Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Stojim ja na ulici. Staje pored mene žuti auto, onako drljavo žut, otvara se prozor i kroz njega proviruje niko drugi do Boris Tadić.
Kaže – Upadaj!
Što da upadnem?!
Upadaj, bre, jedva sam čekao da ste sretnem!
Upala.
Počesmo da se vozimo uz neko brdo, on mi se sve vreme smeška, aman isto kao Angeli Merkel kojoj je svejedno dal joj se neko smeška ili joj se ne smeška.
Dođosmo do nekog lokala, unutra mrkli mrak usred bijela dana.
Stadosmo uz neki šank i on poče da mi se udvara, isto onao kako mi se udvarala gomila onih kojima sam bila prepreka do spolovila mi. Onako, pravi me idiotom ali se smeška da se ne dosetim.
Malo, malo pa ga neko odvuče nešto da vidi, s nekim da se upozna, otvaraše neke fascikle. Ja u onom mraku čučim i čudom se čudim otkud ja tu. Al’ upala sam, nema kako i zašto.
Isto tako, malo, malo, Boris dotrči do mene, uhvati me otpozadi, skloni mi kosu i poljubi me u vrat i kaže – Jedva čekam da odemo odavde.
Nemoj, bre, da me ljubiš ovde, će pukne bruka, znaš kol’ko sam te olajavala, čekaj da izađemo odavde pa ćemo da obaramo ruke do toga što ti ’oćeš.
Otrči negde ali eto ti ga opet, pomeri kosu, poljubi, šapne.
Jednog trenutka ja opet pevnem – Šta si se, bre, natovrzo na mene, ja niti sam zainteresovana, niti znam otkud ovde, niti sam neka riba, pogle ove okolo, jedva bi dočekale.
Aaaa, kaže Boris, jebo te Ivan Ivanović, znači jesi riba!
Koga, bre, jebo Ivan Ivanović! – vrisnem ja i probudim se u znoju tela svog, sva sluđena, pet minuta nisam znala sam sanjala ili nisam sanjala.
Sad, evo, pijem kafu, odbijam dimove ko Turčin i pokušavam da skontam šta mi podsvest poručuje.
Kumim vas i molim, ako boga znate, ako se razumete u ovako ludačke snove, da mi rastumačite šta to oću a ne znam da oću.
Napominjem da ništa nisam ni jela ni pila pre nego što sam upala u ovaj erotski triler.
Ivan Ivanović da me pozove u svoj tok šou, pred milionskim auditorijumom da izjavi da do gore pomenute seksualne radnje nije došlo. Na javi. Šta je radio u snu, baš me briga.
Mahlat, još uvek u Crnu Goru na pjenu od mora
(gif ukrala sa tumblr.com)
Ma postoji tu neki fluid… ne sanjaš ti to džabe… Kluni je Kluni!
Nego… kako je u Crnoj Gori? Jel’ još uvek ‘ladna voda ili već može da se kupa?
Ja bih išao za desetak dana ali se plašim da mi se guzica ne smrzne… Bar u Boki.
A da nisi ti možda naletela na njega tamo, pa ti se uvuk’o u san ko u narodnoj pesmi?
Pozdrav, Sindža.