Home / Mahlat na sto načina / Kako se uzme

Kako se uzme

Kako ovde imam malo više vremena da razmišljam o čemu ja ’oću a ne o čemu moram i što mi uleće ničim izazvano, kao svaka sredovečna žena, jelte, malo malo pa navrnem da mislim dal sam zadovoljna, dal treba da kažem – kud prođoše ovolike godine, di sam bila, šta sam radila, ili kad pre, jebote, juče sam se raspustila i još, kao što znate, nisam odlučila šta ću da budem kad porastem. Znači, imam jedno 22, 23, dok ne prođem pored ogledala, kako bacim pogled tako se iznenadim, koja ovo tetka, bogte!

Ima jedan ovde, kad god me vidi, a viđa me svakodnevno, koji me pita – kako si jutros? Kažem – kako se uzme, a prećutim – ako uzmemo da me zapitkuješ ranom zorom – nikako sam, još se pameti nisam dozvala, nisam popila ništa za lepo ponašanje i politički korektnu konverzaciju sa suprotnim a naročito istim mi polom koji mi generalno skakuće po živcima – osećam se ko prenaduvani luft balon, očas mogu se rasprsnem. Ako uzmemo da mi ništa ne fali, samo je pitanje glupo, odlično sam.

I tako skontam da mi je sve u životu  kako se uzme.

Ako uzmemo realne godine, šta sam sve preturila preko grbače, jezika i mozga, joj, što sam uumooornaaaa, da treba sve ovo da ponovim lepo bi se ubila, to vam je ko ono kad završite recimo medicinu pa pomislite da još jednom treba da učite anatomiju. Ako uzmemo ono da neke odluke još nisam donela, osećam se odlično, more poletno, sve samu sebe bodrim – veselo, drugarice Mahlat, veselo!

Ako uzmemo finansijsku situaciju, trenutno se osećam ko Grčka, ali pošto sam se puno puta osećala kao, recimo, Švedska, ono – ’ladno al standard, računam da je u pitanju ravnoteža u životu mi, opet ću budem ko Švedska. Samo da smislim kako. I d’uzmem.

Ako uzmemo da sam ja jedan neurotičan tip žene, ono userem si dan zato što nešto ne ide kako treba kao da od mene zavisi, spremna sam za ludnicu, ako uzmemo da ima neurotičnijih od mene, kao što su oni što pričaju sami sa sobom a i sami sebi namiguju, super sam.

Ako uzmemo da stalno bijem po krivoj Drini ko Don Kihot po vetrenjačama, gubim bitku kad god bacim pogled na neku krivu Drinu, ako uzmemo da je Drina kreten, to jest, kriva od kako je izronila iz utrobe zemlje, život mi je mnogo lep & zanimljiv, nije mi dosadno, bildujem mozak i mentalnu kondiciju, sve mi super.

I tako, sve što imam i što me okružuje je kako ga uzmem, može mi bude ovako ili onako. Pošto ona prva varijanta u kojoj je sve šućmurasto, pretežno sivo, prilično depresivno, ja si uzimam ovu drugu – sve je super, što ne valja popravićemo ga, zakrpiti, uštopati, šta god, ali ima da bude kako treba. More, pokemon zakrpu ima da stavim ali ima da ga ukrojim da mi valja.

To vam je moj savet za danas, sutra i ubuduće. Ako ste u situaciji – kako se uzme, uzmite bolju varijantu, šta god to bilo.

A možete i da negujete svoje muke i tuge, što bi reko Ivo Andrić, tuga se uvek dosađuje i uleti čim oseti pogodno tlo.

Montenegro, 34. dan

Fotku uzela odavde

 

Pročitajte i

Priča o 55 godina

Tvoje godine tebi ne znače ništa.Znače samo drugim ljudima koji te po tome procenjuju i ocenjuju.Šta nije za tebe.Šta je sramota da radiš.Šta je sramota da kažeš.Gde je sramota da se pojaviš.Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

Ostavite komentar