Zlatibor – koristiti 365 dana u godini

Zlatibor i ja smo se upoznali kad sam imala pet godina, vile su bile razbacane tu i tamo, po proplancima, bili smo smešteni u jednoj od njih, iznad jezera se nalazila drvena baraka, sećam se da sam je mrzela jer me majka tu petnaest dana smarala da jedem ovčije kiselo mleko, a znate kakva su deca kad im popujete da je nešto zdravo, super, da će od toga porasti i imati svašta lepo, do trepavica.

Tih petnaest dana smo samo šetale i samo šetale, ja se igrala sa decom i trčala po nekoj travi do pojasa, jedina zabava su bile ljuljaške i klackalice, sve je bilo u proplancima i svih petnaest dana sam u restoranu za ručak naručivala bečku šnicu, pire i kupus salatu. Dete ko dete.

U međuvremenu, do danas, rasli smo i ja i Zlatibor, odlazila sam tamo sa ćerkom, devedesetih godina centar Zlatibora je još uvek imao više trave i drveća nego kuća. Kad se posle mnogo godina vratite u neko mesto, uvek se iznenadite promenama, tako sam se iznenadila devedesetih, kad su oko jezera još uvek stidljivo nicale građevine, ali mnogo manje nego pre par godina kada sam ponovo bila. Centar Zlatibora je postao pravi mali grad pun restorana, butika, kafića, hotela, privatnih apartmana, ali je to i dalje ipak prelepi Zlatibor pun borovine.

Sve u svemu, danas na Zlatiboru možete uživati u svemu, od ispijanja kafe u prepunoj bašti, preko šetnje proplancima na kojima nema nikoga, ako poželite da budete sami sa sobom, do skijanja i ekstremnih sportova i večernjeg provoda, Zlatibor je planina za sve uzraste, dakle, za jedan dobar resetujući vikend na Zlatiboru potrebno vam je bar jedna osoba što nije moranje, možete ići i sami, retke su prilike kad možemo da porazgovaramo sa samim sobom, i udoban smeštaj, da se posle sadržajnog dana opustite.

Kao i prethodnih nekoliko puta, ovaj zlatiborski vikend je počeo i završio se u Hotelu Mona u koji kad uđete imate sve, spa, teretanu, igraonicu za decu, pored hotelskog restorana i etno restoran, masažu, odličnu kuhinju, internet, ni ne biste morali da izlazite da Zlatibor nije tako lep kao što jeste.

Ovaj vikend razlikovao se od nekih prethodnih po tome što sam sa grupom sa kojom sam bila čitav jedan dan provela na Radoinjskom jezeru, to je treće po redi veštačko jezero na reci Uvac, a nalazi se 25 kilometara udaljeno od centra Zlatibora. Put do tamo je uživanje u prirodi i uzdisanje.

Domaćini ovog dana bili su nam „dečaci“ iz Extreme Summit Team-a, to su vam oni što planinare po domaćim planinama, ali i svetskim, do Himalaja, za nas koji smo svetlosnim godinama udaljeni od tog sporta, zadatak im je bio da nam pokažu da je timski sve izvodljivo i da čovek sve može ako se usudi, to jest, da nema pojma šta sve može ako ne proba. Iako su me biranim rečima, bez ubeđivanja, navodili da probam da se popenjem uz tridesetak metara visoku stenu, govoreći da ću se osećati fenomelano ako pobedim sebe, nisam se usudila jer previše dobro poznajem sebe i svoje strahove. Ostala bih ukočena od straha negde na pola, morali bi kompletnju akciju spašavanja da izvedu, a ponašala bih se garantovano kao davljenik, vrištala bih i borila se s njima, znam mene. Gledajući ostale kako se pentraju, i diveći im se što imaju herca za tako nešto, bez ikakvog iskustva, sve vreme su mi klecale noge, stomak me boleo, jedva preživeh njihovo penjanje, njihovog adrenalina mi je bilo dosta.

Priroda oko Radoinjskog jezera je na ivici onoga za šta kažu da je netaknuta priroda, gde ima ljudi nije netaknuta, ali još uvek može da se svrsta u to. Da vam ne bih previše objašnjavala, pogledajte fotografije, znate ono, slika govori hiljadu reči. U jednom danu smo doživeli smenu dva godišnja doba, jeseni i proleća, da vas ne bune boje na fotografijama, stigli smo u jesen, kako je dan odmicao, tako se rađao divan prolećni dan.

I šta htedoh da vam kažem, ako volite gradske sadržaje, a istovremeno volite i prirodu, taj tako popualaran spoj tradicionalnog i modernog, Zlatibor je idealna planina, idealno mesto za odmor, idealno za vikend, svih 365 dana u godini.

Kao što znate, kažu da idealan godišnji odmor podrazumeva kombinaciju mora i planine, da svako letovanje na moru treba završiti sa par dana na planini, tako da ili planirajte, ili se zadržite ako vas put nanese i uživajte.

I ne naručujte bečku šniclu. Na Zlatiboru se jede komplet lepinja.