www.blogerka.info

Dosadila mi ona blogohaljina pa reših da se presvučem u nešto veselo. Nemoj da mi se iznenadjujete i govorite da ste na onu navikli, navika nije dobra, po Marfiju je odgovorna za čudno društvo u krevetu. Oko toga, haljinu još prepravljamo, sužavamo gde treba i širimo tamo gde je tesna, valjda ću uspešno da se uguram u nju.

Što ne radi kako treba proradiće tek kad mi pokida živce pa mi ih ne kidajte i vi sa onim –ne rade ti smajliji, ne rade ti smajliji. Zamisliću da smajlišete, toliko vas poznajem i dok čitam komentare trudiću se da ih uturim na pravo mesto.

Ovo zeleno što dominira je tatina kajsija, taman zametnula plodove oko prvog maja, nisam imala živaca da naknadno ubacujem slike, i to će se menjati s vremenom. Zametnute kajsije inače više ne postoje, ’’omlatio ih grad, crkodabogda, sedeo sam na terasi i samo slušao – tok, tok, tok’’ – javio tata da nema ništa od džema ove godine. A ni od kajsijevače. Kad ga upitah što je slušao kako pada grad, reče – ’’kakav, bre, grad, kajsije otpadale, je l’ čuješ ti da su omlaćene’’. Taj crkodabogda grad mu je omlatio i sve ostalo pa je ponovo sadio sve što je bilo nadzemno nego da ne dužim s tatom, otići ću u drugom pravcu a još ću da se oznerviram.  Dakle, zeleno je što sam lenja i u spomen omlaćenim kajsijama.

Drugo što sam htela da kažem – sprske sponzoruše su rešile da se udruže i traže svoja prava u smutnim vremenima što svetske što sveprisutne srpske krize. Kad mogu radnici mogu i one. Ja malo mislih da l’ je ovo neko zezanje il’ nije al’ pošto uovoj zemlji odavno ne možeš da provališ šta je vic reših da ovo uzmem za ozbiljno, čituckah malo i videh da im je stvarno teško. Gde ćeš crnje i gore nego kad za svoj rad nisi plaćen. Malo zaglavih oko toga kako se zove rad sponzoruše i ne ukapirah, samo znam da joj se poslodavac zove sponzor. Biće da je to neka vrsta humanitarnog plaćenog rada – šta je ako nije to kad sponzora oslobodiš stresa oko dugovanja, potraživanje, lude dece, histerične žene i još histeričnije švalerke.

Kao i svi vredni a slabo plaćeni radnici ove zemlje sponzoruše su objavile šta će tražiti da bi njihova prava bila zaštićena od eliminisanja nelojalne konkurencije u vidu domaćica do  toga da će od Ministarstva  ekonomije i regionalnog razvoja tražiti da u članu 9. Zakona o zanatstvu doda zanimanje: Sponzoruša, zapretivši da će ako to ne učini Ministarstvo učiniti poslanici koji koriste njihove usluge, zbog čega će, ako ima podje od sponzorske poslaničke ruke imati pravo na besplatne usluge. Opet od do. Usluge mislim.

I tako meni ranom zorom pade na blogersku pamet – kad mogu sponzoruše mogu i ja. Ako je to što one rade zanat, boga mi je i pisanje zanat. Jes’ da mene ni jedan sponzor neće voleti ni sponzorisati, nije ni šašav al’ ima ko hoće. Da me voli, mislim.

Ovih dana ću objaviti spisak prava koja mi pripadaju i tražiću da blogovanje  bude ubačeno u Zakon o zanatstvu kako bi smo mogli da tražimo ono što nam po zakonu o zanatstvu pripada a i da se zaštitimo od nelojalne konkurencije.

Predlozi se primaju ovde. Ima sprski bloger da dobije status zanatlije, ne zvala se ja Mahlat.

I budite ozbiljni, bar onoliko koliko su ozbiljne sponzoruše. Će udju u parlametn pre nas.