Home / Mislim, dakle postojim / Kako je Mahlat postala Buda

Kako je Mahlat postala Buda

Spoznala. Isto kao on. Mnogo stvari. Doduše, nije se rodila takva. Rodila se ista kao i svi ostali (tabula rasa) pa je posle malo obučavali roditelji, malo se obučavala sama, što radi i dandanas, najviše su pokušavali da je vaspitavaju plitki duhom i znanjem. Pošto je ovakva kakva jeste znači da se uspešno borila protiv ovih trećih koji obično ne znaju šta će sa sobom ali savršeno dobro znaju šta bi sa drugima.

Elem, Mahlat je živela kao mali Buda, mislila je da su svi ljudi divni, da žive svoje živote, da su pametni i obrazovani, da teže tome da budu bolji sebi pa svima ostalima, i tako se jednog dana prenrazila isto kao Buda kad je kročio među svet. Ma šta prenerazila se, zabezeknula se i tako zabezeknuda je izvesno vreme hodala kroz život. Pa je bolela duša, pa glava, pa kosa, piše ovde. Pa se kao nešto raspravljala i onda su počeli da je ubeđuju da pametniji popušta. Takođe piše tamo. I ona počela da popušta ali je videla da svet zbog toga uopšte nije lepši i da ovim svetom uglavnom vladaju budale, na svim poljima, meridijanima, stranama sveta, kontinentima, morima, gde god ima ljudi. I tako je rešila da više nijednoj budali koja je pomislila da joj je preprečila put ne ostane dužna. Jer, tragedija sa takvima je što prave iste takve budale i  što će ako ih bude ignorisala njeno dete jednog dana imati iste probleme sa takvima. I to je jedini razlog što  pridaje “važnost” budalama iako je za njih boli dupe – njihov pokušaj da  da svoj otrov šire dalje.

Odavde pa do kraja posta, svaka reč se odnosi na one koji misle da bi im mnogo lepše bilo, da bi bili kudikamo srećniji u svojim malim, siromašnim životima, da na Internetu ne postoji neka Mahlat. A ja ću pisati računajući na njihov razum, bez obzira na sve.

Nisam ja kriva što vidim a vi ne možete ili nećete iako su vam oči otvorene. Umetnost ji, u stvari, videti kad su oči zatvorene, jer dok ne vidite i ne razumete ono u svojoj glavi ne možete ni ono van nje.

Nisam ja kriva što ste se našli u nekoj društvenoj pojavi o kojoj sam pisala. Niti me to interesuje, pojma nemam da postojite kao jedinke.

Nijednog trenutka nisam osporila ničije mišljenje dok se kreće u granicama pristojne komunikacije, za nešto što pokušavate ovde da radite bih vas u offline svetu verbalno zgazila kao crve, ovde samo mogu da vam oduzmem pravo da, kako reče jedna pristojna osoba, imate besplatnu reklamu.

Nemam ništa sa vašim nesrećnim duetinjstvima, životima, brakovima, vašim ličnim neuspesima.

I nisam psihijatar. Da jesam, dala bih vam stručan savet. Ovako, žao mi vas je kao ljudi. Mora da su vam  životi zaista siromašni ako vam ih ja remetim a da za to nemate nijedan argument nego samo ispoljavate netrpeljivost koja se graniči sa mržnjom.

Smetam vam? Ako ćete biti srećniji, ignorišite me, kao da ne postojim, i gradite svoj online svet baš kako ste počeli nadajući se da se još dugo neće primetiti kakvi ste u stvari. I budite srećni. Ja  nemam ništa od vaše sreće ili nesreće, nisam ni srećnija ni nesrećnija. Imam svoj život.

Meni bi, za razliku od vas, čak i da me iritirate (a da bi neko mogao da me iziritira morao bi da bude mnogo pametniji), bilo ponižavajuće da vam to i pokažem.

Dakle, vi možete beskonačo da nasrćete na moj blog, računajući da time nasrćete i na mene i da vaša glupost može da me pogodi, ja ću beskonačno da vam odgovaram jer mi je dosta onoga da pametniji popušta. Sjebaste nam svet. Internet. Sve.

Sedite i razmislite šta vas muči, to svakako nisam ja. Porazgovarajte sa sobom tek onda ćete moći i sa nekim drugim.

I nađite svoje mesto. Ono nije tamo gde sedim ja jer ja svoje ne dam.

Ako ovim pisanjem nisam uspela da taknem vaš zdrav razum, onda se terajte. U pizdu materinu. Na vrh planine pa se družite sa ovcama, tamo ćete biti glavni.

Ako još niste shvatili, online svet mnogo bolje filtrira stvari nego offline svet. Dakle, ono što nije uspelo nekima pre vas, neće ni vama. Umesto da budete društveno korisni vi ste društveno otrovni.

I to je sve. Razumnima dovoljno.

Dakle, ako sam ja vaš problem onda ste vi jako, jako, nesrećni ljudi. I iskreno mi vas je žao ali me to ne sprečava da vam isto i kažem. Jer, mame i tate su oni koji su morali da vas nauče da vaš uspeh ne leži u tome da urušite tuđ uspeh nego u tome da sami budete uspešni. U čemu god.

Koliko god puta da ponovite da sam ja loša, vi zbog toga nećete biti bolji.

Da sam ja radila to što radite vi, nikada ne bih bila ovde gde jesam. I offline i online.

Nisko, nisko, težite nečemu bar malo višem. Bolje za vas. Za svaki slučaj poljubite me u avatar i pljunete mi pod Windows.

Ostalima – izvinjavam se. Kako rekoh, zbog one narodne “pametniji popušta” svetom vladaju budale. Imam samo jedan život i jedan svet. Mislim, ako ste poželeli da mi kažete – ignore.

To kad uhvati, ne pušta.

Pročitajte i

Srbija u stalnom stanju borbene gotovosti

Ako ste kao ja, pa stalno, gde god se nađete, osluškujete šta priča narod, sigurno čujete, u prevozu, redovima u marketima, bankama, gde god stoji više od troje ljudi, da je sve ovo postalo strašno, da nas truju, da nas mrze, da nas potkradaju, čovek samo treba da gleda svoja posla, kako da preživi i izvede decu na put. I to, ako je ikako moguće, na neki put koji vodi van Srbije. Jer ko bi želeo da mu dete sutra živi na buretu baruta, u zemlji kojoj stalno neko preti, ako ne komšije, onda bar Kim Džong Un.

15 komentara

  1. Neki tvoji postovi bi trebalo da se dele kao pamfleti. Uputstva za upotrebu Zivota. Kao ovaj npr.

    Nekad me bas boljelo kad neko u nedostatku boljih argumenata pocne da vrijedja. Onda sam se ljutila na sebe kad sa takvima upadnem u besmislenu raspravu, trla baba lan… Vremenom sam naucila da im ne dam da pljuvaju po meni, ako nemaju nista smisleno da kazu, ima da cute. 👿

  2. A ja mislim da ovo treba da ti bude poslednji post o “ovome“ jer opet pridaješ pažnju nekima kojima ne želiš da daješ pažnju. Pa se oni prepoznaju, pa i dalje ne razumeju, pa će opet raditi stvari da te provociraju a ti opet nećeš razumeti i popizdećeš. Kao što si sama rekla, filter, pa radi ti ignore. Vozi svoju priču i ko im bre jebe mater

  3. Prepoznaju se, prepoznaju, ništa ne brini. Ne pizdim uopšte, sledeći put ću biti još gora. Kao što rekoh sad sam računala na zdrav razum 😀

  4. Ne znam konkretno o cemu se radi,mozda omasim temu,ali meni je uvek dilema kad naletim na proste, bahate, ozlojedjene i sl da li da se umijem ili da ih ubijem. Jer sta znaci primitivnom coveku da ga psujes? Njemu to k’o dobar dan. A meni to vec trauma. Nisam pametna.

  5. Magi, pa nisam ni ja baš pametna u vezi takvih, ali nemaju oni dilemu da li da se umiju ili ubiju, oni žive za to da „ubijaju“ druge

  6. S

    Ne znam o čemu se radi, ali da ti kažem da sam ja konačno shvatila da sa takvima moraš njihovim jezikom, drugi ne razumeju, pa se sad odma’ spustim na zahtevajući nivo, ič ne hajem kako me vaspitavali. I meni dosadilo ono „pametniji popušta.“ 😐

  7. Radi se o glupostima, nekima, znaš, u nepreglednom virtuelnom svetu smeta moj blog, kao da ih neko bije po ušima da ga posećuju a smeta im i što ima onih kojima se sviđa. Budalaština sitnih duša.

  8. S

    Tako sam nekako i shvatila, pa zato i kažem. Inače, zavist i ljubomora – da se čudiš koliko to uznapredovalo. 🙄

  9. S

    Draga Mahlat:
    Procitao sam sve sto stoji na ovom blogu,i mogu da ti kazem da sam poprilicno fasciniran.E,sad,posto sam sa sela,nalazim se cesto uvredjen kad neko pominje selo i bilo sta vezano za selo u negativnom kontekstu.Moras da razlikujes seljake po poreklu i „seljake“ u glavi.Ja sam seljak po poreklu i time se ponosim.Volim kad posejem paradajz i papriku,da ih zalivam i gledam kako rastu(to je valjda normalno kod svih ljudi koji se time bave).“Seljake“ ni sam ne trpim,jer njima i nema svrhe popustati.To su,blago receno,goveda od ljudi.Na zalost,rodili su se prekasno da bi bili pametni(otprilike 400 godina),a opet prerano da bi bili smatrani zaostalima.Znam,njima smo svi okruzeni.
    Nastavicu da citam,sa puno paznje kao i do sada,ali te molim da ne mesas nas,seljake,sa najobicnijim „seljacima“.

  10. Bila sam toliko slobodna, da se ne bih rasplinula u dužini komentara da napišem post na tu temu.
    Jako mi je žao i jako sam potresena, ali moram da se složim sa prethodnim komentarima da tu ima svega pa i zavisti i ljubomore.

  11. Stelaris, ja uvek napomilnjem da je između seljaka, onih koji žive na selu, i seljačiina koji su pobegli iz sela ali selo nije iz njih velika razlika.

    Amarilis, upravo pročitah tvoj post, iznenadila bi se kad bi znala kako to nisu deca nego prilično zreli, ali nažalost, neostvareni ljudi koji jedino mogu da žive taj neki život pijavice, da se prikače za nekoga i pokušaju da mu piju krv, no i za to treba imati talenta.

    Kako rekoh, online svet mnogo bolje filtrira nego offline, sve dođe na svoje.

  12. Mahlat,
    nema šta da se doda, #respect.

    Amarilis,
    moj mobilni izlazi u oglasima otkad postoje mobilni, a ne znam više koliko me ljudi zna u realu.
    Kako Mahlat reče, sve dođe na svoje mesto.

    Ponekad se samo trznem ako neko drugi dospe u opasnost zbog mene, ali…
    Ne bi čovek verovao – kako Mahlat reče – koliko ljudi nema svoje živote, vidi Mahlat kao svoj najveći problem, i to JESU odrasli ljudi, nisu deca.
    Mislim, oni koje sam ja citirala su pre 25 (i 35 i više!) godina, pretežno obrazovani, zaposleni, mnogi imaju porodice, daleko od klinaca koji se prazne ovako ili onako, ciljajući nekog koga ZAMIŠLJAJU ovako ili onako.

    Pozdrav svima :).

  13. Moram još samo nešto malo da dodam, izvini zbog opširnosti.
    U nekim mračnim vremenima u Nemačkoj postojala je krilatica – žene su stvorene za 3 K(Kirche, Kinder,Kueche – crkva, kuhinja i deca).
    Nažalost, te osobe, za koje ne mogu da prihvatim da su zrele, sem kao kruške, koje padaju sa drveta, užive se u uloge tzv. alfa mužjaka i onda ne mogu nikako da prihvate da postoje žene koje imaju svoj integritet i mišljenje, žene koje su vredne poštovanja. Mislim da je stvar je u tome da se oni plaše takvih žena.
    Ja naprotiv eto, sem što sam iziritirana, samo mogu da podvučem još jednom
    RESPECT!

  14. Amarilis,
    Mahlat je svakakva, kao i ja, kao i mnogi drugi ljudi.
    Meni je vrlo interesantno – ne samo kako koješta misle da jesmo, nego kako pokušavaju da nas ubede da treba da mislimo isto što i oni :).

    Osobe u određenim godinama, kao mi, posebno ako pretenduju na to da imaju mozga, sa velikom verovatnoćom će na nož dočekati onog ko ih psuje, ko ih omalovažava, napada, bilo šta.
    Što bi rekla Goca Čomić: veština komuniciranja.
    Sa Mahlat, sa mnogim drugim tzv. teškim ljudima je vrlo lako razgovarati – ali samo normalno.

    A meni lično je najveselije što misle da se ne vidi da ostavljaju postove pod različitim nickovima, lažnim mail adresama i koješta :), a hteli bi da ubede nekog u nešto sasvim drugo, i da ostave utisak odraslih i svesnih osoba….LOL.

Ostavite komentar