Kako je Mahlat postala Buda

Spoznala. Isto kao on. Mnogo stvari. Doduše, nije se rodila takva. Rodila se ista kao i svi ostali (tabula rasa) pa je posle malo obučavali roditelji, malo se obučavala sama, što radi i dandanas, najviše su pokušavali da je vaspitavaju plitki duhom i znanjem. Pošto je ovakva kakva jeste znači da se uspešno borila protiv ovih trećih koji obično ne znaju šta će sa sobom ali savršeno dobro znaju šta bi sa drugima.

Elem, Mahlat je živela kao mali Buda, mislila je da su svi ljudi divni, da žive svoje živote, da su pametni i obrazovani, da teže tome da budu bolji sebi pa svima ostalima, i tako se jednog dana prenrazila isto kao Buda kad je kročio među svet. Ma šta prenerazila se, zabezeknula se i tako zabezeknuda je izvesno vreme hodala kroz život. Pa je bolela duša, pa glava, pa kosa, piše ovde. Pa se kao nešto raspravljala i onda su počeli da je ubeđuju da pametniji popušta. Takođe piše tamo. I ona počela da popušta ali je videla da svet zbog toga uopšte nije lepši i da ovim svetom uglavnom vladaju budale, na svim poljima, meridijanima, stranama sveta, kontinentima, morima, gde god ima ljudi. I tako je rešila da više nijednoj budali koja je pomislila da joj je preprečila put ne ostane dužna. Jer, tragedija sa takvima je što prave iste takve budale i  što će ako ih bude ignorisala njeno dete jednog dana imati iste probleme sa takvima. I to je jedini razlog što  pridaje “važnost” budalama iako je za njih boli dupe – njihov pokušaj da  da svoj otrov šire dalje.

Odavde pa do kraja posta, svaka reč se odnosi na one koji misle da bi im mnogo lepše bilo, da bi bili kudikamo srećniji u svojim malim, siromašnim životima, da na Internetu ne postoji neka Mahlat. A ja ću pisati računajući na njihov razum, bez obzira na sve.

Nisam ja kriva što vidim a vi ne možete ili nećete iako su vam oči otvorene. Umetnost ji, u stvari, videti kad su oči zatvorene, jer dok ne vidite i ne razumete ono u svojoj glavi ne možete ni ono van nje.

Nisam ja kriva što ste se našli u nekoj društvenoj pojavi o kojoj sam pisala. Niti me to interesuje, pojma nemam da postojite kao jedinke.

Nijednog trenutka nisam osporila ničije mišljenje dok se kreće u granicama pristojne komunikacije, za nešto što pokušavate ovde da radite bih vas u offline svetu verbalno zgazila kao crve, ovde samo mogu da vam oduzmem pravo da, kako reče jedna pristojna osoba, imate besplatnu reklamu.

Nemam ništa sa vašim nesrećnim duetinjstvima, životima, brakovima, vašim ličnim neuspesima.

I nisam psihijatar. Da jesam, dala bih vam stručan savet. Ovako, žao mi vas je kao ljudi. Mora da su vam  životi zaista siromašni ako vam ih ja remetim a da za to nemate nijedan argument nego samo ispoljavate netrpeljivost koja se graniči sa mržnjom.

Smetam vam? Ako ćete biti srećniji, ignorišite me, kao da ne postojim, i gradite svoj online svet baš kako ste počeli nadajući se da se još dugo neće primetiti kakvi ste u stvari. I budite srećni. Ja  nemam ništa od vaše sreće ili nesreće, nisam ni srećnija ni nesrećnija. Imam svoj život.

Meni bi, za razliku od vas, čak i da me iritirate (a da bi neko mogao da me iziritira morao bi da bude mnogo pametniji), bilo ponižavajuće da vam to i pokažem.

Dakle, vi možete beskonačo da nasrćete na moj blog, računajući da time nasrćete i na mene i da vaša glupost može da me pogodi, ja ću beskonačno da vam odgovaram jer mi je dosta onoga da pametniji popušta. Sjebaste nam svet. Internet. Sve.

Sedite i razmislite šta vas muči, to svakako nisam ja. Porazgovarajte sa sobom tek onda ćete moći i sa nekim drugim.

I nađite svoje mesto. Ono nije tamo gde sedim ja jer ja svoje ne dam.

Ako ovim pisanjem nisam uspela da taknem vaš zdrav razum, onda se terajte. U pizdu materinu. Na vrh planine pa se družite sa ovcama, tamo ćete biti glavni.

Ako još niste shvatili, online svet mnogo bolje filtrira stvari nego offline svet. Dakle, ono što nije uspelo nekima pre vas, neće ni vama. Umesto da budete društveno korisni vi ste društveno otrovni.

I to je sve. Razumnima dovoljno.

Dakle, ako sam ja vaš problem onda ste vi jako, jako, nesrećni ljudi. I iskreno mi vas je žao ali me to ne sprečava da vam isto i kažem. Jer, mame i tate su oni koji su morali da vas nauče da vaš uspeh ne leži u tome da urušite tuđ uspeh nego u tome da sami budete uspešni. U čemu god.

Koliko god puta da ponovite da sam ja loša, vi zbog toga nećete biti bolji.

Da sam ja radila to što radite vi, nikada ne bih bila ovde gde jesam. I offline i online.

Nisko, nisko, težite nečemu bar malo višem. Bolje za vas. Za svaki slučaj poljubite me u avatar i pljunete mi pod Windows.

Ostalima – izvinjavam se. Kako rekoh, zbog one narodne “pametniji popušta” svetom vladaju budale. Imam samo jedan život i jedan svet. Mislim, ako ste poželeli da mi kažete – ignore.

To kad uhvati, ne pušta.