I am ćurka. Mahlat ćurka

I tako, trebala ja da se vidim sa onim blogerom. IzFejsovali dogovor, ja mu ostavila broj telefona i bacila se juče na čekanje.

Izreferisala ljubimcu s kim idem da se vidim i pitala radi reda – ’oćeš sa mnom, ljubimac reko – jok, ja ću ostanem kući da štopujem vreme.  Ako ne protrčiš kroz cilj u dogovoreno vreme, odo’, dok se ne pozatvaraju radnje, da kupim pištolj. I jedan metak, pravo u čelo da te gađam.

U neko doba počnem da se vrtim oko telefona, nema čoveka, sve sam unervozila ljubimca. Počeo da mi zvoca – il’ odlazi il’ se svlači.

Opet u neko doba pogledam na onaj izFejsovani dogovor, nađem poruku da ovaj što ga čekam ne može da me nađe. Ponovo uredno napišem – ovo je moj broj telefona i vratim se da čekam.

I tako čekajući, čoveka nema, padne mi na pamet da ja umem da budem neviđeno brljiva, dočepam se prepiske i vidim kako sam umesto svog broja telefona dala ljubimčev. On i ja imamo brojeve koji se razlikuju samo u poslednjoj cifri. A ja sebe nikad ne zovem…

Vrisnem ljubimcu – uključuj telefon, jerbo je on na svim poljima na raspustu, i nekako se mučena dogovorim za ono viđenje.

Usput održim sebi predavanje – to što si ovca i nije strašno, ćurko jedna, kako bi prevarila muža, prvi bi saznao umesto poslednji kao u svim ostalim normalnim prevarama, tebe bi, bre, na dogovorenom mestu sačekali i muž i ljubavnik i obojica bi te ubili i posle otišli na pivo, na šta misliš, kravo jedna glupa!

Prisetim se kako je moja baba stalno premeštala burmu s prsta na prst da je podseti na nešto važno i davila nas ko zmija žabu što li je ono premestila, i šta je ono ’tela, da nije nekome slučajno rekla. Sve smo bežali od nje kad vidimo da joj burma nije na originalnom prstu. Odustenem da ne bih morala ljubimca da zapitkujem šta sam ’tela i rešim da si vežem crven konac oko prsta koji će da me podseća da ne delim okolo ljubimčev broj nego svoj.  Čim se vratim.

Donesem i odluku da malo guglujem kako se vara a da ne budeš u’vaćen. Zlu ne trebalo. A možda pohvatam i muške fore da zaskočim ljubimca, opet zlu ne trebalo. Mislim, prevari ne trebalo.

Misleći tako na te prevare skontam da sva ona macanja, kucanja i pile moje – ljubavnicama i ljubavnicima nisu iz prevelike ljubavi nego da se ne pobrkaju imena, pametni ljudi. Imaš univerzalno ime za sve svoje ljubavi i doživiš duboku starost.

I rešim da je doživim i ja.

Stoga vas molim, kad nekome od vas dam broj telefona, proverite, molim vas – Mahlat, je l’ ovo stvarno tvoj, si stoposto sigurna da je tvoj, aj’ proveri još jednom. Ako to ne uradite može biti da me nikad ne vidite.

Unapred zahvalna.

I da, kroz cilj sam protrčala u poslednoj sekundi.