Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Od ovog trenutka pa do ovog 
sam osedela.
Izmedju sam naučila mnogo toga.
Da spavam kao lovac na čeki.
Da reagujem kao super osetljiv uredjaj na šumove, kašljanja, otežana disanja i raznorazne druge promene.
Da detektujem promene raspoloženja o kojima princeza hoće da govori tek kad ona misli da treba, dotle se raspadam na proste delove, razmišljam ko joj je na žulj nagazio i smišljam kojim srednjevekovnim mukama da ga mučim samo ako ga se dočepam.
Da slušam i klimam glavom al’ da ne govorim ništa jerbo ’’ti kad mi kažeš odmah mi se ne živi’’.
Da se smeškam i kad mi nije do toga.
Da plačem nad svim mogućim glupostima.
Da budem madjioničar.
Da progutam knedlu kad sva srećna uletim u kuću sa onim što sam joj kupila a ona kaže da je oblačim ko budalu.
Da ne komentarišem bez pitanja nego tek kad mi kaže da imam reč.
Da imam prava ali da su njena veća.
Da je nisam rodila da mi bude rob al’ da ja jesam postala njen kad sam je rodila.
Da hodam na prstima.
Dobro sam normalna.
Nisam naučila mnogo toga.
Da ne dobijem stomačne tegobe kad god ona ima temperaturu.
Da nema vodootporan telefon nego svako njeno letovanje provedem spremna da krenem peške, preko sedam brda i sedam gora ako se ne javi u roku od pet minuta.
Da mreža može da ’padne’ naročito u mračnim, zadimljenim, podrumskim prostorijama u koje ni iglu nemaš gde da baciš zbog čega upadam u panična stanja i ljubimcu ne dozvoljavam da spava.
Da ljubimica nema telefon da bi mene izveštavala na pet minuta da je živa, zdrava i da je niko mrko ne posmatra.
Da ne oblećem oko nje kao pčela oko cveta koji se još nije otvorio i cvilim – šta ti je, šta ti je…
Da je ona odrasla osoba što znam al’ ne razumem.
Da se opustim.
Da ne histerišem.
Da se ne sekiram.
Da ukapiram reč – opušteno.
Kad malo bolje razmislim uopšte nisam normalna.
Danas je ljubimici rodjendan.
Petnaest dana nije mogla da odluči koju tortu želi al’ tu željenu sam ja morala juče da realizujem za dva i po minuta. Asistirala i za svaki postupak imala svoju teoriju pa je tražila izmene u hodu. Koju sam tortu napravila ne umem da objasnim.
Ja sam raspekmežena kad se setim onog dana koji kao da je juče bio, kad sam iščekivala da vidim ima li sve prste iako sam znala da ima al’ gledala sam u filmovima da to tako treba.
I eto, tako dobiješ svoju ljubav na prvi pogled posle čega je sve drugačije i punije. I godinama razmišljaš – bokte, šta sam ono beše radila pre nego sam je imala.
I pošto svaka ljubav košta, jelte, ja osedeh. Al’ bolje od ove ljubavi nego od neke druge.
Farbam se, šta ću.
Joj, dušo moja, dođi da te zagrlim – nema veze što je virtualno kad je iskreno.
Umalo ne zaplakah. Pa gde u petak na sabajle da plačem? Ali, steže mi se grlo.
Prvo: neka ti je živa i zdrava i da sediš uz nju (dugo e, ono iz osedeti) još mnogo godina.
Drugo: neka je sebi dobra, i neka mi ne zameri (znam da je zabole dupence šta ja ovde trućam) što ja bolje razumem tebe neg’ nju. I ona će tako, Bože zdravlja.
Ostalo sve na gomilu: sve si mnogo lepo objasnila, za plakanje. Toliko mi je sve poznato, da opet kažem: ne znam da li mi je lakše ili teže kad vidim kako smo mi žene Sapatnice, od vajkada pa za vijek i vjekova.
Uživaj danas, Mahlat! Svaki trenutak upij, udahni, posrči.
Gledaj je, i ne veruj, jer i ne možeš da ukapiraš. Zato samo osećaj.
I farbaj se – vredi. 😀
Ćuti, mogla si da oćelaviš ko ja.
Nego, baš liči na tebe na ovoj fotki.
Čika RainDog joj želi da što više nervira mamu jer onda mama piše lepe tekstove pa smo svi srećni i zadovoljni.
Komšinice sapatnice, hvala najlepše 🙂 oseti se i virtuelni zagrljaj, ponekad mnogo bolje od onog stvarnog.
Znam da vredi to farbanje, i da neprospavane noći nisu ništa i da će ona jednog dana ovako baš kao što je meni majka govorila da ću i ja kao ona… i tako… znam al’ mi od onog trenutka kad je svoju ruku izvukla iz moje sve nekako teško pada…
Rain, ja sam onda bolje prošla od tebe 😆
Draga moja to je u opisu posla svake mame.
Mnogo toga si ti naučila, a ono što nisi, verovatno nikada i nećeš želeti da jesi.
Stvarno su manje brige dok male držiš za ruku 🙂
Samo se ti farbaj, torta je kako vidim gotova, samo još da se nazdravi! 😀
I da pošalješ slike obavezno
Ako, ti ces posle da razmazujes (se tako kaze?
) unucice, a ona ce da se farba!
Zive i zdrave bile sto godina, glupo bi bilo da je drugacija, ne bi bilo ko da je tvoja. 😛
Ja se raznežih totalno. Srećan ti rođenan na ljubimicu, da ste žive i zdrave i ostanite takve!
🙂
Lijepa je, liči na tebe 😉
Srećan vam rodjus 🙂
Ja neću da cmizdrim, al’ da te razumem mogu. 🙄
Ličite, skroz. A očigledno je i tvoj magareći karakter nasledila, tako da problema nema. 😆
Farbaj se, ko te šiša. 😛
A kad joj se rodi, zdravlja i sreće, žensko dete, sve joj vrati. Smeškaj se i gledaj dok peni i šapuće „zašto bre neće da mi kaže šta joj je, koj moj čas plače čas se smeje“. Ti onda ćuti, puši i prati akciju. 😉
Sve te razumem. Samo se ne farbam… 😉
Raspilavih se i ja. Srećan rođendan ljubimici, a ti šta ćeš, farbaj se. Dobro je dok ne počnu rogovi da rastu. 🙂
Srećan rođendan!!!
Deca su najveća sreća, govorila je moja baba, samo što bih ja dodala i – najveći neprijatelji. Ali, mislim se nešto, dobro je što je tako. Koliko mi njih učimo, još više naučimo od njih. Taj sukob nekako je prirodan. Uostalom, radi se o ljubavi, a ne o poslovnom aranžmanu.
Zavidim ti na ženskom detetu, ja gajim samo muškarce. Nek su svi, i ženski i muški, živi i zdravi!
🙂 Samo kukate 🙂 A dobri smo, živi, zdravi, pravi.
Mislim na vas – majke 😀
Proslediću tekst mojoj da ga pročita jer mislim da bi i ona ovako nešto napisala ukoliko bi blogovala 🙂 Sem za tortu. Tu sam jednostavan 😀
Srećan ti ćerkin rođendan! 🙂
To ti je slatka moja, dijagnoza- bik!
Gore su samo mame rakovi.
A ona blizancica, vec ti rekoh, ne brigaj za nju nista!
Neka ste zajedno sto duze!
haha, odusevio me 🙂 mada sve sam ovo znala 😀 ovo za sekiranje i nerviranje je dominantna crta u mom i tvom odnosu 🙂
Igrom slucaja Jovanu znam duze nego za tvoj blog, bilo smo komsije pa i radili u Adria Mediji neko vreme zajedno i moramo da priznam da je vredna svega ovoga. Retko elokventno i druzeljubivo stvorenje, ali kad citam sve ovo shvatam i da ima na koga. Ostavite koje parce torte 🙂
Ček da vam se zahvalim na brzaka jer mi tamo sve kip, gori, curi, topi se i mogu da budem optužena da sam nesposobna, trapava i sve tako nešto.
Marouk, kad su mi govorili – malo dete mala briga, veliko velika ja mislila da su blesavi, kao porašće pa će sami voditi računa o sebi. To možda deca čije majke nisu blesave, ja moju još opominjem da pazi kako prelazi ulicu 😛
Sanja, hvala a ako budem razmazivala (nemam pojma da l’ se ovako kaže 😆 ) i njene imać frizuru kao Rain, garantovano
Ivana, hvala, i ti takva na radost tvojih i nas koji te poznajemo 🙂
Milko, hvala 😉
Šapke, mogla je baš da ne nasledi taj karakter al’ dobro, iver ne pada daleko 😆
Pedya, hvala na razumevanju, to što se ne farbaš je u redu, muškarcima sede daju na šarmantnosti a ženama na starosti 😀
Čarobna, hvala, opipavala sam nekoliko puta da mi nisu izrasli al’ nema ih, zato imam one unutrašnje 🙂
Milja Lukić, da, to je ljubav a ne poslovni aranžman i na svu sreću nekako shvatiš da koliko god ta ljubav traži i zahteva to nije teško i postane, gle čuda, zadovoljstvo 🙂
Slavko Ilić, ma ne kukam, nema vajde, samo onako, blogomislim umesto da šapućem sama sa sobom, hvala 🙂
Zelena, hvala i tebi. U te horoskope se ništa ne razumem, možda bi mi bilo lakše da mi je jasno kako se zvezde gore redjaju 😀
Lolo, ja ne tražim da se ti menjaš, ne traži ni ti od mene, šta ću, jače je od moje pameti 😀
Eniac, hvala, ja sve mislim kad nešto tako kažu za nju da me lažu iz straha da se ne razgoropadim 🙂
izvolte na tortu
Jaooo pa hvala Eniac, nisam znala da bas imas tako lepo misljenje 😀
Kajle, lakse bi mi bilo da pomerim breg nego tebe da promenim 😛 🙂 cmok
E draga mojam danas neću tebi da se obratim i tačka. Pišem tvojoj ljubimici.
Želim ti svu sreću ovog sveta, želim da uvek ali baš uvek budeš svoja pa makar tvoja mama i rogove dobila, želim ti zdravlja, uspeha, pravog supruga (al’ ne žuri molim te), mnogo slatke dečice….ma želim da ceo svet bude tvoj.
E radosno joj i srecno vavjek bilo!
Hahahahaaaaa, pa ona je blizancica?! Razumem te skroz. Isto ti je kao i mojoj mami sto je bilo. I ona se farbala jos od trijeste. Pa sta? Ko te sisa i ne slini, znas da imas dragulj.
Lepa ti ćera. Neka je živa i zdrava 100 godina i ti zajedno sa njom 😉
I samo se ti farbaj 😉
Са закашњењем, срећан рођендан твојој ћерки! Исте „муке“ мучимо ми маме… Него, коју фарбу користиш? 😉
Exxx, fala, fala 🙂
Ivana, muke se izgleda ne menjaju s vekovima )
farba – Garnier color naturals 7 pyc 😆 ako će da pomogne 😆
srecan ti rodjiandan ljubimici !
zacudo, i ja se rasplakah… a imam troje takvih, i nista od gore recenog mi nije strano, al` nikad nisam imala vremena da recima iskazem cak ni delic onoga sto si ti uradila…. ali ja se ne farbam ! ponosna sam na svaku svoju sedu ( a ima ih vise nego onih prvobitne boje !)
Nedojdija, hvala, srećne ti sede, evo ja napisah, u ime svih ns, odakle nam 🙂
Srecan rodjendan lepotici sa zakasnjenjem.
A i tebi srecno farbanje, jerbo se i ja farbam, a moji su jos mali.
Da ste zive, zdrave, vesele jos dugo, dugo….ma zauvek.
Ljubim vas
E pa, srećan ti normalno nenormalna mama rođendan! 🙂
Da se pridružim – sve najlepše, od srca :).
E, da: i ja se farbam…lol.
Divan i iskren post, bas me raznezio. Srecan rodjendan ljubimici Jovani! Da ti je ziva, zdrava, lepa i pametna jos 100 godina. Kako god se na kraju zvala ta torta, ne sumnjam da je prste da polizes… 🙂
Srećan vam rođendanac! 🙂
Ja odavno zamećem tragove i farbam se, a tek se sad zahuktava situacija sa prvencem tinejdžerom, ljubi ga majka! 🙂 Možda kupim i periku za svaki slučaj? 🙂