Sloboda je…

Juče je  neko na Twitteru postavio pitanje šta je to sloboda, pojma nemam da li mu je neko odgovorio i na koju je slobodu mislio pošto sloboda ima više lica,  al’ ja razmišljala, razmišljala, pa da rečem.

Sloboda je što ja mogu da perem, peglam i pušim i što mi se jebe da l’ se to užoj i široj zajednici s osvrtom na europske standarde 21. veka dopada.

Sloboda je što sam pre dvadesetak godina rešila da rodim deta a ne udam se. Sloboda je što sam uspela da me ne boli što su tad od mene okretale glavu sve one koje su abortus koristile kao kontraceptivno sredstvo.

Sloboda je što sam kao studentkinja, iako nisam morala, novac zarađivala čisteći šoferšajbne na benzijskoj pumpi. I čisteći parking. Sloboda je što me nije bilo sramota.

Sloboda je što ću i danas raditi sve što umem kako bih zaradila novac a ne da sedim, plavokrvo, i čekam da neko prepozna moje vrednosti.

Sloboda je što sam svom detetu pričala samo Andersenove bajke. I braće Grim.

Sloboda je što nisam jurila da se udam pa da se ostvarim kao žena, nego sam se prvo ostvarila pa se udala.

Sloboda je što sam se udala za muškarca koji je jedanaest godina mlađi od mene. Doduše, sad ne okreću glavu nego bulje.

Sloboda je što je moj muž pristao da više nema roditelje, rodbinu, stara kumstva, jebote, kum nije dugme, u zamenu za mene. Boli ga ali se odlučio u stvari za sebe.

Sloboda je što imam herca da kažem.

Sloboda je što ne razmišljam šta će drugi misliti o tome što sam rekla.

Sloboda je da promenim mišljenje ako  ukapiram da nisam u pravu i da to priznam.

Sloboda je da mogu da komentarišem o stvarima koje me lično ne dotiču, to retki shvataju, ustaljeno je – boli me dupe, ne dotiče moj život.

Sloboda je shvatiti – koliko ljudi toliko ćudi i različitih mišljenja. I poštovati te ćudi i mišljenja zato što svako ide samo do svog vhunca. Ne može do mog. Kao što to neki traže od mene.

Sloboda je što znam da ništa nije zagarantovano. I tako i živim.

Sloboda je što mogu da se odreknem bilo koga na ovom svetu ko me guši, sputava, želi da me ustroji, uslovljava. Ničiji hleb ne jedem. Ni svet neće da stane.

Sloboda je što smo moj muž i ja, pre venčanja, raspravili da nas ništa doživotno ne vezuje, i da nikada ne zaboravimo jedno drugom da budemo ljubavnici.

Sloboda je što nikada  nikome nisam uradila „nešto za ljubav“. Ako sad pomislite da je to samoživo, nije, to je odstupanje od sebe. A nesebično se dajem svima na načine na koje im se treba dati, porodične, prijateljske, ljubavne, roditeljski.

Sloboda je što se ujutru protegnem i što nemam grižu savesti.

Sloboda je što povremeno lupim pa jedva živa ostanem, što se ne trudim da budem bezgrešna i da ostavim“ utisak“.

Sloboda je što se ne oslanjam ni na koga. Ni na Boga. S njim povemeno samo pričam viceve. Najčešće iz svog života, ono – jebote, opet si mi lupio čvrgu.

Nije moglo u 140 karaktera, ali sloboda je u glavi.

Sloboda je pratiti sebe a ne druge.

Sve ostalo je privid.

To jest, ima i onih koji marširaju.

Ali i to je izbor. Poštujem ga. Ali i uzimam pravo da kažem svoje mišljenje o tome.

Je l’ koštalo?

Jeste, naravno.

Svaka sloboda košta.

To je već pitanje životne računice.