Home / Mislim, dakle postojim / Ja i PR-ovi, stručnjaci za komunikaciju

Ja i PR-ovi, stručnjaci za komunikaciju

Prva priča:

Bila u restoranu. Svidelo mi se, od usluge do čaša. Ugledala jednu kako ide od stola do stola, kao da smo joj došli na svadbu i kad je došla do nas, da pita smo siti i napiti, pitah je koja joj je uloga, ona reče da je PR tog restorana. E! Super! Krenem ja da hvalim hranu, uslugu i popularne cene, kažem kako imam neki magazin za žene i kako bih vrlo rado napisala nešto o tome, možemo da porazgovaramo, imate sajt, divno, super… U po’ mog oduševljenog izlaganja, PR mi saopšti da sajt nemaju jer su u centru, ne treba im, neko će valjda da nabasa, da ona nije zadužena za reklamiranje restorana i davanje izjava, uvali mi vizit kartu gazde i reče da zovem njega. Pa gde i kako vi taj PR, pitah ja, pa ovde, odgovori ona, sa gostima.

Gospođice, kažem, ja ne znam mnogo o PR-u ali onaj ko Vam je rekao da se Vi to, grdno Vas zenuo, Vi ste domaćica ovog restorana, hvala bilo nam je prijatno, prvi put čujem da PR služi tome da mi kaže – nazdravlje.

Druga priča:

Od kad imam Tetku.

Pominjala sam, svako malo dobijam mejl u kome mi neko poručuje da bi za mene i moje čitaoce divno i predivno bilo da reklamiram njihovu uslugu ili robu jer je za moje čitaoce jako važno da znaju gde, šta, kako i po kojim cenama mogu da dobiju. Pare? Nema, nikad se više ne jave. Ni da kažu da nema para.

FreeDigitalPhotos.net

Treća priča:

Opet od kako imam Tetku:

Dobijam svakodnevno saopštenja za javnost, jelte, koja su najobičnija reklama za raznorazne proizvode, od zlata do cipela, naročito za one od zlata. Recimo, da objavim da neko ko se uskoro ženi ili udaje može liniju najnovijih burmi da nađe u toj i toj zlatari. Ako je to saopštenje, onda nemam pojma šta je reklama. Ili recimo, dobijem saopštenje za javnost gde je Severina provela nedelju dana, nisam objavila jer nisam skontala koga treba da reklamiram, Severinu ili hotel.

Imam more ovakvih priča o tome gde je koja zvezda odsela, koja je javna ličnost bila na nekom događaju gde su promovisali novi proizvod, ni čula, ni videla, ni omirisala, ali da reklamiram. To jest saopštim javnosti.

Retki su oni koji me pozovu da prisustvujem, sama donesem sud i napišem nešto o tome, može biti da zeznem stvari i saopštim ono što oni nisu hteli. Ja sve mislila da je, između ostalog, posao PR-a da mi utuvi u glavu i osećanja ono što hoće. Ali ne, većini PR-ova je posao kako da proguraju reklamu svojoj ciljnoj grupi, na mala vrata, zamaskiranu u saopštenje.

Već nekoliko puta sam pisala o magičnom svetu PR-a koji me najverovatnije nikada ne bi dotakao da se ne majem po Internetu i društvenim mrežama, a najverovatnije da me ne bi ovoliko i nervirao pa ne bih pisala postove kao što je onaj –  Nemoj ćerko samo u PRovce, pa ćerka ode pravo tamo, kao i uvek kad roditelj kaže – nemoj.

Ako je taj posao odnosa sa javnošću kominiciranje, slobodno mogu da kažem da većina onih koji se potpisuju kao PR toga i toga o komunikaciji ne znaju ništa. Oni samo znaju da pošalju saopštenje/reklamu i da mole boga da prođe. Ako im slučajno pošaljem mejl sa zahtevom da mi objasne ono što mi nije jasno, komunikacija se svede na  – ja u klin, oni u ploču, još manje razumem šta su hteli, nešto kao – pitam koliko je sati a oni mi odgovore da pada kiša.

Četvrta priča, ona najvažnija.

Svi vi koji u svojim firmama imate PR menadžere, ili angažujete spoljne agencije treba da obratite pažnju na nekoliko stvari, jedna od njih je komunikacija sa kolegama, nekolegama i pučanstvom. Druga je – zaposlite, brate, stručanjake, prestanite sa zapošljavanjem nestručnih, kako biste ih što manje platili i navodno naučili poslu, da ga znate da ga radite ne biste angažovali druge. Zbog ovoga, i isključivo zbog ovoga, ja dobijam reklame kao saopštenja. Treća je – naučite ih da nekada, bar kad im prođe reklama/saopštenje, a neko, kao recimo ja, pošalje mejl sa linkom da je objavio, pošalju jedan običan mejl u kome piše – hvala. Inače, drugi put ne prolazi.

O ono stvarno najvažnije – kada angažujete spoljnog PR menadžera ili agenciju, treba da znate da mnogo njih otaljava posao za koji ih debelo plaćate, naročito kada je online PR u pitanju. Neki od njih neće angažovati one koje treba da angažuju, ni po babu ni po stričevima, već isključivo one sa kojima su ulepo, nevezano za to koliko daleko mogu da se čuju, što je neki vaš osnovni cilj, da se što dalje čujete i vidite. I tako vam i treba.

Ono za šta neki PR-ovi misle da se ne vidi, videće se u vašem poslovanju, kad-tad.

I šta sam htela da vam kažem…

Da biste vodili poljoprivredno gazdinstvo, morate bar nešto o tome da znate, koliko god stručnjaka da ste angažovali, ako ste profesor informatike a otvorite apoteku, što vam zakon dozvoljava pod uslovom da zaposlite farmaceute, opet nešto morate da znate, bar o prometu lekova, zakonima, svemu što može da šteti vašem poslovanju ili da ga unapredi. Farmaceut dođe, odradi svoj deo i ide kući.

Da biste znali kako vaš PR gradi imidž vaše firme, kako komunicira sa javnošću i kolegama, morate nešto znati o komunikaciji, odnosno, morate ili zaposliti/angažovati onoga ko zna, ili sami nešto naučiti o tome, čisto da možete da pratite situaciju.

FreeDigitalPhotos.net

Skoro sam slušala priču o tome kako su pioniri PR-a u Srbiji krali posao i kako su se snalazili za literaturu kako bi nešto naučili.

Sada je dostupno „na tacni“.

I košta. Ali, znate, svaka ljubav košta, pa tako i ova.

A dugoročna „ljubav“ sa javnošću, klijentima, kolegama, rekla bih, nema cenu.

(Tekst napisan uz podršku LINKgroup i Business Akademy)

Fotografije: FreeDigitalPhotos.net

Pročitajte i

Telma i Luiz

Ti si, draga moja, IPAK, samo žena u svetu koji se organizovao i iskrojio prema muškarcima.I muškarci brane taj svet. Ništa čudno, odvajkad je poznato da svako brani zauzetu teritoriju, raznoraznim sredstvima, pa i onim najsramnijim, ko te pita. Nijedan rat ne bira sredstva pa ni rat polova. Ali to ni po jada.Jadno je što postoje horde žena koje brane taj muški svet. Od kojih je teško biti glasniji.Koje ne interesuje zbog čega su se borile od Klare Cetkin do danas, žene na svim kontinetnima, svih boja kože, svih godišta.

8 komentara

  1. Mahlat, potpuno isto kao u realu – svi sve znaju, i svi umeju da za 200 eura mesečno „rade FB nalog“ toj-i-toj firmi.
    To što je firma eventualno zdravstvena ustanova, a taj dotični TAKO lupeta da je to sramotno, jer je zna-se-preko-koga dobio taj posao, to nema veze…

    I poslodavca nije briga, taman posla. Vidi, znaš i sama, zamisli da sam neki faktor u ozbiljnoj budžetskoj ustanovi. Ti imaš agenciju, ugovorimo neko online čavrljanje, ja parče kolača – ti parče kolača, raj nebeski. Vrlo jednostavno, oduvek bilo i biće..

    A privatne firme dok ukapiraju, ode voz.

  2. Ne znam da li mogu dočarati kakve amaterske emailove/saopštenja dobiijam za svoj portal SrbijaBiz.com, i to su iz tzv. najuglednijih agencija.
    Samo jedan primer – šalju u .docx formatu, pa zar toliko moraš biti glup, pa nemaju svi Open Office a i ako napraviš u .doc svi ga mogu otvoriti.
    A tek da ne govorim o strukturi itd. saopštenja.

  3. Znas ono: jeftino je skupo? A uobrazenost i umisljenost da ni ne pominjem!
    Dok se ne shvati da se trenutnom „stednjom“ gube pare, a dobrim i kvalitetnim ulaganjem dobija na duze staze, ne vredi ni objasnjavati ni ubedjivati. Kvalitet je ipak kvalitet, vremenom ce shvatiti, nadam se 🙂

  4. I

    @Aleksandar Trklja: ako cemo pravo, saopstenja ne bi trebalo da budu ni u .doc formatu, vec u .pdf – univerzalnom formatu za dokumente. Jer MS Word dokumenti nekad ne ispadnu dobro kad se gledaju iz Open Office.

  5. Taman sam htela da šerujem ovo, ali me poslednja rečenica pokolebala u tome: uz podršku LINK grupe – najvećih spamera u galaksiji. 😀

  6. Ne zameri, ali meni je cela ta ideja malo komična. Nemam ništa protiv da velika kompanija (koja to sebi može da priušti) angažuje nekoliko stručnjaka. Nekad su postojale „službe za informisanje“ koje su pokrivale ceo spektar tih nekih delatnosti (od informisanja zaposlenih, do sajamskih nastupa, ili posredovanja u saradnji sa „profesionalnim“ medijima…) Ali kad pekara, zlatara, kafana…itd – promoviše PR-a iz sopstvenih redova, ili još gore plaća „profesionalca“ – meni je to urnebesno smešno. Daleko od toga da mislim da nije važno kakav će utisak da ostavljaju i kako će da „komuniciraju sa spoljnim svetom“ ali …

    Pa nije sve počelo sa „expertima“? Kad uđeš kod pekara da kupiš hleb – zna se i ko i kako će te pozdraviti, zapodenuti razgovor, pozdraviti te na izlasku.. Ili u dobroj kafani, štampariji (da ne bude da sebe izuzimam) – svuda se zna neki red, ko kad priča, i šta treba kome da kaže. Zna se i ko je za to zadužen i odgovoran.

    Ali problem cele ove priče je zapravo dublji – onoliko koliko se razlikuje stvarni ugled od fingiranog imidža – toliko se razlikuje „PR“ (ova neka nakaradna verzija) od poslovne komunikacije. Šta je poslovno u tome kad pitaš neku glupost portira, a on izjavi: „Nisam ovlašćen da dajem takve informacije – pozvaću vam našeg PR-a“ Meni je sve to samo glumatanje. Ne dajem ni pet para za takav profesionalizam. Ja želim da čujem šta misli magacioner o efektima novih ekonomskih mera. Da mi sekretarica ponudi novine dok čekam da direktor završi telefonski razgovor. Da mi radnik obezbeđenja kaže gde ima parking mesto u hladu, i da me pita kako me služi auto…

    „Piaruše“ koje se rado hvataju mikrofona i misle da im je to posao – i po oblačenju obično više liče na pevaljke. A iza svega toga stoji samo opšta debilizacija društva, i pokušaj da po mogućstvu budemo ono što nismo.

    A zna se kako prođe žaba koja želi da bude velika kao bik.
    .

  7. J

    A kako bi bilo da mi PR-ove ne vidimo?
    Da oni lepo odrade svoj strucni posao iza zavese i da nam ovlasceni ljudi iz kompanija, na bazi njihovih saveta, saopste sta treba ili licno prime kritiku ako je zasluze.
    Sve drugo je sprdnja i omalovazavanje javnosti, koja mora da formalno da komunicira sa lepuskastim kokoshima ili sa najamnicima, cisto da oni koji vuku konce ne bi gubili vreme ili se sakrili i glumili importance!
    Ozboljno sumnjam da bi iko platio ozbiljne pare za njihove zakulisne savete.

  8. J

    Smesno je koliko PR populacija drzi do svog zvanja i statusa. Ustvari, sav taj PR koncept je anahronizam sa, recimo, zapadnih trzista 90-tih. Danas, ako ne ides direktno vec si dao signal da radis „u rukavicama“ i da pet para ne dajes za ong kome se obracas.

    Zanimljiv slucaj: ovih dana madjarski premijer je licno, preko FB naloga, otkacio MMF. Mozda su ga tako savetovali ali vazno je da to nije bilo PR saopstenje nego licni stav.

    http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1169056/%D0%9E%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD+%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE+%D0%9C%D0%9C%D0%A4+.html

Ostavite komentar