Home / Mislim, dakle postojim / Strategija obrazovanja Srbije

Strategija obrazovanja Srbije

Od kako je moj muž učio Zakon o osnovnom sistemu obzrazovanja i vaspitanja, a ja ga preslišavala, planiram da napišem post o tome koliko smo se puta prekrstili, on koji radi u školi i ja koja posmatram, i koliko smo to gledali kao poduži vic koji je još jednom pokazao da su u Srbiji teorija i praksa dve nepomirljive stvari.

Jutros mi uleti tekst, deo teksta, pošto za ceo tekst moram da otrčim do kioska, ali i to je dovoljno, objavljen na Politici – Strategija obrazovanja Srbije, plan za 2020.

Pročitala i videla da se radi o procentima i finansijama, ostvarenju sna da sa sadašnjih oko 7% visokoobrazovanih nekako stignemo do 38,5 i postanemo obrazovana nacija. Ali sve to kroz olakšice, nikako kroz reformu koja bi za školstvo bila teška i bolna pošto bi je ponovo radili oni koji jedan jedini dan nisu proveli u učionici, za katedrom,  nego se ceo svoj radni vek bave teorijom, a i to mogu samo oni koji su bliski režimu, ne rade oni koji znaju već oni koji znaju da se umuvaju na određena mesta.

Generacije i generacije dece roditelji vaspitavaju – da završiš školu, stekneš diplomu, zaposliš se negde i ništa ne radiš, bog da te vidi.

I tako danas, od tih 7% imamo poveći procenat onih koji imaju diplomu, sede negde i ne rade ništa, bog ih pogledao, a diplomu su stekli jer su grejali stolicu, bili uporni, ili je kupili, ili… ma znate već kako je moguće steći diplomu. Dakle, mnogo njih sa diplomom a bez znanja. Kod nas dipl, mr… ispred imena podrazumeva da se ima znanje. U teoriji.

Školski sistem u Srbiji je odavno zastareo, gradivno preobimno, i dalje je veoma popularna frontalna nastava tokom koje đaci i u osnovnoj i u srednjoj školi sede i ćute a predavač priča i čas završi sa  – imate to u knjizi, naučite. Kad iz osnovne pređu u srednju školu obično se vidi koliko nisu naučili ništa jer ih niko nije ni učio da uče da bi znali, već da uče da bi dobili dobru ocenu.

I tako stignu do fakulteta što u Srbiji mogu da biraju, bez ikakvog plana i programa. Srbija ima gomilu pravnika, ekonomista, lekara, šta pomislite, i neadekvatan broj radnih mesta za iste. Kriza jeste, ali i u ona „zlatna Titova vremena“ kada su svi imali posao, imali su ga na teret budžeta a ne zbog toga što su bili potrebni ovoj zemlji.

I tako, čitam jutros, i 2020. će biti popularno studiranje, da poboljšamo procenat, pa da obrazovane izvezemo u inostranstvo, ili u članice EU kojima ćemo se možda pridružiti, sve uz mogućnost školovanja uz subvencione kredite.

Čitajući sa mužem onaj zakon pročitah i da svaki građanin zemlje Srbije ima pravo na obrazovanje. Strategija, vidim, opet ima u planu diplome a ne obrazovanje. I zato Srbija uglavnom stoji.

Za tih osam godina, i dalje će se svake godine štampati stari udžbenici sa novim koricama što će ih svrstavati u nove, a one prošlogodišnje u neupotrebljive, i dalje će škole voditi članovi stranaka, i dalje će biti važnija petica od usvojenog znanja.

scottchan / FreeDigitalPhotos.net

Pa evo da pitam, došlo je novo doba, mnogim firmama je važnije šta njihov budući zaposleni zna a ne koju titulu je upisao u CV jer firme ne profitiraju od titula već od znanja, da ste vi vlasnik preduzeća u usponu, sa jasnim planom šta hoćete i kakav vam je profil zaposlenih potreban, da li biste se rukovodili tim papirima ili onim što zaposleni stvarno zna, ima li on adekvatnu poslovnu stručnost?

Recimo, ako želite da radite u Microsoft Srbija, koliko znam, briga ih za vaše papiriće, ali ćete se debelo preznojiti nekoliko puta dok im ne dokažete da znate da radite ono što im je potrebno.

U vezi svega toga, koliko vas je koji ste završili neke škole i shvatili da ne znate ono što je potrebno ovom savremenom dobu pa ste kasnije upisivali neophodne kurseve i akademije ne bi li dobili znanje i praktične veštine koje zaista znače poslodavcima?

Koliko vas je shvatilo da im diploma ne znači ništa jer su se potkovali suvom teorijom a koliko su unapredili svoje znanje kasnije, pohađajući neku od akademija?

I koliko je vas kojima je važna diploma a koliko onih kojima je važno da ovladaju veštinama?

Odavno se priča da Srbiji želi da bude konkurentna na stranom tržištu, to može samo prateći strano tržište i prilagođavajući svoj sistem obrazovanja potrebama i Srbije i stranog tržišta.

Da li ćemo to postići ako za osam godina i dalje budemo morali da dižemo kredite da bismo studirali i završavali škole koje tapkaju u mestu i koje će nam izdati diplome koje ne dokazuju ništa, ili taj novac treba da uložimo tamo gde stvarno nečemu mogu da nas nauče, između ostalog kako da unovčimo svoje znanje.

Diploma nije jednako znanje i nije jednako tome da ste ovladali poslom za koji ste se školovali, nažalost.

 

 

 

 

Pročitajte i

Telma i Luiz

Ti si, draga moja, IPAK, samo žena u svetu koji se organizovao i iskrojio prema muškarcima.I muškarci brane taj svet. Ništa čudno, odvajkad je poznato da svako brani zauzetu teritoriju, raznoraznim sredstvima, pa i onim najsramnijim, ko te pita. Nijedan rat ne bira sredstva pa ni rat polova. Ali to ni po jada.Jadno je što postoje horde žena koje brane taj muški svet. Od kojih je teško biti glasniji.Koje ne interesuje zbog čega su se borile od Klare Cetkin do danas, žene na svim kontinetnima, svih boja kože, svih godišta.

6 komentara

  1. Ne znam šta da ti napišem a da ne budem zlobna.
    U mom poslu meni nije toliko strašno što cela struka i nauka kasni 20+ godina – nego što kolege bilo koje generacije uvereno misle da ZNAJU.

    Ne znam šta mi je veći problem – da li to što je obrazovanje nikakvo, ili što „obrazovani“ steknu tu iluziju da su up to date…

  2. Svaka cast! Apsolutno se slazem sa svime sto ste napisali.
    Pre par godina smo u firmi imali situaciju da je dosao decko noseci sa sobom diplomu na kojoj je pisalo Ekonomski fakultet. Trazio je posao. Imao je prosek oko 9 i zavrsio je fakultet u roku i mislio da je to dovoljno. On nije znao da bekne, nije imao zivotno znanje. Ovde ne mislim na iskustvo u poslu, jer pre toga nije radio, vec mislim na ono sto naucite mimo fakulteta a to je neki strani jezik, osnovna komunikacija sa ljudima i slicno. Tako da, dzabe mu taj prosek i sve te nabubane stranice literature.
    Ja sam na fakultetu ucila iz knjiga iz kojih su ucili moji roditelji?! Sve to suvoparno, teorijsko znanje mi se nije dopalo, kao ni profesori koji ponavljaju kao papagaji. Zbog toga sam batalila drzavni Ekonomski fakultet i prebacila se na Singidunum. Sa ponosom to mogu da kazem, jer na predrasude ne obracam paznju. Tamo su nas ucili profesori koji su veliki strucnjaci u svojoj struci, ljudi koji su savetnici u NBS i/ili su bili na celu neke velike uspesne firme pa svoje znanje u praksi mogu da nam prenesu. Na ispitima su nam obavezno postavljana podpitanja, ali ne ona iz knjige koja svako moze da nauci, vec smo morali da se stavimo u odredjenu situaciju i odgovorimo sta bismo uradili. Na Singidunumu sam naucila mnogo vise nego na drzavnom fakultetu. Uporedo sa studiranjem sam i radila, tako da mislim da sam donela pravu odluku kada sam se prebacila na privatni fakultet.
    Ne volim predrasude i nisam im sklona. Kada vidim kako se drzavni fakulteti zavrsavaju, ne znam zasto bi neko omalovazavao privatni. Ako neko hoce da uci, ucice gde god da je. To pre svega zavisi od coveka. Ima toliko primera da su ljudi zavrsavali drzavne fakultete na prepisivanja, veze, pare, bubice….Samo da bi dobili to parce papira koje se zove diploma i da bi stavili titulu ispred imena. Cemu? Cemu ako posle neces nista znati da radis. Takvi ljudi sebi prave medvedju uslugu.
    Svako treba da ulaze u sebe, ne zavrsavamo fakultete zbog nekog drugog. Na kraju, visoko obrazovanje i nije za svakog i time se ne lece kompleksi.
    Ja se izvinjavam sto sam ovoliko oduzila sa komentarom, veliki pozdrav za Vas 🙂

  3. Mahlat, apsolutno se slažem sa napisanim, svaka čast. A mislim da je i Jelena u komentaru udarila u suštinu.

  4. б

    Ваистину се ништа не мож постићи док се коренито не промени кадар на факултетима итд. Читах јуче у НИН-у о стратегији где рекоше да је један од планова да се скоро престане са уписом нових бруцоша у струкама у којима има вишка незапослених, док тржиште не покаже колика је потражња. То има неког смисла.

    Једино ме брине линковање Бизнис академије у твом посту и да л’ је пост наменски писан због тога? 😀

  5. Nego kako, i naručila sam izradu strategije samo da bih linkovala 😀

  6. б

    Никад се не зна 😀

Ostavite komentar