Šta si to u meni našla moja tužna grlice (danas mrzim)

Moram se požalim.

Danas mrzim i to sa zadovoljstvom.

Koga, videćete do kraja (marketinški trik da pročitate sve, videla ja od premijera)

Jutros izmilela iz kuće ranom zorom, pre nego što izmile karanfili, lakovi za nokte, kineske gaće, galantni muškarci i jednomgodišnjefrizirane žene i to na ’ladnu trajnu.

Kasirka u Maxi-ju me toliko izbezumila da sam sve ono ostavila na kasi i do kuće progutala tristaosamnaes’ knedli. Uletela i zarozala se. Ljubimac skočio – ko te diro, ja pokazala rukom da me ništa ne pita, iskukala se i rekla – danas jedemo sendviče. U inat Osmom martu. Što me ona izbezumila… ukratko, većina njih nema pojma da im je u opisu radnog mesta da budu normalne i da se meni ’ladno jebe koje ona probleme ima kod kuće, ne žalim joj se ni na muža ni na malu platu pa ne sme ni ona meni. Dabogda ostala bez posla. I muž je dabogdaprevario ako već nije.

Inače, u zadnje vreme, kako izmiliš na ulicu neko te ubacio u ’’Proces’’, pojma nemaš za šta ti sudi, šta si mu skrivio, al’ osećaš se ko Jozef K.

Ljubimac mi skuvao kafu, rek’o tisibrenenormalna, štametraumirašjošočiotvorionisam, jebalatekasirka, smirise! Tako nasekiran pustio vesti. Ja se dodatno izbezumim, turim slušalice na uši, sa’ ću, reko’, da gutam suze, pijam kafu i slušam muziku. Kako pustih tako zaleleče Željko Samardžić ’’moja tužna grliceeee’’. Samo sam zaridala još više, em me godinama terorišu tom pesmom em mi ovog Željka zadnjih dana dosta. Da sam ga volela zamrzla bih ga.

Kažem ljubimcu – diž’ dupe, on se pobuni, ja se pozvah na Osmi mart i dobih stolicu. Sedoh face to face sa monitorom, ček’ bre da proguglam tu tužnu grlicu da pročitam o čem’ se radi pa konačno da se ne nerviram. I popizdim.

Ovaj deo da čitaju oni koji nisu osetljivi, psovaću.

Elem, on je starac Fočo od stotinu ljeta al ’frajer, umoran je al’ mu se ne vidi.  Probirljiv je pa na srce turio tajnu lozinku, koja provali mož’ mu dirne srce. Naletela neka grlica od dva’es i pet, mlada & glupa i on joj kaže:

Za jednu noć kraj mene
ti bi srušila svoj let
a ja ni onda ne bih imao
tvojih dvadeset i pet…

Prevod: žena se s neba smandrlja na zemlju kad ima seks s kim ‘oće a naročito sa sedokosim patetičnim muškarcem. On bi je jebo, da prostite, al’ zna da od toga neće da se podmladi pa neće da se trudi, mož’ biti da mu rikne čuka.

Ako ste se štrecnuli na moj prevod vi i dalje možete da lalačete na ovu pesmu i da mislite da je on duboko moralan čovek. A žene i dalje mogu da šmrcaju što ne sretoše u svom kratkom veku jednog takvog koji će da ih naziva grlicom al’ da ih pipne neće. Jeb’o pesmu.

Tako izbezumljena i slinava od plakanja, uletim u svoju data bazu, bacim se na  search i dodjem do sledećeg:

ja se nikada, nigde, nisam osećala diskriminisanom od strane muškaraca. Najozbiljnije. Čak ni onda kad su me tretirali kao priglupu sve sa ciljem odvući me u krevet ili tako negde, to, bre, normalno, koga će ako neće mene.

Ali zato su me nekim žene diskriminisale kako su stigle i gde su stigle. I kao ženu i kao čoveka. Nikad ih ne pitah zašto, pretpostavljam da nemaju pojma, u takvim ženama postoji nedefinisana ljubomora, uglavnom su me diskriminisale što sam uvek imala mooda a one nisu. Za sve u životu. Zato što živim život a ne otaljavam ga k’o da čistim dvorište.

Čovek je možda čoveku vuk al’ je žena ženi dušmanin nevidjeni.

E, zbog toga, koliko god da nije korektno i koliko god da mržnja zadnjih dana nije popularna i diže se na nivo – ja danas mrzim pojedine žene. Zbog one što me jutros dočekala kao da sam joj ja kriva što je živa.

Mrzim:

ljubomorne

zavidne

nezadovoljne

nesrećne

mučenice

kukavice

sveže frizirane i depilirane

nezainteresovane

nejebane

one u pogrešnim brakovima, sa pogrešnim muškarcima, u pogrešnim životima…

Ko vas jebe!

Koja se našla neka me tuži zbog govora mržnje usmerenog protiv roda mi.

Ne mogu im ništa sem da ih mrzim jer kad god se pojave useru mi dan.

I upropašćavaju muškarce! Zbog toga ih mrzim još više.

Sad mala edukacija:

‘’Kada se ogledaš u ogledalu i želiš da ga razbiješ, nije ogledalo to što treba da bude slomljeno, nego si ti taj koji bi trebao da se promeni.’’ (nepoznat autor)

Sad mi lakše.