Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Mesecima unazad se najavljuje serija Žene sa Dedinja, do sada neviđena na ovim prostorima, nešto između Sex & City i Desperate Housewives, da mi vidimo kako to rade srpske domaćice, pa još sa Dedinja, onog Dedinja na kome su nekad živele oficirke a danas žive multimedijalne supruge kontroverznih biznismena, političara i nedefinisanih kontroverznih muškaraca.
Psihički se pripremiš da uopšte ne gledaš, zašto bi gledao nešto što nema ni originalno ime a ni originalan sadržaj.
Ali ne možeš da ne slušaš kako će to biti najgledanija serija, gledana više od sto puta prikazanih – Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago, ona baba što se ne očešlja a selo izgore, i naletiš na to da neka glumica, oprostite ali ne zapamtih koja, toliko sam zainteresovana, u toj seriji glumi umetnicu Alisu.
Odma’ sam pobesnela.
Znači, Dedinje. Znači, ne može ona da se zove Zorica, Ljubica, Nataša, Dragana, kad živi na Dedinju. Pa još i umetnica. Gde si video da umetnica ima prosto srpsko ime. To je mogla Olja, mogla Milena, ove moderne ne mogu, moraju da se zovu Alise. Ne Mileve. Zamislite najavu za izložbu, performans, nešto tako – Večeras Mileva predstavlja svoju izložbu – Praznina taštine. Odmah biste rekli – more, koja je to seljandžura i kakva praznina taštine! E, ali kad kažu da to isto radi Alisa, dignuto na nivo, a vi se pravite da bogznakako razumete prazninu taštine kad je obradila Alisa. I odete da vidite Alisinu prazninu taštine, a kući se vratite isti kao što ste otišli.
I naravno, tako besna se prisetim dece koja se zovu Faith, Kasandra, Onur, srela sam dečka koji se zove Ikon, možete misliti. Odakle ti, bre, to ime? Mama i tata vole ikone. E, živi bili. Kako te drugovi zovu? Paja! A??? Po prezimenu! Aaaaa…
Videla sam i Fedru, čistu Srpkinju, pravoslavku, roditelji rekli – sa imenom Fedra ne može da ima glup, srpski život, garant će biti belosvetski. I Natalie kojoj u ličnoj karti u rubrici ime oca piše – Milisav.
Sretoh i Filipu. Roditelji čekali Filipa. Ona ih zeznula pa oni rešili da zeznu nju.
Da ne nabrajam, izbezumiću se.
I sad čitam, o modi ovih Alisa, to ime silom prilika postade srpsko.
I Onuri.
Pa me živo interesuje da li će Onur kad poraste bibi lep kao Onur?
Ili kakav je već taj Onur po kome deci daju imena, ne gledah tu seriju?
I da li su Kasandre danas lepe kao Kasandra?
Hoću da vam kažem, potpuno pobesnim na ovakve gluposti, rodiš dete i u startu od njega praviš čudo, nesvestan toga da si pored toga kako ga neguješ i vaspitavaš odgovoran i za njegovo ime. Kakve Kasandre i Onuri, i bogtepita kakva još imena, u Srbiji?!
I kako će tog Onura sutra zvati ortaci, a kako će ga tek zvati ako saznaju kako je dobio ime?
Sve mi žao što nisam bila popisivač, majke mi. Pa da čujem patriJote kako se izjašnjavaju kao Srbi pravoslavci, prokosovski orijentisani, koji deci daju ovakva imena, da im se mile majke, onako suptilno, kako me bog dao.
Odstupiću malo od teme, ali mislim da ime prilično određuje čovekov život. Tako sam i ja znala da sa imenom koje imam nikada neću živeti u inostranstvu. Zamislite kako bilo koje drugo govorno područje lomi jezik na LJupka ;-))) da ne govorim o svom devojačkom prezimenu (Antanasović) sa kojim su i ovdašnji činovnici imali prevelikih problema (jedva sam čekala da se udam
Moj drugar se zabavljao sa devojkom koja se zvala Filipa.
Mislim da ne moram ni da pricam na koje smo ga sve nacine zezali kad nam kaze: „Idem da se vidim sa Filipom“
ja sam isla u skolu sa kristl ognjenovic. nek’ izvini kristl ako ovo procita, ali jos u cetvrtom osnovne sam imala potrebu da isamaram njene roditelje i jos me nije proslo…
Činjenice konstatujemo a uzrok ne „lečimo“. Sve je više slučajeva da ime obezbeđuje prohodnost ka „određenim centrima finansiske moći“
Ja se sa ničim ne slažem.
Mi u kući svi imamo vrlo specifična imena.
Ime je veoma važno.
Kad imaš specifično i još pomalo strano ili biblijsko ime svi te pamte, a samim tim i vole i veličaju tvoje uspehe i više nego što oni jesu.
Moji roditelji su meni dali ime Siniša. Priznaćete veoma retko, veoma lepo, pomalo strano a ipak jedinstveno ime. Što znači da sam ja još od rođenja imao „nešto“!
I valjalo mi je u životu mogu vam reći. Učiteljica me, recimo, obožavala. Imao sam prosek 3,70 do IV osnovne. Kasnije sam (od 5.) jedva stig’o do 4,80 ! Zašto? Pa moje jedinstveno ime se izgubilo među silnim nastavnicima i totalno sam „dehidrirao“ sa uspehom.
A moja žena, koja je kao mala želela da ima neko obično ime za to vreme (krajem 60-tih), kao Žaklina ili Beatrisa je na njenu žalost dobila opet vrlo neobično ime za te godine – Tatjana (Tanja). Evo probajte da izgovorite to „Tanja“! Odmah osetite neku posebnost, nekakav dar za otkrivanje još ne otkrivenog.
Ili recimo moja keva – Smilja. Kao smilje i bosilje. Zar se ne oseća ta tanana nit koja se provlači kroz svako slovo tog veoma retkog i neobičnog imena. I na sve to je dobila jedan pravi, onako pun „art“ nadimak – Seka. Fantastično!
O ćaletovom imenu Janko ne vredi trošiti reči. Prosto je pregolemo, kao gromada, kao planina!
I gde god da su putovali po svetu (do B.Luke, Zagreba i Segedina), bili su odlično primani, a to im je bilo veoma važno. Posebno majci (znate moja mama je jedna fina Frau).
Tako da ne treba potcenjivati vrednost imena.
Ja sam želeo da deci dam sledeća imena: Starijoj ćerki – Grozda. Fantastično. Svi bi joj putevi bili otvoreni. A sinu sam želeo da dam ime Jordan. Naše, a može u SAD da se čita kao Džordan – priznaćete praktično i originalno. Za najlmlađu ćerku sam insistirao na imenu Gospava. Zaista gospodsko ime, sa kojim kada se rodiš i ostaješ gospodin (pardon – gospođa) do kraja života.
Na žalost, ništa od mojih predloga nije prihvaćeno. Šteta.
A tako sam im lepe životne puteve smislio. Da samo znate.
Ali ne da se (ili bolje rečeno ne daju ti)!
Ne znam za Dedinje, (ostali delovi Beograda mi deluju minorno) ali kod nas u Novooom Sadu ime je odrednica života. A s obzirom na ubrzano približavanje EU mi moramo svoja imena uskladiti sa imenima EU isto kao i ostale zakone i regulative koje se od nas traže. Ostalom šta to fali imenu Onur? I zašto ono ne bi bilo naše a evropsko. Pa dozvolićete i Turska je u Evropi (oko 3% njene teritorije).
A što se tiče serija koje su nabrojane moram reći da je to s vaše strane čisto nipodaštavanje istih.
Kao prvo da li ste vi gledali te serije? Niste! Niste gledali, a etiketirate ih kao šund.
Nisam ih ni ja gledao, ali ni jednog trenutka nisam (po prepričavanju od strane moje majke – koja je jedna fina Frau) ni pomislio da nisu u pitanju odlična ostvarenja domaće produkcije kojoj je trenutno malo ko u Evropi ravan.
A šta je za vas dobra serija? Možda one gluposti poput „Grlom u jagode“, „Više od igre“, „Kuda idu divlje svinje“, „Šesta brzina“ i njima slične sapunice sa bezličnim likovima i katastrofalnom glumom nekih glumaca koji su većinom pokojni pa onda ne bih ni o njihovim glumačkim dostignućima.
Došlo je – „Novo vrijeme“, kako bi to rekao onaj drogeraš iz već tada jasno antijugoslovenske nazovi rok grupe „Buldožer“.
A „Novo vrijeme“ zahteva i nova imena i nove običaje! Evo proš’o nam još jedan 1.novembar a nisam video ni jednu tikvu sa svećom u njoj ni na jednom prozoru!!! Pa dokle tako?
Zato vi još malo porazmislite, revidirajte svoje stavove i možda se polako i neopaženo vratite u normalan život. Inače ćete biti pregaženi.
Drugarski pozdrav, Sindža Mrsomud.
uh…ovo s imenima stvarno čudno…inače pre tri dana nabasam na tvoj sajt i baš se oraspoložih, pa veeeeliko hvala! i čestitke naravno!…a da…da se vratim na imena…ona su ogledalo nas samih. a kako smo u vojvodini raznorazni NIKAD, ALI BAŠ NIKAD nisam bila iznenađena ničijim imenom. bilo nas je biljana, mirjana i sličnih spomenki, jovanki, kosara, đenđika, eržika, hajnalki i raznih marioara, pa anuški, zuski, joski i sličnih miluški i etuški…muški nek se sami dojave !…jedino što meni pravi MALI PROBLEMČIČ (znači pleonazamčić) je to što smo, u bezmalo svim viđenim serijama ili k’o došle s brodveja ili iz prčajevaca???…nigde nikog normalnog… 🙄 …a onur i slične kasandre?,pa valjda imamo i muslimanske dece, i romi su naši da izvineš!…zamisli da te neki miloje pozove na bajram?…eh da ne mrsomudm sad ja toliko…
A sta kazes za Jovanovic Zagora?
Radim u jednom savjetovalistu za strance i ovo sto si napisala cesto mi prolazi kroz glavu kad prozovem ……ic Natalie, …..ic Amelie, ….ic Josephine, ….ic Lawrence-Dusan i sl.
Ljudi su ubjedjeni da ce bas ta imena zastiti njihovu djecu od diskriminacije i onoga sto su sami prosli i osjetili na svojoj kozi… Nazalost!
I da, Onur nije nimalo lijep, ja progooglala. Oni sto su gledali seriju kazu da je bogat i karizmatican.
Jednu tursku seriju sam odgledala i mogu ti reci kad bih znala da ce mi dijete biti lijepo kao Murat iz Kradljivca srca, dala bih mu upravo to ime pa kud puklo da puklo… 😀
Zamisli samo: sin Schubert Murat, klijent Jovanovic Zagor, zemlja porijekla: bivsa SFRJ. Ma milina!
Pa jos malo pa da bude i Avatara 🙂
http://vukajlija.com/avatar/340944
da, ovi nasi veliki srbi, sestra (koja je radila na popisu) mi je pricala kako joj se gomila ljudi na pitanje koja im je veroispovest govorili srpska. nova religija