Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Ovo je hiljaditi post na mom blogu. A pošto uglavnom pišem postove dužine peškira za plažu, možete misliti koliko sam reči ispisala.
Od kako sam u avgustu 2007. godine napisala prvi post, a pisala sam o jajima, ako ćete mi verovati, odnosno o tome kakav je hendikep za ženu domaćicu kada promeni grad i mora ponovo da uči da kupuje jaja, sir, sve ono za šta je u rodnom gradu na pijaci imala „ženu“, blogovanje me je obogatilo u svim pravcima.
Upoznala sam neke divne ljude koje sigurno ne bih upoznala da nisam blogovala, ili, recimo, da nema Interneta.
Naučila sam smirenije da prihvatam druga mišljenja. Nije da to nisam umela, ali ih na Internetu baš ima drugačijih, da ne poveruješ.
Izlečila sam se od nekih stvari.
Počela da verujem da će jednog lepog dana ipak svi oni pametni koji su ustupili mesto budalama (pametniji popušta) nekako uspeti da budu vidljiviji.
Naučila sam da budem tolerantnija, naročito kad su oni malo blesavi u pitanju, računam priroda je tako odredila, ja ne mogu da popravim.
U najtežim trenucima mog braka, onih prvih godina (kad matora devojka reši da se uda) kad sam promenila grad, pogled kroz prozor i morala da naučim da krevet nije samo moj, vi ste bili ono što su bili moji prijatelji koje sam ostavila. Spasli ste me svojim divnim, duhovitim, pametnim komentarima.
Pojedini od vas su slika one Srbije koju želim – uspešne (u čemu god, od pravljenja torti do nekih mnogo ozbiljnijih stvari), pametne, čiste, poštene.
Ispred ovih hiljadu postova sam se radovala, smejala, razmišljala posle vaših komentara, menjala mišljenje, stavove, učila, rasla u širinu.
Zbog onoga o čemu sam pisala sam proglašavana izdajnikom, kurvom, bezbožnicom, stranim plaćenikom, izrodom roda svoga i još nekim ogavnijim stvarima.
U blogovanju sam bila previše poštena, ako ćete razumeti – poštenje je da kažete ono što mislite pa kud puklo da puklo. Nažalost, mnogi još uvek misle da je mišljenje delikt.
Već vrlo dugo planiram da sa ovim postom zatvorim svoje blogovanje. Hiljadu! Pa još kad pogledam koliki su mi postovi, dosta je.
Ali, gde ću da lajem? Mislim, odem li s nekim rečima na Terazije proglasili bi me ludom, ovako kod vas prolazim.
I tako…
Sam promenila svet? Nisam?
Ali se bolje osećam posle svakog posta.
Nego, razmišljam nešto, da sam imala Internet pre dvadeset godina, ili bih bila zvezda, ili predsednik države, ili tako nešto.
U svakom slučaju, za ovaj post sam se pripremala mesecima i sad ne znam šta bih pametno rekla sem –
Hvala vam.
Za interakciju 🙂
(Sličicu ukrala odavde)
Ja od tebe očekujem da pročitam barem deset puta toliko postova. 🙂
Neka je sa srećom jubilarni!
Au bokte soma postova! Mašala!
Hvala tebi na mnogim rečima koje si nam dala.
Bože ala sam glupa kad hoću da budem pametna! 🙄
Molim i drugi put. Hvala tebi duplo toliko 🙂
Mashallah! Mabrook! 😉
Dabogda (inshallah, jel :D) imala jos toliko :*
Hvala tebi!
Gde mi komentar? 😯
Gle sad je tu!
Ko je sad urokljiv!? 😛
Bio je tu, nego si mi ti od onih blesavijih 😀
Uuuu, koja lijepa cifra :)))
Sa srećom, bar još 10 puta ovoliko da ih napišeš :*************
Jes, tako je to kod vas „normalnih“, nekoliko godina, hiljadu postova. :))
Sa zadovoljstvom sam pročitala većinu, a kud ćeš bolji kompliment. VIdimo se i u narednom blogovskom milenijumu, Mahlat! Poljubac iz Kragujevca 🙂
Čestitam! I nemoj da ti ikada više padne na pamet da prestaneš da pišeš.
Eh, a kako je nama koji smo tih 1000 pročitali? 🙂
A da, rekla si hvala.
Hvala tebi. 🙂
Vidi, da ti nesto kazem. Ranije ti se nisam gurala u komentare, (meni dzaba zahvaljujes za interakcicu :lil: ), al sad posto je jubilarni numero silno zelim da ti se zahvalim. Ti mene ne znas, a ja tebe znam pa ti hvala sto si mi to omogucila. Od kad sam te otkrila, 2010. (nikad nije kasno), citam te k’o knjigu. Narocito u pocetku, krenula ja sve lepo redom kroz arhivu, onako neiskusna htela sve i odmah. Ma nocima nisam spavala.. dok nisam otkrila zanrove. E tad sam te savladala. Sad te imam za sva raspolozenja. Neki gledaju serije, ja citam tebe, (kroz epizode). Bolje ne moze 🙂 E zato ti kazem, bolje nastavi da pises da ja ne bih morala da pocnem da gledam, nedajboze, malu nevestu, kazu da ona traje godinama :p
Samo nastavi ostro, iskreno i duhovito, ima nas koji te pratimo iako se ne prijavljujemo. 🙂 Zivela i cestitam!
1000-ti post, godina 2012. Ja sam Vas nekim vaskolikim cudom tek skoro otkrila, i citam Vas svako vece do u duboko u noc. Smejem se, placem i uzivam! Izetan dar za pisanje imate! ? Cestitam na ovom impozantnom broju, ali ste mi napravili problem, jer sad ne znam koliko ima postova i kaaad cu ja stici sve da procitam? ??? Ako dozvolite, neke tekstove bi komentarisala, ako to ima smisla posle ovolike vremenske distance… Veliki pozdrav iz Holandije!?