Moj brak je zimus napunio osam godina.
To znači da sam ja napunila osam godina bračnog života što mi je pre tih istih osam godina bilo nezamislivo. Koji crni brak, koji zajednički život, ma nije se rodio taj za koga bih se ja divna, krasna i prekrasna, ’vako pametna udala, da mu ja perem, peglam i ono…
Prvih godinu dana razvodila sam se bar jednom nedeljno. U stvari, nisam se razvodila pošto nisam baš najbolje kapirala da sam u braku, raskidala sam. Čim mi nešto nije bilo po volji.
Sledećih godinu dana se razvodio on, primenio moju taktiku, sve isto radio samo se nije pakovao i nije zvao taksi. I uopšte, primenjivao je razne taktike kako bi me naučio da budem u braku. Orden da mu dodelim!
Kad sam se udala za njega, bila sam četrdesettrogodišnja devojka sa ćerkom od 18 godina, život mi je bio – onde potok, ovde cvet, sve mi drugarice govorile da pametnije od mene nema. Onda, kad sam objavila da se udajem, rekle da gluplje od mene nema. I da one razumeju da je neko glup u dva’es’, al’ u četr’es’ tri ne ide. I šta ću ako me prevari? I ša ću ako se razvedem? Odgovore na ova pitanja nisam imala a nemam ni danas. Samo mi jedna, posle par godina, uputila izvinjenje zbog ovih pitanja. Ostale valjda i danas strepe šta ću. Napisah pre neki dan kako sam se strmeknula nasred ulice zevajući u nebo. Ne bi mi prijatno, al’ ustadoh, otresoh prašinu i nastavih dalje, valjda bih to isto uradila. Tako to ide u životu, kad padneš, možeš da ostaneš na kolenima i da plačeš, ili da ustaneš i nastaviš.
Nego, da pitate mene kakav mi je muž, rekla bih – težak kao Trepča.
Da pitate njega kakva sam ja, rekao bi – teška kao sinje more.
To kad se raspravljamo, svađamo, nadmudrujemo, teramo svako po svome ili uvređeno ćutimo.
Brak ima takve trenutke.
U najvećim trenucima ljubavi, brak ima i takve, majke mi, ja mu kažem da ga volim sa svim njegovim manama, on da većeg ludaka od mene u životu nije mogao da sretne.
Nego, kao što rekoh, udaja mi nije bila ni na kraj pameti, stoposto sam bila ubeđena da se taj kome bih ja prala, peglala i ono, nije rodio. Ispade da jeste i da sam ga srela. I nešto u tim trenucima nisam umela da budem pametna, niti sam razmišljala ko će u našem braku da pere, pegla i ono.
I sad, da vam kažem, brak je zeznuta stvar:
gurneš ledene noge među njegove tople, malo da ih zagreješ, on poludi i drži ti predavanje da su ti noge hladne, kao da ne znaš;
noću se otimate oko ćebeta;
ponekad mu se ne sviđa ručak;
ponekad se ne javlja na mobilni;
ponekad je nedostupan;
ponekad je važniji tenis nego tvoj film;
ponekad slušaš muziku koju ne voliš;
ponekad neće da krene s tobom negde, dosadno mu tamo i
ponekad bi ga obezglavila jer
ponekad ti svašta ne odgovara zbog čega ’ladno možeš da se razvedeš, što bi uopšte bila sa nekim sa kim ponekad nije onako kako ti hoćeš. Bre!
Onda se prisetiš kako je, dok si živela sa roditeljima, ponekad bilo onako kako ti nećeš. I da ponekad sa drugaricom sedneš u kafić koji se njoj dopada a tebi ne. I da tvoje dete nije upisalo školu za koju si ti mislila da je za nju idealna, nego onu koju je ona htela. I da u životu, sa kim god živiš i sa kim god se sretneš, ponekad, ma vrlo često, nije onako kako ti hoćeš, nego onako kako hoće drugi. Pa ti ne pade na pamet da kažeš ni roditeljima, ni detetu, ni drugarici – slušaj ti, neću ovako. Bre! Imam jedan život, neću na tebe da ga trošim, ne može da bude kako ti hoćeš, ima da bude kako ja hoću.
I to vam je ono što bih vam ja rekla na to – neću da se udajem. Bre!
Nemojte, baš me briga. Koga uopšte briga sem vas samih i onog ko je klekao ispred vas s prstenom. To s klečanjem i prstenom će se desiti ako on bude želeo da ima viralan video, znači teško. Da ćete poželeti s nekim da delite krevet i ostalo, jednog trenutka će se sigurno desiti. Ako ne budete volele sebe, kao i do sada, jelte, može svašta da se desi, najsigurnije je da ostanete same. Ako budete volele sebe, uradićete baš onako kako se tog trenutka osećate pa šta bude. I praćete i peglaćete i uopšte nećete razmišljati kako se za to niste rodile, a povremeno ćete raditi i ono, kao što inače radite samo bez obaveza. Obaveza vam je zeznuta stvar. Mislim, moraš da mu kažeš gde ideš, sa kim ideš i kad ćeš se vratiti. I ja bih, evo kunem se, ovo smatrala strašnim da u prethodnom, nebračnom životu i roditeljima i detetu nisam govorila gde idem, s kim idem i kad ću se vratiti. I sad ne kapram što bi to bio problem sem ako ideš sa da se vidiš sa ljubavnikom, onda stvarno nije lepo da to kažeš mužu.
I sad, ako se pitate što pisah sve ovo…
Prvo – zato što mi je dosadilo da slušam – neću da se udam! Naročito zato što ne pitam.
Drugo – od deset koje ovo izgovore, svih deset će se udati, zvanično ili nezvanično, svejedno, samo kad se potrefe ona, on i trenutak.
Treće – ja sam isto slušala da je bračni život kuluk pa videh da nije. Vrlo malo se razlikuje od zabavljanja, i ako imaš mooda, možeš iz braka da izađeš kad god hoćeš. Isto kao iz zabavljanja. Ako ti baš zapne.
Četvrto – moj muž je mene godinama ubeđivao da je on moj najbolji prijatelj, da ne postoji ništa što ne mogu da mu kažem i da me zbog bilo čega što mu kažem, ispoljim bilo kakvu emociju ili slabost neće manje voleti već više. Iskreno, ništa mu nisam verovala, ali su razne situacije dovele su do toga da mu verujem i ne bih ga menjala ni za jednu drugaricu.
Peto – moj muž danas puni 41 godinu i ja sve ovo pišem dok čekam da on zaspi pa da mu napravim rođendansku tortu.
Sad ću uključiti mikser što znači da će on jednog trenutka da se probudi i da će da zvoca i da će zvocati i ujutru i da ću ja i noćas i ujutru da mu kažem – aj’ ne seri, pravila sam ti tortu.
Ovaj život sa njim ne bih menjala za onaj pre njega.
Sve je, u stvari, krenulo od te torte. Što ja, bre, da mu pravim tortu?!
Pa se setih – pravila sam je i majci i ocu, i bratu i njegovoj deci i mom detetu, i još nekim ljudima, pa šta fali da pravim i njemu.
Vi sad možete da čekate da vam vaš princ na belom konju stigne sa tortama za sve rođendane koje će provesti sa vama. Niste lude, jebote!
O peglanju, pranju i onome da ne govorim.
Lepo je živeti u dvoje.
Pravi tekst mi dodje u pravom momentu. HVALA! :*
Lepo je i zaspati i buditi se pored onog koga volis..
Prvi put da ostavljam komentar na nekom blogu. 🙂 Mislim, rekla sam da nikad necu komentarisati, bre. 🙂
Ja sam ostavila dobar posao (advokat), stan, roditelje, brata i sestru….i dosla zbog ljubavi u Holandiju. Dosta pitanja je bilo „A sta ako se zajebes?“ „Ostavljas ovako dobar posao?!“ Ne da se nisam za*ebala, najbolja odluka (nimalo laka) u mom zivotu! Imam najboljeg muza na svetu i gradimo (nema tu kraja) predivan odnos pun ljubavi, razumevanja i postovanja. P.S. Cak sam postala odlicna u kuvanju? P.S.2 A i da nam, na primer, nije uspelo, ne bih to shvatila nikako kao za*eb, iskuuuuustvo, bre!?