Home / Mislim, dakle postojim / Lažni moral i dvostruki moral

Lažni moral i dvostruki moral

Ili  – zašto prostitutka nije čovek koji slobodno može da udje u narodnu skupštinu.

Posle gomile pročitanih vesti u kojima se licitiralo šta je ili koga tražila jedna, zamislite, prostitutka u skupštini, a naročito poslaničkog pranja da oni maltene nisu ni čuli da postoji reč ’prosititutka’ u nevinoj zemlji Srbiji, i da niko od njih u svom životu svijetle časti i čistog obraza nije video prostitutku, bez daha i fasciniranom me ostavilo to da je ta prostitutka prepoznata po oblačenju.

Prosečan čovek posle ove izjave samo može da zamisli prostitutku kao sa filma, nafrakanu kao da je cirkuska artistkinja kojoj ispod suknje vire halteri i koja je tako zapucala da ruši ugled skupštine koji su ovi što imaju oko da prepoznaju prostitutku po oblačenju podigli na najviši mogući nivo. Oni što se umesto zakonima i haosom u ovoj zemlji medjusobno prostituišu i sve znaju jedni o drugima, govore kočijaškim rečnikom pa se peru da su mislili da ih niko ne čuje i gde se poslanice oblače prilično estradno sa sve šljaštećim detaljima, počevši od predsednice pa na dalje, pa ako ćemo o tome da odelo čini čoveka, to jest, ženu, tamo prilično njih liči na kafanske pevaljke. Ali, kad se neko izbori za crveni tepih to automatski znači da je, što bi narod rekao, na svom mestu.

Kako god, ova žena je uhapšena jer je za njom raspisana poternica zbog bavljenja prostitucijom. Ako je utvrdjeno da se bavi prostitucijom to znači da je imala klijenta ili klijente, ne može se time baviti ako nema korisnika usluga i tako dolazimo do toga da je prodavanje seksualnih usluga kažnjivo  a da kupovina istog nije jer ja još ni jednom ne čuh da je za nekim raspisana poternica zato što je koristio usluge prostitutke. A roba ne postoji ako nema potrošača.

Meni odmah padne na pamet da se nešto što je zabranjeno oglašava ’’na sva usta’’ jer kad otvorite Halo oglase možete da nadjete najmanje pet stotina oglasa u kojima plave, garave, mlade, stare, veličine grudi do beskonačno, iskusne, neiskusne, grube, nežne, domine, potčinjene, sa poznavanjem jezika, traže muškarce za druženje ali galantne, u svom ili njihovom stanu, pa sve to isto traže i dečaci. Kako god to bilo zakamuflirano treba da budeš totalni degenerik pa da pomisliš da neka usamljena duša traži srodnu dušu za časove tuge i očaja jer da je tako ne vidim kakve veze sa tim trenucima i takvim druženjem ima obim grudi i galantnost ’gospode’. Dakle, prostitucija se naveliko oglašava  kao i svaka roba koja je u kupoprodajnom procesu.

I sve može dok nije baš očigledno i dok se neka ne drzne da zapuca put skupštine da ruši ugled, jer dok se prostitucija obavlja medju narodom to je zabava za ’sirotinju’ nižeg sloja, kad ispadne da je, daleko bilo, neko od plavokrvih koristio usluge prostitutke to je  državni problem. Kao da smo svi mi sisali vesla i nemamo pojma da pored ulične prostitucije postoji i ona na ’nivou’ i koja se uvek obavlja pod zaštitom policije, nekog vrha i nekih moćnih ljudi. Samo se zove poslovna pratnja pošto poslovni ljudi, jelte, moraju malo da ’da’nu dušom izmedju onih silnih poslovnih poteza veka kojima nas guraju na dno.

Kad se raspravljalo o tome da li treba legalizovati prostituciju, o čemu sam već pisala, bila ista priča, neće ova poštena zemlja, to jest, njena vlast to da uradi, nije ni lepo ni moralno a i u slučaju legalizovanja prostitucije država bi na sebe, zbog ubiranja poreza, preuzela ulogu makroa.

Nemojte da zaboravite da je svaka prostitucija oblik eksploatacije i da se iza svake prostitucije krije zlostavljanje neke vrste, od fizičkog do ucene i da su sve žene koje se time bave u to uvučene najčešće prikrivenim metodama a da društvo ne čini ništa da one koje žele iz toga da izadju zaista i izadju i osećaju se slobodno. Kad pokušaju seckaju ih na sitne komade što nisu rekle, pobegle, ubile se, poverile se, skočile kroz prozor, gde im je bila pamet i slično, naprave ih krivcima a pravi krivci uvek ostanu sa strane, nevini, bez imena i prezimena, dovoljno je da znamo da je tu nešto radio neki makro. Makro je uvek NN lice. Kad uhapse prostitutku ona ne govori ime svog makroa ne zato što jedva čeka da se vrati ulici već zato što se plaši.

Dok ovo čitate možete da skačete sa stolice,da me mrzite, da mislite o meni sve ono što  mislite kad vas nečim taknem ali zlostavljanje je zlostavljanje i mogli bismo zlostavljanju žena koje su uvučene u prostituciju da posvetimo bar pedeseti deo pažnje koji se posvećuje porodičnom zlostavljanju. U slučaju bilo koje vrste zlostavljanja neko pati a neko profitira, novčano ili ’mentalno’. I prostitutke imaju decu zbog kojih ih najčešće i ucenjuju, i one izdržavaju tu decu i vole ih. I nalaze se u začaranom krugu. Ali, društvo je ovakve žene smestilo na marginu a samim tim i sve ono što ih prati. Mi smo fina i poštena zemlja u kojoj takve nisu ničiji problem.

Pa eto, pitala bih da li je ikome palo na pamet da ova žena nije krenula u skupštinu da potražuje dugove već da možda ima problem i da je htela da traži pomoć i zaštitu jer ona ne  može kao svi ostali da drži transparent na kome piše – Ja sam prostitutka i zlostavlja me taj i taj ili Ja sam prostitutka i nemam socijalno osiguranje ni zdravstvenu zaštitu ili šta god da je mučii.  Prelazilo bi se na drugu stranu ulice dok je kordon drugova u plavom čuva da ne nasrne na nekoga, kao svakoga ko drži transparente.

Naravno da to nećemo nikad saznati jer to ne može da bude toliko važno koliko da je nekome htela da ukalja obraz, sram je bilo, ona može sa svojim telom da radi šta god hoće sve dok ne obelodani ko je u tom telu uživao ili se nad njim iživljavao jer muškarci ne koriste usluge prostitutki da bi ih mazili i pazili i obećavali kućicu u cveću već najčešće da bi radili ono što njihove smerne supruge ne mogu jer im se gadi, jer nije lepo, jer uloga supruge ne podrazumeva i seksualne odnose, jer u seksu nema varijacija na temu i jer im se smučilo da mole. A kad već mogu neku da raspale što nešto neće raspaliće prositutku jer ona ne sme nikome da kaže a žena će se odmah obratiti nadležnim institucijama.

Da naglasim da ne znam šta je istina, pišem ovo samo na osnovu medijskih pisanja koja su sramna i ponižavajuća po sve, po tu ženu, po nas, po sve koji imaju problem, sve sem onih koji sad licitiraju ko je od njih pozvao ili nije pozvao ili nije platio ili šta god što njima ne može i neće da se desi.  A sramna su jer pokazuju da smo mi zemlja dvostrukog i lažnog morala.

Usput, da vas obavestim da sam imala uvid u statistiku jednog centra za socijalni rad o tome iz kojih slojeva društva niču najveći porodični zlostavljači i dok sam ja mislila da u toj sferi vladaju niži i neobrazovani slojevi pred očima mi je bljesnulo to da su najveći, najokrutniji i najgori zlostavljači oni visokoobrazovani i na visokim položajima. Oni koje sistem štiti da ne pukne bruka i najčešće su u društvenim krugovima vrlo cenjeni, o njima se govori kao da ni mrava ne bi zgazili.

I tako vam je i sa prostitucijom, plaća onaj ko ima i kome se može.

Tako vam je uopšte sa svakom vrstom zlostavljanja pa i onom kojom ova vlast zlostavlja kompletan narod jer Evropa nema alternativu. Kad vam kažu da nemate alternativu to je kao kad vam kažu – morate na operaciju ili ćete umreti. Dakle, Evropa ili smrt.

Ta Evropa u koju trčimo kao pijan pred rudu, donosimo neke evropske, moderne, zakone koji su tako regulisani da je sve važnije sem čoveka i da svi imaju prava a niko nikakve obaveze i da najveća prava imaju oni koji su ugrozili tudja prava, će nam doći glave.

Poslednja vest je da je dotična prostitutka poplaćala takse, skupila se i otišla u Nemačku da se tamo po Nemačkama i Evropi bavi čime hoće, kompletna skupština može mirno da spava. Za nju je možda bolje, ako je vest tačna jer ovde vestima nikad ne možete i ne smete da verujete.

I?

Slučaj će se zaboraviti kao i svi ostali. Skupština će ostati svijetlog obraza. Šta bilo? Ništa?

Neke žene će i dalje biti u kandžama makroa ali koga briga. Prostitutke nisu društveni problem. Niko zbog ovoga neće izaći pred skupštinu tražeći da se zakon o prostituciji reguliše, ako ne da prostitucija bude legalizovana a ono samo da isto budu gonjeni i oni koji kupuju a ne samo oni koji prodaju.

Neće jer nas su dobro izdresirali da više vodimo računa o zlostavljanim životinjama nego o ljudima. Tako je moderno u onoj nealternativnoj Evropi.

Životinje volim, da se zna.

Više volim ljude.

A i prostitutke su ljudi.

Koga ne mrzi neka pročita ovo o srpskoj pijaci seksa. Jeste poduži tekst ali korisniji od toga ko će biti asistent nekoj pevaljki ili za koga će se udati neka druga pevaljka ili da li je neko gay, ili da je predsednik očešljao babu, koliko koštaju cipele predsednice skupštine.

Gore se tresu i samo se miševi radjaju, treba da nas bude sramota što toliko ćutimo.

Pročitajte i

Ne morate ništa i možete sve čak i ako nije društveno prihvatljivo i bogougodno

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

8 komentara

  1. Nekako uvek dodjem do istog zakljucka, gore prodje onaj sto je jeban a ne onaj sto je jebao :mrgreen:

  2. Nisam u toku konkretnog događaja, osim što sam pogledala link koji si postavila.
    Odgovor na prvo pitanje je jednostavan, sve je regulisano Poslovnikom Narodne Skupštine – zna se tačno kako se sjednice sazivaju i kome sa šalju pozivi.

    Postoji mnogo žena, ali i muškaraca koji dobrovoljno prodaju svoje tijelo zarad zarade ili iz nekih drugih razloga i za to im nije potreban makro.

    Što se zlostavljanja tiče ono jeste prisutno, ali žrtve nasilja nisu samo žene. U velikom broju slučajeva nasilja žrtve su muškarci…a o djeci neću ni da govorim.

  3. dolly, nemamo mi pojma zašto je ona ulazila u skupštinu,samo se pretpostavlja, na sednicu pošla sigurno nije.

    Postoje i oni koji to rade dobrovoljno, i muškarci i žene, napomenuh gore da i “dečaci“ daju oglase, ali je mnogo više onih koji su na to primorani, da je i jedna osoba to je strašno.
    To nikoga ne interesuje jer se radi o “marginalnim“ ljudima.

    Žrtve zlostavljanja mogu biti svi, kako sam čula ovde je otvorena i Sigurna kuća za muškarce, društvo je trenutno okrenuto samo ženama, isto mislim o zlostavljačima i žrtvama kog god da su pola i čime god da se bave.

    Oni koji svoje telo dobrovoljno prodaju iz bilo kog razloga ne izazivaju u meni ništa, ne osudjujem, ne podržavam, ne interesuju me razlozi. Svako bira čime će se baviti, znam da to postoji ali me ovo drugo zabrinjava. A to što postoji postoji i tamo gde tvrde da ne postoji i gde se svi najmanje nadamo.

    Ono na šta sam htela da bacim akcenat je – oglašava se,svi znamo, oni koji moraju da znaju mnogo više znaju od nas koji za te stvari nismo “zaduženi“ i sve ide kao po loju dok se ne desi ovo.

    Šta je sa korisnicima usluga? Je li njima dozvoljeno da kupuju usluge prostitutki i kako može biti dozvoljeno? Meni je to isto kao sa onim oko davanja i primanja mita. Uvek padne onaj ko primi. A onaj ko je dao?

    Vesti o dogadjaju su ovde.

  4. Naravno da mislim da je je trgovina ženama i seksualna eksploatacija primjer teškog oblika kršenja osnovnih ljudskih prava.

    Činjenica je da prostitutke uglavnom neće da odaju ime svog makroa, tj. negiraju da postoji, uglavnom prihvataju i „priznaju“ da „svojom voljom“ stupaju u intimne odnose i niko se ne miješa u njihovu privatnost.

    To je ono kao kad muž isprebija ženu, a ona kaže policiji kako je sama pala niz stepenice.

    Problem je u dokazivanju.

    Korisnici usluga navodno ne kupuju usluge, oni „časte“ one koje to svojevoljno rade, kupuju im poklone i slično.

    Primanje mita postoji kada službeno lice zahtijeva ili primi poklon ili drugu korist za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smjelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti.

    Davanje mita je kada neko službenom licu ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smjelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti.

    Ljudi su se „ispraksirali“. I nude i primaju mito bez svjedoka,bez „otisaka“. Ajd dokaži….

    Na isti način prostitutke se uglavnom određuju kako „svojevoljno“ stupaju u intimne odnose sa svojim „klijentima“, da nema prisile, da je iz „ljubavi ili iz potrebe“ i zašto se neko miješa u njihove intimne stvari.

    Strašne stvari se dešavaju, ali teško ih je dokazati.

    Ljudi bona odbijaju da svjedoče, mali broj će reagovati ako vidi nasilje, može ti komšija do krvi tući ženu i djecu, al nećeš zvati policiju i mješati se u njihove odnose, niti svjedočiti na sudu.
    Neće ljudi. Okreću glavu.
    Kad na ulici vide nekoga da leži samo će ga preskočiti. Dal je povrijeđen, pijan, prebijen, da li mu treba pomoć… niko ne zna. Al zaobilazi.
    Čast izuzecima.

    al se raspisah….

  5. čudno je što je došla baš u vrijeme zasjedanja…

    neko ko mrzi nekog npr. profesora plati nekome da dođe i da ga izblamira pred kolektivom.
    Dok ovaj dokaže da nema veze sa tim… prošao voz.
    Kasnije uzme lovu i ispali se…

    samo naglas razmišljam

  6. Juče sam čitala tvoj tekst, pa stari tekst, pa onda redom kopala po netu i zagubila se negde u mračnim dubinama…pa danas došla da prokomentarišem.
    Žena je bre ostavila dete kod roditelja i pobegla u tri lepe, ko zna ko joj preti i čime, ali da ne špekulišem, izneću samo svoj stav:
    Prostitucija je u svojoj suštini prisilna, a često i nasilna, bilo da je reč o ženama koje rade to što rade da bi održale decu u životu ili da spasu goli život od makroa u čije su kandže upale. Dobrovoljnost u ovom „poslu“ je na nivou statističke greške.
    Da, slažem se da treba legalizovati, ali je to kod nas utopija. Ako te okarakterišu kao prostitutku prema načinu odevanja, o čemu dalje da govorimo?
    I da, ovom „senzacijom“ da neko u Skupštini koristi usluge prostitutki (ma ‘ajte molim vas!) bacaju nam prašinu u oči da ne vidimo da smo u kalu u kakvom nismo bili ni u vreme devedesetih na koje se vlast i dalje poziva a zaboravlja da je od tada prošlo kroz školu 10 generacija, minimum, jedva pismene omladine, da za platom koju primaš ako uopšte radiš (150 hiljada opuštenih) ne možeš da platiš komunalije, da nam se ministar zdravlja operiše u Nemačkoj, o tome ko nam je ministar unutrašnjih poslova mislim da nije potrebno ni započinjati priču, da naš preCednik nije samo naš, on je i preCednik svoje stranke, što ni Sloba nije radio, da vlada nepotizam, korupcija, beznadje, da se ljudi samoubijaju na sve strane…sve to zamagljuje se pričama da l’ je Ovaj bio u neznamnijakom noćnom baru, i kome je došla prostitutka u Skupštinu.
    Aha. Varaj babu da ti štrika Najke.
    Zamislite na trenutak sebe, svi (izvini Mahlat, mnogo sam iznervirana, pa da ne pišem drugi blog unos, uzurpiram ti parče web-a ovde) zamislite dakle da ste žena, majka, bez oslonca u porodici, prijateljima, suprugu, da ste ostali bez posla, da ne možete ni kao čistačica wc-a da se zaposlite, da nemate gde da živite…sve to zamislite i zamislite da vam dete plače jer je gladno. Zamislila sam juče i više puta kad vidim te nesrećne žene koje, uzgred budi rečeno, pristojnije obučene od mnogih „uzornih dama“, čekaju na parkingu carinske uprave nekog kamiondžiju da ih izmaltretira za 20 evra. I shvatila sam jedno: ja bih se za svoje dete prostituisala ako treba, jer me džakove ne bi niko pustio da nosim, ni kanale da kopam…da ga nahranim. To je mnogo poštenije nego da kradem, varam, otimam…za mene je ta nesrećnica deset, ma pedeset puta poštenija od većine ministara. I bavi se manje prljavim poslom.
    Prostitutka je ŽRTVA. Sistema, makroa, sticaja okolnosti, nedostatka zakonske regulative, onih koji traže njene usluge…kako god okreneš, žrtva je. I više ne znam šta sam želela da kažem niti da li me iko razume. A i briga me.
    Malo mi je muka od licemerja. I oko ovoga i uopšte.

  7. nasilja se grozim u bilo kom obliku. i trebalo bi sve ucini ti da se ono sprecava. sto nekima to ne ide u korist… to je vec druga prica.

    ono o cemu je Dolly pisala – zasto niko ne reaguje… to mi je nesto najstrasnije. to ne mogu da shvatim, to mi je gore od svakog zla. ljudi jednostavno okrenu glavu, pod onim – to nije moja stvar. humanost se negde izgubila. kako? zasto? ja znam za sebe da bih uvek reagovala.

    pozdrav, Mahlat! svaka ti je na mestu… 🙂 🙂

  8. sve si rekla. zaokruženo. i mene je sramota što toliko ćutimo.

Ostavite komentar