Mahlat, ti si peder

Ili, kako mi ide tetkarenje.

Što se one Tetke tiče za koju sam rešila da se rodi sa kiselim krastavčićima, provodim se kao dete koje prohodava, taman se nanožim pa padnem, onda plačem pa me muž ljubimac teši, pa si dignem obe u vis da dam sebi malo autotransfuzije pošto mi pritisak kad god se iznerviram padne ispod normale, pa mi kao nije ništa, pa se opet nacrtam ispred monitora i tako u krug.

Danas sam došla do zaključka da sam glupa. Inače, sve što nisam ukapirala iz prve nisam ukapirala nikada.  Ljubimac me ekstra voli da mi slučajno bes sa monitora ne bi skrenuo na njega, teši me ono kao – niko se naučen nije rodio – kako to izgovori dobijem želju da ga bacim kroz prozor i kažem – nag’o se pa pao sam.

Ljubimica izašla ali mi je prethodno dušu na slamčicu popila sa pitanjima kako mi ovo stoji, da l’ se ovo slaže uz ono, je l’ ti mene slušaš, što si toliko živčana i sve tako. Rešila sam da sutra kupatilo pretvorim u radnu sobu. Iz inata. I da ne reagujem sve dok ne pomisle da sam isekla vene.

Znači, braćo i sestre, kad biste mogli da vidite kako umem da skarabuždim nešto što mi je u glavi lepo, ne biste verovali. Da tako kuvam ljubimac bi me odavno ostavio.

I ako mi verujete, ceo dan ne pogledh vesti. Taman rešila da počnem da podižem pritisak, al’ znate kako ono Marfi kaže – kad god rešiš nešto da uradiš setiš se da nešto uradiš pre toga – krenem si na blog da vidim šta ima novo.

U administraciji me dočekao komentar – Ti si jedan običan peder!

I zarožem se kao čarapa.

Nije mi ovo prvi komentar te vrste, imam čitavu kolekciju, počeh naglas da bobonjam. dobro, bre, što peder, kad moj muž ljubimac, valjda video da sam na ivici razuma, prišao i počeo da me teši kao da mi stvarno fali pamet – dobro, dušo, nemoj se nerviraš, pusti budalu, nisi ti peder.

Pogledam ga – šta ti je, bre, znam da nisam peder, al’ ne mogu više da se teram s glupostima, sve šmrcajući, ceo dan mi ide uz onu stvar, imam dve leve ruke, on i dalje objašnjava kako nisam peder.

Znam, bre, da nisam peder!

I posvađamo se na krv i nož, božemeprosti, oko toga da l’ sam peder il’ nisam peder. Sve smo istraumirali zeca.

I kako moj tata nikad nije promašio ni jedan moj krizan trenutak u životu, usred te svađe, nisam peder, pa dobro nisi, to ti i kažem, sa’ću te ubijem, makni mi se iz vidnog polja, pozove moj mili padre.

Kaže kupio dve svinje, jednu za mene. Ja onako šmrcajući počnem da objašnjavam da ja tu svinju nemam gde kad je bude zaklao, sto puta sam ti rekla i što me nsi pitao da l’ hoću tu svinju, kupi mi onda i zamrzivač, i pošto se još nisam smirila glas mi sve više podrhtavao, kad on pita  – šta je tebi – ništa, vrisnem ja, svađam se s mužem, što se svađaš, što maltretiraš tog čoveka (nikad još nije pitao – što, ej l’ te dirao nešto), i ja mu kažem, onako sva histerična – reko mi da nisam peder.

Pa što se svađaš kad ti je rek’o da nisi? – upita moj otac.

Samo sam spustila slušalicu, sela i počela da naričem.

I još mi teku suze, majke mi.

Ako mi neko kaže da nisam peder, ima da raskinem Internet prijateljstvo.

Znam da nisam peder!

Samo sam malo neurozna.