U nama ostaje Dragan Nikolić. Šta će ostati u njima?

U nama ostaje Dragan Nikolić

Jutros nas je zatekla vest da je preminuo Dragan Nikolić, Lepi Gaga, legenda jugoslovenskog i srpskog glumišta jedan od najvećih šmekera Beograda, muškarac za kojim su uzdisale žene svih generacija, čovek koji je svoju karijeru gradio radom, ne sećam se da sam ikada pročitala jednu reč koja bi upućivala na neku njegovu aferu kojom bi čaršija ispirala usta a tabloidi je razvlačili do iznemoglosti, čak ni kad su se pojavili tabloidi.

Na internetu su odmah krenuli komantari, najviše je onih vezanih za seriju „Otpisani“ i svi do jednog se odnose na to koliko je ta serija ostavila traga na sve nas, da je smatraju jednom od najboljih jugoslovenskih serija i da su svi, igrajući se Optisanih želeli da budu Tihi ili Prle. Svi dečaci. A sve devojčice su želele da budu Marija.

Glumci ove serije bili su deo našeg detinjstva i odrastanja, i preptostavljam da su generacije upisivale glumu želeći jednog dana da budu veliki kao što je bio on ili biko koji drugi glumac iz ove serije, tadašnjih serija, imalo ih je još.

U vreme prikazivanja serije, televizijski program nam nije nudio mnogo, dva progama, sve se završavalo oko 23 sata, a opet, bez obzira na to, danas kad imamo nebrojeno programa, ja koja uopšte ne gledam televiziju, odnosno ne pratim serije, rijaliti programe, kvizove, nadmetanja, posadim se ispred ekrana kad god repriziraju „Povratak otpisanih“ i odgledam do kraja. Kao da gledam prvi put.

To su ti tragovi koji u nama zauvek ostaju.

To su ti ljudi, umetnici, koji ostaju da žive i nakon smrti, na razne, najpozitivnije i najlepše načine, u svima nama, kao deo nas. I koje osećamo svojima.

Šta će ostati u njima?

Nedavno sam sa jednom osobom razgovarala o svetu, životu, onom što je bilo, ovom sada, na svim poljima i dotakosmo se najavljivanja smaka sveta, svako malo. I kad padaju ovakve kiše.

Čvrsto verujem da je jedna vrsta smaka sveta već nastupila, neprimetno, da je to krenulo pre dvadesetak i kusur godina. Poimanje morala se promenilo, put do slave nije više popločan trnjem i radom već golotinjom, seksom, aferama, lažima, najgorim stvarima koje se zarad profita nude narodu, bez ikakve kontrole. I ne bih imala ništa protiv da gledaoci mogu da biraju, ali ne mogu. Udarni termini su rezervisani za rijaliti programe, emisije o kulturi za neke sitne noćne sate, ako ih uopšte ima.

Da vam napominjem da ne gledam te rijalitije, nije da nisam pokušala, pa toliko se piše o tome, ali moje srce se toliko uznemiri zbog bljuvotina koje čujem, ni na ulici ih nikada nisam čula toliko odvratnih, da jednostavno ne mogu, dakle, ako nemam izbor, napravim ga sama, biram da ne gledam. Ali, kad krenem da čitam vesti, neminovno mi ulete naslovi, na udarnim mestima, ko je, u nekom  od tih rijalitija, nekoga udario, pljunuo, rekao mu da je lopov, kurva, bednik, šta već jedni drugima govore. Ne otvaram, naravno, ali naslov je sasvim dovoljan da ukapiraš o čemu se radi.

Juče mi u oči, a odmah su mi se uključili svi alarmi, upadne naslov da je jedna produkcija, nekoj devojci platila 1.500 eura da uđe u njihov rijaliti i ima seks sa nekim tamo učesnikom, ne želim da me iko izgugla po njihovim imenima pa ne pišem, pretpostavljam da svi znate o čemu se radi, videli ste bar koliko i ja.

Sva šokirana otvorim „vest“ da vidim o čemu se radi. Devojka kojoj su platili, na pitanje da li je to tačno, odgovorila je da jeste, a da je pristala na to jer – „Jednog dana želi da bude poznata, da je ljudi prepoznaju na ulici i da se slikaju s njom.“ Kosa mi se na glavi digla.

Na osnovu napisanog –

plaćeno joj je da ima seks

primila je novac

to rade prostitutke

onaj ko joj je platio

bavi se podvođenjem

to se u svetu prostutucije zove makro.

I jedno i drugo, prostitucija i podvođenje, u Srbiji su zabranjeni i predstavljaju krivično delo.

Neko će valjda odreagovati na ovu „vest“, potvrditi izrečeno ili demantovati. Ne smem da tvrdim da je tako, tabloidi su ipak tabloidi, ali ovo ostaje zabeleženo, isto kao i snimak tog seksa koji se nalazi u tekstu. Ne, nisam otvorila, nemam želudac za to, kao što rekoh.

Danas svako dete u sobi ima televizor, studije i studije su napisane o tome da je vrlo malo roditelja koji kontrolišu šta gledaju njihova deca. Svako dete ima i komjuter, takođe su studije i studije napisane o tome da vrlo malo roditelja kontroliše kojim sajtovima pristupaju njihova deca iako za to imaju mogućnosti. I za kontrolu. I za cenzuru.

Jer, znate, deca su tako mirna kad sednu ispred kompjutera. I igraju igrice, veruje većina roditelja.

Deca gledaju rijalitije, deca gledaju klipove na YouTube, deca se, kako sam pročitala, u školskim dvorištima igraju rijalitija, glume učesnike tih programa, kao što se moja generacija igrala Otpisanih.

Neka od njih će poželeti da budu poznata i usvojiće način ponašanja koji im se nudi kao prihvatljiv.

I taj da imaju seks i za to budu plaćeni.

U međuvremenu, danas, osvanula je nova izjava osobe koja je izjavila da je plaćena, da nije plaćena, da nije uzela novac, da je sve uradila zarad popularnosti rijalitija koji nije njen, to jest – džabe. Ostaje da je to uradila zarad one popularnosti, prepoznavanja i slikanja. Ne znaš šta je gore.

Kako god, o tome se piše.

To su „vrednosti“ koje se nude deci, seks, laž i klipovi na YouTube, s obzirom da video trake više ne postoje.

Niko ništa.

Zato je i osvanuo ovakav tvit, on sve objašnjava.

Danas, kad žalim za Draganom Nikolićem, oplakujem toliko toga što odlazi sa svakim od njih iz nekog drugačijeg, mnogo lepšeg vremena, koji su fizički zauvek otišli.