Vodi me babo u cirkus ˝Kolorado˝

Pevalo se ovo nekad kad je cirkus bio retka pojava.Sad više ne peva niko jer cirkusa u ovoj zemlji, unazad petnaestak godina, ima na sve strane, naročito ovog novembra. Jes’ da nema žena od gume, slonova – balerina, majmuna koji voze biciklu i sličnih stvari zbog kojih se i ide u cirkus, ali atrakcija ima na sve strane.

Za dvadesetak godina će govoriti:

Tog novembra 2010. godine, Srbi su se, kao i godinama pre toga spremali da isprate jednu godinu a dočekaju dve. Ovaj fenomen nije naučno dokazan, istorijski jeste.

Na dočeku ove druge, samo srpske Nove godine, pevaće i oni za koje se mislilo da nikada neće propevati, uglavnom političari u društvu najvećih pevačica kraljica što se smatra direktnom posledicom latinoameričkih serija, ekstrapopularnim na teritoriji Srbije u kojima obavezno slepi progledaju, nepokretni prohodaju a nemi progovore. Šta će pevati oni koji budu propevali, još ne znamo. Nisu obavešteni.

Srbija još uvek nije brendirana zemlja onako kako se htelo, brendirana je onakvom kakva jeste.

Sneg još uvek nije pao. Ne zna se iz kog razloga.

Temperatura je iznad proseka, prava prolećna ali ništa ne cveta. Uglavnom sve vene.

Ko god nema obraza pojavio se na nacionalnoj ili nekoj od inih televizija. Mnogo pričaju a ništa ne kažu.

Srbijom vladaju raznorazne groznice.

Srbi su dobili precizna uputstva protiv čega da se bore – pedofila, homofoba, tajkuna, mafijaša, ubica lažova, narkomana i onih koji nam čupaju srce na živo. Kako to da izvedu nije im rečeno.

U Srbiji je zabranjeno pušenje na javnim mestima ali nije zabranjena ni jedna druga radnja koja ih dovodi do toga da se osećaju kao da su ispušili.

Najveća pažnja medija usmerena je na krave i životinje koje se gaje za priplod i klanje. Iste već mesecima štrajkuju. Kad se njihovi sindikalni predstavnici budu dogovorili sa monopolistima biće i mleka i mesa samo se ne zna po kojoj ceni.

U preizbornom laganju 2007. godine narodu je obećavano da u Srbiji više neće biti siromašnih samo ako ne budu glupi. Ovaj fenomen, da jedna zemlja nema siromašne, nije zabeležen ni u jednoj zemlji ˝od kad je sveta i veka˝ ali narod Srbije je ponovo prdnuo u čabar.

Narodu je, takodje obećavana složna Srbija a da pri tom oni koji su to obećavali nisu mogli da se slože oko najjednostavnije stvari – da imaju različite političke stavove. Srbija je podeljena od do. Trenutno se deli crkva.

Gastarbajtere ili Srbe u rasejanju vlast uporno poziva da se vrate u zemlju, da ne zaborave ono ‘’sunce tudjeg neba’’ a i što da ih potkradaju stranci kad mogu domaći. Govore im da za njih ima mesta u domovini. Nije im rečeno da sem mesta nema ničeg drugog i da će penziju ipak morati da zarade ˝u rasejanju˝.

Gladni štrajkuju gladju – takodje fenomen nezabeležen u ostalim delovima sveta.

U jednim novinama je objavleno da političari lažu kao prostitutke. Tražim izvinjenje umesto prostitutki. Kod prostitutki vam je sve čisto, njih i plaćate da bi vas lagale. Lepo pitate – seko, kol’ko košta da mi sat vremena govoriš kako mi je najveći, najtvrdji i kako takav nisi videla bez obzira kolika ti je kilometraža – ona kaže – tol’ko i’ tolko. Izvin’te, to je pošteno.

Gospodin John Doe, o kome pisah pre nekoliko meseci, je izjavio da je Srbija izašla iz recesije.

Taaaa..ni…na…ni…na…naaaa…ni..na…ni…na..naaaaa……..

Šatra još uvek stoji. Artisti i retke životinje se još uvek nisu spakovali tako da niko ne može da pobegne sa njima.

Srbi i dalje tragaju za boljim životom.