Underground ili nešto kao alternativno

Ili – nedelja kao dan koji može da te ubedi da si glup.

Ili – ne budi dramatična, nije fensi.

Ili – jebem ti facebook pitanje – O čemu razmišljaš? – ne razmišljam ni o čemu, dosadilo mi.

Ili – što nisam bog pa da nedeljom sedim i češkam bradu nego sam žensko pa mi obično nedeljom zapadne depiliranje. Što mozga, što ostalog.

Jeb’o dan od 25 sati.

Ili, u braku mi zapala leva strana kreveta i ustajanje na levu nogu. Jutros rešila da ustanem sa desne strane, zajahala preko ljubimca  i tako jašući ga zgazila na pod levom. Pametna žena bi se vratila u krevet.

Za ideale ginu budale.

Danas sam ukapirala da ja nisam ja nego Jozef K u nekom procesu. Ne znam ni zašto ni zbog čega a ni kad će kraj.

U stvari, nije da ne znam. Shvatanje mi je slaba strana.

U stvari, sve to nema veze sa mnom i sa mojim životom. To ja mislim u trenucima optimizma – ne može mi niko ništa. Trudim se da živim iznutra i da nikako ne dozvolim da ono spolja udje u mene. Pobedjujem ali teškom mukom, ono spolja je uporno, ne bira sredstva, u ratu su, jebi ga,  sva sredstva dozvoljena. A ja baš i nisam neka neosvojiva tvrdjava. Mislim, ja kao maštam da jesam a znam da nema tvrdjave koja nije ’’pala’’ samo ako je neko dovoljno dugo napada. I prepada.

Živim namrštena. Ličim na baksuza. Da me čovek pogleda i odma’ da odustane.

U stvari, danas sam nekako uspela samu sebe da silujem i u trku zakačim po malo od svega što možeš da dobiješ u euforičnoj Srbiji. Diplomatski odnosi protkani estradom pa sve to uvijeno u šaren lažu. I sve to peglajući. Mislim, peglaš i slušaš, pokušavaš da zaposliš mozak da ne misliš na Kilimandžaro od neispeglanog veša. I na ono što kipi na šporetu. I na ćerku koja nedeljom ima napad komunikacije. I mali milion drugih koji imaju svoje napade pa se u tim trenucima sete da postojiš. O dnevno-političko-estradnoj situaciji da ne govorim.

Šarenica, Veliki brat, Farma, neko popodne sa vrištećom voditeljkom, mozak da te zaboli samo glas kad joj čuješ, pevaljka koja se tek porodila i predporodjajna voditeljka, neka što kao treba da me nauči da živim u trendu al’ apeluje da se prethodno okupam i savetuje medije da me posavetuju oko tog procesa – što se ne bi kupali, voda nije skupa – i na kraju voditeljka koja komunicira sa gledaocima sa – ahaaa, mhhh, mmm. Ja sa ove strane malog ekrana, pozdravljena od svih njih – ’’a i gledaoci pored, kraj i ispred malih ekrana’’ – sjebana kao da me seksualno zlostavljala horda besnih lavova.

To mu kao dodje realna Srbija. Srpska realnost.

Ja mu onda dodjem underground. Ne uklapam se ni u muziku, ni u mišljenje, ni u euforiju. Ne shvatam. Živim pozadinski, pećinski i zastarelo. Hoću ono što niko ne nudi. Neću alternativu.

Znači nema me.

Ja ne razumem narod koji sve zna. Narod pojma nema da ja postojim.

Ko sam ja pa da kao nešto tupim.

Čist underground.

Kome pripadam ne uspevam da odgonetnem.

I jedino što mogu da zaključim je to – baksuz sam.

Neko me skoro pitao – Možeš li ti bilo koga da pohvališ? – mogu, nije da ne mogu, al’ oni koje bih ja pohvalila ne mare za moju pohvalu. Niti bilo čiju.

I tako… sve po uputstvima – sveže istuširana, izdepilirana, mirišem po egzotičnim voću, u kupatilu udahnula miris karipskih ostrva i havajskih udvaranja, spa obradjena… volela sebe dok sam se nežno masirala i čašćavala neponovljivim iskustvom, vodila ljubav, u mašti naravno, sa nekim glumcem iz snova žena vascelog sveta… kad bi se zezali…

Tuširam se brzinski. Ne pevam dok se tuširam. Od depilacije imam posekotine kao da sam trčala kroz trnje. Pogledam se u ogledalo i po ko zna koji put buljim razočarano u lice koje ima mnogo više bora nego dupe – sve proporcionalno trošenju.

I sve rešavam da počnem da mislim dupetom i nikako.

Dan od 25 sati završila rešavajući test jesam li nevernica pošto to ne možeš da znaš dok ne rešiš test. Sve češće rešavam testove, lepo kažem da ne postoje neosvojive tvrdjave.

I jesam nevernica. Al’ samo u mislima. Ne varam konkretno samo zato što znam da mogu. Ljubimac da se ne sekira a ja slobodno da nastavim da varam misleći.

Kad me pita varam li ga da odgovorim – Jok, bre, mislim, ne prekidaj.

Postajem kreten.