Ulaganje u klijenta je ulaganje u firmu, ili kako je blogerka dobila laptop od Grappolo Group

Tu najobičniju stvar, da je ulaganje u klijenta dugoročno ulaganje u firmu, naravno, mnogi vlasnici nekih firimi nikada neće shvatiti. Nažalost. Sve suprotno tome je, u ovom svetu – ugrabi i beži – sasvim normalno, uobičajeno i, kako vidim, prihvatljivo.

Prošle godine, u julu mesecu, napisala sam  –  ”Grappolo group” – profesionalno, ljubazno, brzo, prosto iznenadjujuće, o pozitivnom šoku koji sam doživela pri susretu sa zaposlenima u ovoj firmi.

Pre dve nedelje sam pisala o ponovnom susretu sa istom firmom i o tome da je nivo usluge ostao isti.

U medjuvremenu, izmedju ova dva posta, Grappolo Group i ja smo postali prijatelji na Facebook-u i stidljivo smo se družili kao i svi oni fejzbuk prijatelji koji jedno drugom oči nisu videli.  Postali smo prijatelji i na Twitter-u, a ja nisam imala pojma ko stoji iza oba naloga.

U nekom drugom medjuvremenu, čitala sam post Cyber Bosanke – Lijep je osjećaj kad neko prepozna pohvalu i osetila sam malo zrno one pozitivne ljubomore, ne što je Hana dobila “prikolicu” štrudili nego zato što sam pretpostavila kako se lepo oseća.

U nekom trećem medjuvremenu, htela sam da pošaljem poruku Grappolo Group da treba da me stave na platni spisak zbog svih onih koji ukucavajući ime njihove firme u Google stignu na moj blog i pročitaju samo lepo. Naravno, to nisam mislila ozbiljno, toliko je malo profesionalaca da sam srećna kad neko može da pročita moje pozitivne utiske.

I dok sam ja slala pozitivne vibracije prema Grappolo Group, oni su ih slali ka meni, uvek sam verovala u  razmenu pozitivne energije, koliko god da su udaljeni oni koji je emituju, to jednostavno mora da se ‘sudari” i prepozna.

Mala digresija – ljubimac i ja smo pre četiri godine kupili kompjuter koji smo sa svim onim što smo želeli platili 2 800 eura. U firmi u kojoj smo ga kupili, a koja više ne postoji, nismo dobili na poklon ni najobičnije slušalice. Smatrala sam to “profesionalnom” katastrofom. Ovo naglašavam samo zbog toga što smo prilikom tri posete Grappolo Group, ono što smo kupili, sve ukupno platili našto manje od 3.000 dinara.

Ako ste pročitali drugi post o Grappolo group, videli ste da imam stav da nije važno koliko ja trošim već kako me gledaju, kao zrno koje ih nadogradjuje ili kao usputnu, svakodnevnu i “nevažnu “stvar”.

Elem, juče sam se probudila, skuvala kafu da je popijem u društvu bloga, Facebooka i Twittera, i  na Facebooku me dočekala poruka:

Grappolo Beograd – Draga Mimice, crvena koza i siva stolica….pa tvoja soba izgleda kao da se nalazi u nasoj firmi. Zelimo da ti poklonimo jedan Samsung lap-top za koje smo postali distributeri. Razlog je …. ljubav! Mi tvoje pisanje o nasoj firmi dozivljavamo kao prijateljstvo i ljubav koju smo probudili u tebi. Zdenka.

Normalno, sa sikustvima koje imam, odmah mi je prosviralo kroz glavu – kojije beše danas april!

Našu dalju prepisku možete videti ovde.

A ono što se dalje dešaalo…

Blogerka Mahlat se, neverujući, jutros obukla i otišla u Grappolo Group. Tamo je imala čast da joj se vlasnica i vlasnik firme predstave imenom, prezimenom i neverovatnom ljubaznošću. Pila kafu, uživala u jednoj “zen” atmosferi, mislila kako svi zaposleni u ovoj firmi imaju sreću.

Saznala kako se “pravi” veliki posao. Obično ni iz čega. Samo radom i voljom.

Saznala kako vlasnica firme, ujutru, svakom sektoru šalje cirkularni mejl sa lepim, pozitivnim mislima za taj dan.

Pričala sa raspoloženim, neusiljenim, nasmejanim ljudima.

Mislila – svaka vam čast, od vrha na dole, odozdo do vrha!

Saznala da bi taj laptop dobila posle prvog teksta ali da su se vlasnici firme bojali da ne bude prenapadno što je karakteristika ljudi sa velikim LJ.

Vratila se, sela, skuvala kafu.

Prepuna emocija da pozitivno radja pozitivno, napisala sve ovo u dahu. Kad se emocije smire napisaću priču o onome šta sam naučila – kako nikada ne znaš kad ćeš naleteti na Čoveka.

I kako je to Čovek ispred novca mnogo veća reklama od svih plaćenih reklama za koje sam ionako mislila da su  jeftin spot za lošu robu.

I kako pametni ljudi vide dobru reklamu u običnom blog postu, mnogo veću nego na RTS-u i onim drugim televizijama.

I šta mislite, da li ću ikada, po najobičnje baterije otići u neku drugu firmu?

Zdenka, beskrajno hvala, ovo mi mnogo znači, zbog svega onoga o čemu smo razgovarale.

Svu sreću vam želim.

I, naravno, uspešno tržište u kome je “mali čovek” vaša prva ciljna grupa.