Sometimes, someone, pa ja ovca

Jes’ da sam u ovu godinu ušla čvrsto rešena da se ne zameram, gledam svoja posla i te takve stvari u fazonu – jeb’te se, radite šta znate ja ću kako ja znam i umem, da budem ono na nivou i iznad situacije, al’ hoćeš djavola, situacija te usisa očas posla i vidiš da od nivoa nema ništa iako si na štikletinama.

Pila sam vino. I pušila. I zvrndala pogledom okolo, bolje okolo nego da mu skeniram čeonu čakru dok mu je ne spržim. On mlad, kao šarmantan, obučen ko bankar i glup pa zveči samo što nema pojma. Pripao mi udajom po službenoj dužnosti. Da ga volim i trpim. Keca me mesecima i stalno pokušava da me ubedi da… nemam pojma, u nešto što meni kao nije jasno. I laje. Ja trpim pa kad se rastanemo boli me i želudac i glava i kosa, sve što može da boli. I zvocam. Tako jedno tri dana dok ne zaboravim pa on opet dodje da održavamo odnose. Pa mene počne da boli mozak pre nego što se pojavi.

I tako, cevčila sam to vino, ćutala, ćutala, pokušavala da skrenem temu, jok bre, ne mož’ ti skrenuti temu ujarmljenima. Vidim nagomilalo se iznutra, ruši mi brane, ne mogu, bre, više. Počnem suptilno, on mi nabaci kako pijem pa ne znam šta pričam. Jel? Tako to ide s budalama, kad neće da čuju šta im govoriš uhvate ti se za čašu.

Aha, ja jesam sometimes al’ nisam uvek. Ne moram.

Uzmem si još jedno vino čisto da njemu bude lakše i najtiše što umem mu kažem šta sam imala, ja tako kad sipam otrov ne umem glasno, inače arlaučem.  I onda je on rekao da sam ga uvredila. Ma, jok, odbij mi na pijanstvo, šta ti je. Ne, ne, uvrediiila sam ga, nije očekiv’o. Normalno, što bi očekivao posle toliko meseci. Napravim ja kritički osvrt na prohujale mesece – je l’ ti mene nisi vredjao, nije, on tako misli, što je to uvreda. Ja kad mislim – uvreda je. Gotov razgovor. A bila sam fina, kunem se. Samo mi dosadio status budale al’ to nije lepo.

Znači, kad više nećeš da budeš budala nema odnosa.

Onda je someone pokušao da me napravi ovcom pa da mi se puše uši i mislim da još imam taj status al’ nema veze proći će ga, nekim bićima je bespredmetno objašnjavati kad već imaju svoju priču.

I tako, ovih dana mantram – aj’ budi suptilna, ne ponašaj se sa ljudima kao lav koji se dočepao gazele pa je seksualno zlostavlja pre nego je pojede, gledaj si svoja posla čak i kad nemaš nikakva posla, i u tom mantranju večeras dobijem poruku –

Imam kredita samo da ti javim – udaje se S, ja sam kuma. Odma’ sam dobila ubilačke napade, jebem ti kredit kad ga imaš samo da mi probudiš radoznalost, jedva dešifrovah ko je S, pozvah i saznadoh.

S se razvela pre tačno 25 dana. Dan posle razvoda mi je plakala na ramenu kako su muškarci stoke, svinje neopevane i kako se, eto, razvodi posle 25 godina braka od kojih jedno 15 nije bilo seksa, ona mislila da se njemu ne diže, suptilno se pravila da se ne diže ni njoj pa utvrdila da mu se u stvari dizao al’ samo kad nije kod kuće. Živela k’o nevina jer je ona maaajka, jebote, neće da joj deca vuku repove, šmrc, cvil, šmrc, buaa, muškarci su stoke, gnjide, guje u njedrima, tako nešto, ja slušah, teših i saučestvovah u bolu.

Kad, bre, stiže za 25 dana da da podušja svom preminulom braku, svaka joj čast, pozovem ovu što nema kredit, rek’o sad ću da čujem neku filmsu priču, naletela mu na kola, pao joj s neba, sudarili se negde, jok, kaže bezkreditna – Znaš, traje to… A?!

Jebem ti i S, i tebe, i razvod i ono muškarci su stoke i jebem vas sve tako pokvarene i na dobrom glasu, zagrcnula se dabogda kad bude izgovarala da a ti zaboravila ličnu kartu, sram vas, bre, bilo, što praviste budalu od mene i ocrniste onog čoveka i jebem ti ne znam šta sve aj’ najebah se sočno.

I sad ću kao da budem na nivou i gledam ta svoja posla i nije mi ništa.

Ću živim svoj život ovce. Šta fali.

Al’ ko mi sledeći bude natrčao bolje da beži unazad.