Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Kad sam onomad napisala prvi blog post sećam se oduševljenja kad je stigao prvi komentar, ne zato što sam ja nešto mnogo pametno napisala, meni je bilo fascinantno otkrivanje online komunikacije na taj način.
Danas, posle pet godina, još uvek se sećam prvog komentara koji sam dobila od Suske, prve kritike od Dede da su moja slova sitna i povećam ako želim da me čitaju i stariji ljudi kao što je on, pa ja zamišljala Dedu kao dokonog dedu, pa kad sam ga videla prvi put htedoh da vrisnem – Koji deka, jebo te deka! Kako god, meni je blogovanje otkrilo četav jedan fenomenalan svet i fenomenalne ljude, faljen Internet, da nije njega, najverovatnije se nikada ne bismo sreli i ja bih bila kudikamo siromašnija nego što sam danas.
Sa tim prvim ljudima u mom blogerskom životu sam osetila sve i svašta zaključno sa izbeglištvom kad smo se jadni jurili po Worpressu i pokušavali da se ponovo okupimo.
Ovom prilikom zahvaljujem (redom kako sam ih online upoznavala) Suske, Dedi, Šaptavoj, Aurori, Džejn koja više nije Džejn, Elektri i Čarobnoj što su mi onda pružili ruku i pomogli mi da se snađem, mislim bila sam kao Crvenkapa, uletela u šumu pa šta mi bog da, mogli su i vuci da me iz’edu.
Ako bih sad trebala da odgovorim šta mi je donelo blogovanje, odgovor bi, pored onoga – beskrajno mnogo zadovoljstva, preispitivanja, sazrevanja u zrelim godinama, bio – LJUDE.
U međuvremenu, pojavilo se mnogo predivnih ljudi, većinu od njih još uvek nisam upoznala ali među njima ima onih u koje imam beskrajno poverenje iako jedno drugom ne videsmo oči.
Prednost pri viđenjima sa onima koje sam upoznala je – mi smo pre nego što smo pružili ruku jedni drugima već bili ortaci.
Hvala, vam ljudi.
Nego, ja bih najvolela da svi bloguju, to jest da svi otkriju čari blogovanja, naročito oni koji čitaju blogove a nikako da se usude da zaplivaju i sami. Kao da je to neka umetnost…
Elem, gospodin Miodrag Ristić, kome je danas rođendan pa mu usput i čestitam, je skoro došao na ideju da malo promoviše blogovanje i kao rezultat te ideje se rodila lepeza.
Juče mi ije doneo a častio me i upoznavanjem sa predivnom gospođom Amarilis, svakim danom u svakom pogledu sve više napredujem, ili svakog dana nova riznica u mom životu.
Lepezom možete da se hladite u toplim danima koji će se vratiti, možete da je ispustite pred noge nekoga kao srednjevekovne dame maramicu, posle sve ide samo, možete njome da izazovete nekoga na dvoboj i može da vam služi kao blogoimenik sa web adresama nas koji smo se tu našli.
Čitav dan smišljam kome da ih poklonim i ništa mi pametno ne pade na pamet, dakle, nemam pitanje ali vi možete da napišete šta god hoćete ili da odgovorite na ono što nisam pitala, ili recimo da mi kažete šta vama znači moj blog, da malo rastem kao kvasac 
a ne morate da kažete ništa, dovoljno je – želim je.
Vi kojima ća takođe stići lepeze ne dolazite u obzir i obratite pažnju na to kome ću ih dati ja da ih raširimo što više. Ali možete i vi da kažete šta hoćete, znate da kod mene nema cenzure samo ako je pametno.
Vi koji još ne blogujete, napred! Nemate pojma kakav je to svet. Ja, nažalost, ne umem da objasnim bolje od ovoga, više mi leži lajanje 😆
av, av. 😉 Tek počela da blogujem, valjda će biti štogod od toga. Eto toliko.
A, da i – želim lepezu. 🙂
Dobiješ 🙂
samo napred
Lepeze su dobre za neverbalnu komunikaciju, umesto da kažeš nekom „Aj’, o’ladi malo“, ti mu – daš lepezu. Eto, ko od tebe dobije lepezu, znaće zašto mu nema komentara na blogu… 😉
(sad sam uneo zbunj u ceo projekat :P)
Ma jok, takvima nudim kofu hladne vode, to bolje ohladi ludu glavu od lepeze 😛
Znaš ti kome hoćeš da daš, ja Moniki već rekla da je jedna lepeza od tebe 😉
Čini mi se da je ta godina (kada smo se svi nekako spontano okupili na „onom“ blog-sistemu) bila dobra godina. 🙂 Svašta se izdešavalo u međuvremenu (između ostalog, Džejn je promenila dlaku, ali ćud nikad! 😆 ), ali Mahlat je ostala Mahlat. 🙂 Jedan od najkvalitetnijih autorskih blogova na našem jeziku iza koga ne stoji ambicija, već živ čovek. Tj žena. Sa kojom možeš da se složiš ili ne (a složiš se u 90% slučajeva 🙂 ), ali kojoj ne možeš da osporiš neverovatan talenat da celom srpskom društvu postavi preciznu dijagnozu.
Cheers! 😉
Ja se čudim onoj brojci 5 koja govori o godinama. Sa mnogima u svom okruženju se duže poznajem, ali nisam sigurna da znam šta misle, za mnoge ne znam ni da li misle uopšte.
Tebe znam, a jedva te poznajem.
Mnogo je lepo kad pravu i dobru knjigu čitaš od početka, i iskreno se raduješ novim poglavljima. I ne propuštaš ni jednu reč, da ne izgubiš nit.
Blogovanje nam je sastavni deo života i čini ga lepšim, sadržajnijim.
Ja želim da kažem da je želim 🙂
A čitanje blogova je u moj život dovelo puno dobrih, mudrih, zanimljivih, duhovitih ljudi koji nesebično dele svoja iskustva. Čitanje blogova otvara neke nove vidike, tera na razmišljanje.
Ja sam dve godine mladja od vas, utatata 😛
Srecna sam sto sam deo ovog naseg divnog sveta.
Znas da umes da me iznerviras kao i ja tebe, ali tako je i u nasim domovima. Kad bolje razmislim, blogovi mi dodju kao druga kuca.
Daj cerki jednu lepezu i neka nam se pridruzi.
Godine su prosle pune muka, ginulo se za slobodu nemo. I uz pesmu umesto jauka, druze Mahlat ,mi ti se kunemo…..
Blog nam je otvorio mnoga vrata, hvala njemu, hvala svima koji prate sve ove godine ono sto pokusavamo pisanom recju da prenesemo svetu!!!
Ziveli!!!
Ja se još ne navukoh na pisanje, al’ volim da čitam! 😛
Ovde sam se sto puta nervirala, smejala do suza, povremeno plakala, sve u svemu, dar koji imaš mnogo puta mi je obojio dan – radujem se što si tu!
počeh da klikeram i prebiram po glavi kad pročitah 5 godina
ej bona
5 godina smo tu, zajedno
hvaljen internet i dan kad kliknuh ka tvom blogu 🙂
Kao što je pomenuto u tekstu, neki u svetu bloga prođu kao Crvenkapa, a ja se plašim da bih završila kao Alisa pa nikako da krenem. Sa vukovima bih se nekako i snašla :o)
No, vrlo često navratim ovde. Ne komentarišem zato što nisam navikla da se sa nečim ili nekim slažem, to prosto nije deo mog mentalnog sklopa. I ne umem da udelim kompliment-valjda ih većina olako rasipa pa svi deluju izlizano i neiskreno. Ali ovo je definitivno jedan pokušaj da to učinim.
Pozdrav iz grada na „neuspelom pokušaju reke“…
Stvarno bre, da l’ si normalna da me podsećaš da prebiram po godinama? 😯 😆
Blogovanje mi je život spasilo. I bukvalno. Kad nisam mogla ni sa kim da delim, delila sam sa vama. I smejala se i plakala.
I hvala vam što postojite.
Ali to sam vam sto puta rekla.
@She-Wolf. Alisa se, sve u svemu, jako dobro provodila. 😆 U to ulećeš naglavačke, ako mnogo razmišljaš, nećeš skočiti. 😉
U vezi toga imam onaj osećaj kao kad se setim prve ljubavi 🙂
@She-Wolf kreni pa šta bude, nerviraćeš se, ponekad ćeš plakati ispred monitora kao mi ali zadovoljstvo je neuporedivo veće, tu smo ako treba bilo kakva pom
Svima, falejn Internet, volim i ja vas čak i kad me izbezumite 😉
Zvix, toothpick, povodom nevaznog, na ovom blogu je od skoro dozvoljeno komentarisanje samo sa jednim nikom i jednim mejlom, odluči se.
Htedoh reći, iodlučiš se za jedan i taj koristiš, malo me smara da se borim sa raznoraznim pojavama a onda vi drugi dođete kao kolateralna šteta 🙂
Dal’ si normalna da me ovako rascmizdris i pretvoris u placipicku?!
Nisi, znam ali te volim.
Ma sve vas volim iako nikako da udovoljim sebi i budem sa vama cesce.
Valjda cu malo usporiti? Bar se nadam.
Ljubac. 😀
@Mahlat Hvala. Nadam se da ćemo se sresti negde u prostoru i vremenu ako jednog dana rešim da potrčim za belim zekom i upadnem u ovu rupu bez dna 🙂
@Šapke Moja dijagnoza i kaže da previše razmišljam. Posebno kada nema nikakve potrebe.
Pocela sam da pratim ovaj blog pre skoro godinu dana. Secam se da sam posle tih prvih par procitanih postova prosla i unazad celu arhivu i odmah dodala subscription na Mahlat blog. 🙂 Tekstovi mi se dopadaju zato sto su jasni i interesantni sta god da je tema i zato sto uvek imam osecaj da si dok si pisala bila cvrsto povezana sa svojim citaocima, da ih sve zajedno razumes i znas kako sa njima treba pricati. Vrlo cesto me tvoji postovi nateraju da o stvarima razmislim iz neke druge perspektive, neki me nasmeju, a bogami bilo je i par zbog kojih sam zasuzila. Desava se i da nakon procitanog posta dovucem laptop do mog dragog i on zna sta sledi- pauza u programiranju dok se cita novi Mahlat blog. 😉
I znam taj osecaj za komentare- nema vece srece (a bogami i male treme) kad stigne obavestenje o novom komentaru. Ja imam strucni blog o lingvistici tek nekih mesec i po dana i nije mi trebalo mnogo da se navucem na Google Analytics. Ako ljudi ne komentarisu, onda tako mogu da vidim sta im se dopalo i sta su najvise citali.
P.S. I moram potpuno neskromno da priznam da sam se neizmerno radovala kad sam videla da je i moj blog na lepezi, zajedno sa Mahlat, Djajicem, Ivanizmima, Shaputalicom…. 😀
Tek mi predstoji pisanje posta na zadatu temu – ko mi je inspiracija i uzor u blogovanju, nije teško pogoditi.
Sada samo da se zahvalim na pominjanju a još više na predivnom druženju i da dodam –
the pleasure is all mine
Evo, i ja da ti se zahvalim. I za čestitke, i za ovaj nadahnut post… A bogami i za ono popodne koje provedosmo zajedno „na kafi“ kod Amarilis. Samo se nadam da joj se muž nije naljutio kad je video da smo mu poharali bar… Hoću da kažem – ovo on-line druženje je super – ali tek što F2F ima svojih prednosti… Zato jedva čekam da se sutra ponovo vidimo ked Dede na „DedaUP“.
Mnogo te bre volim. Umeš da me iznerviraš, ali ne što se ne slažemo u tome nečemu, nego što se nerviraš, pa se nerviram i ja, ali i onda te volim. 😀 Hoću i ja tu lepezu, ali da mi je lično daš. 😉
M. Ristić, radujem se 🙂
Čarobna, nema frke 😆
Buskica, pojma nisam imala, napred i srećno, eto zašto ja stalno pričam da treba ostavljati „tragove“, kako inače da znamo ko se otisnuo u blogovanje 🙂
I meni je drago što si tamo sa nama, svi bi trebalo da imamo istu misiju
U blogosvetu sam odavno (nekad višpe pisala – sad više čitam druge :D).
Slažem se sa svime navedenim.
I dodala bih još samo nešto: BlogServisi su super stvar, ali, mislim, da je najbolje da čovek ili žena stoji sam iza svoga bloga. 😀 Kad si na sistemu, vrlo lako se može desiti da se zameriš nekome (ni sam ne znaš kako, al’ se zameriš), pa te obrišu. Kad si svoj na svome – ondaK je to pravi gušt! 😀
Ja sam tebe ovde otkrila relativno skoro i sad uživam u iščitavanju.
Nisam blogerka, bar sebe ne smatram, ali kad me „uhvati“ (reeetko) onda čitam… Večeras sam ukapirala da sam tvoj blog ranije rado čitala, ali ne ovaj… Listala sam da nađem tekst koji mi se dopada, ali nisam uspela. Moraću da iščitam sve, jer si uvek pisala odlično i mnogo toga sam propustila.
Veliki pozdrav!
Blogovanje je uvek zanimljivo i moze se svasta naci.Jednostavno blogovi su kao novine koje su naravno u cyber stilu. Samo naprred.