerviram.

Ja uživam.

Živeli!

 

Pročitajte i

Ono kad sam se lečila seksom

Pre nego što sam došla do pravog, dvojicu je samo interesovalo kakav je moj seksualni život i kada bih rekla da, eto, u tom periodu nemam seks jer tome ne bi mogla da prisustvuje mama, ako dobijem napad panike, držali mi predavanje – mlada žena, mora seks, bilo s kim, nema veze, važno da je seks, pa šta ako ti se niko ne dopada, zatvori oči i odradi, bukvalno tako. Ja sam ubeđena da se od ove banalizacije Frojd u grobu prevrtao, ali ko me pitao

7 komentara

  1. M

    Draga Mirjana, srećan Vam rođendan! Uživam u Vašim tekstovima i komentarima, divim se Vašoj hrabrosti i oštrom jeziku. Želim Vam dobro zdravlje i mnogo lepih i nasmejanih dana. <3

  2. D

    Srećan rodjendan i dobro zdravlje. Uživam u Vašim tekstovima. Srećno, još jednom

  3. T

    Ulepsali ste mi ovaj dan. Valjda svojim rodjendanom 🙂 Svojim tekstom mi uvek ulepsate dan. Nek ste ziva i zdrava baka, mama i covek. Veliki pozdrav!

  4. Ako je 50 godina pola veka, onda je tih 5 preko samo 1/10 druge polovine. Sve najbolje 😀

  5. G

    I ja ću uskoro 55 a drago mi je što umeš lepo da kažeš sve ono što i sama mislim . Živela, živela i srećna bila !

  6. D

    Volim vaše tekstove, nalazim se u njima 😉 Živjela i sretno 🙂

Ostavite komentar