Home / Mahlat na sto načina / Malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga

Malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga

funny-someecards-mothers_dayOvo meni rekla moja majka kad sam jednom zavapila – Kad će ovo da poraste i počne da vodi računa samo o sebi, da samo jede, briše guzu, tušira se i slično. I ne dernja se na sav glas dan i noć. Dete tad još bilo u pelenama i ja mislila, kad je budem izvukla iz pelena, ima da budem na konju.

Ja pomislila – ova žena skroz blesava, kako bre, šta ima da brinem kad bude umela da vodi brigu o sebi.

Dete poraslo i počelo da se krdžuma po diskotekama, žurkama, planinčinama, morima i inostranstvima.

Svaki njen odlazak sam prebolela – da je neko ne napadne, da ne sedne s nekim pijanim u kola, da ne zaluta, da joj se ne nakači neki idiot, nasnimala sam se horor filmova za Oskara. Dobijala na nervnoj bazi temperaturu, proliv, raznorazne panične napade kad god je nedostupna i kad god je zaronila a nije ponela mobilni.

Kad dobijem poruku – Na granici sam, neću ti se javljati dok ne uhvatim neki wi-fi, počinjala noćna mora koja se završavala tek kad uhvati wi-fi, javi se Kurti, Murti i Twitteru, pa meni.

Kako je mojoj majci bilo kad ja krenem za Rim, pa ne putujem avionom jer je vozom taaako romantično i javim joj se za 25 sati, nije mi jasno. Samo mi je sad jasan onaj njen izbezumljen skenirajući pogled kad se vratim – sam u jednom komadu, i da li mi se na licu vidi da nešto nije bilo kako treba.

Od onog mog vapaja – kad će, aman, da poraste, polako su počeli odlasci na rođendane, ekskurzije i ta samostalna putovanja, a ja sam sa svakom novom fazom cvilela – čekaj, bre mora li to tako brzo, to odrastanje i sve što ide sa tim, a prvo ide da ne možeš više za ruku da je uhvatiš jer je to blam, čak i kad je samo čin ljubavi a ne da bi prešla ulicu.

Sve u svemu, danas kad izlazi ili negde putuje, ja postavljam ista, višegodišnja pitanja.

Pitanje: Sa kim izlaziš?

Odgovor: Sa drugom. Sa drugaricom.

Pitanje: Ko je taj sa kim izlaziš?

Odgovor: Ne znaš ga.

Pitanje: Kako se zove?

Odgovor: Šta ima da ti pričam kako se zove kad ga ne znaš.

Prvi nivo panike, ne mo’š iščupati ime. Namolim ga nekako, baš me briga što ga ne znam – govori, Mika, Laza, Mara, Vesna…

Pitanje: Jel vozi taj?

Odgovor: Vozi. Aj’ sad me pitaj koju marku.

Pitanje: Pije li taj?

Odgovor: Ne pije.

Drugi nivo panike, retki su oni koji ne piju, još ređi oni koji piju a znaju da su popili.

Pitanje: Gde idete?

Odgovor: Nemam pojma, u neki klub, neku kafanu. Gde bi?

Pitanje: Kad se vraćaš?

OIdgovor: Nemam pojma, javiću ti se.

Treći nivo panike nastaje onda kad sam ja procenila da je već trebalo da mi javi kad dolazi, a nje nema.

SMS poruka: Kad dolaziš?

SMS odgovor: U dva, tri, kako kad.

Petnaestak minuta pre nego što treba da uđe u kuću, u dva, tri, ili bilo kad, počinjem da osluškujem čuju li joj se štiklice u hodniku.

Zovem, ne odgovara. Ko zna koji nivo panike. Počinje snimanje jednog od horor filmova. Pretraga Twittera, da ne tvitnu idiot gde je. Ma jok, ona retko tvita iz kafana.

SMS: Nemoj da me zoveš, glasna je muzika, neću te ništa čuti.

SMS: Kad dolaziš kući, bre?!

SMS: Još malo, ne brini, dovešće me… Neko od onih što ih ne poznajem.

U međuvremenu, negde u Beogradu je izbio požar, bila neka saobraćajka, neko se pobio, uvek ima neko ludilo, pište sirene, panika se diže na nov nivo. I nastaje ludilo tokom kog budim hazbenda i saopštavam mu da sam rodila idiota koji ili ne ume ili neće da shvati koliko brinem i koji, majku li joj njenu, ne poštuje, bre, moju brigu.

images

Vrhunac je bio kad je pre neku godinu eksplodirala bomba podmetnuta ispod nekih kola, ovde na Banjici, a ja odmah počela panično da je zovem iako je tog trenutka bila u Kragujevcu. Hazbend rekao da sam ja jedan totalni ludak. Javi se, a ja onako suptilno, šta radiš, jel sve u redu, ne izgovaram – je li, da nije eksplodiralo nešto tamo u srcu Šumadije, ali jedva se udržavam.

I šta htedoh da vam kažem. Moje dete je skroz normalno, mislim nije više dete, odrasla je žena, ja nisam normalna.

Da vam ne pričam o situacijama kad je nedostupna jer pametni telefoni troše neviđeno energije. Onda ja zovem dva’es puta, mož’ biti da postane dostupna iako bih o tome dobila poruku, ali ko da čeka. Onda krenem da šaljem poruke koje neće dobiti isto kao što ne može da primi pozvi, sve u fazonu – Idiote jedan, jesam li ti rekla da ne smeš da budeš nedostupna. Kretenu, u grob ćeš da me oteraš. ‘ebaću ti sunce samo da mi dođeš.

Hazbend istovremeno drži govor da nisam normalna, da hoće da spava, spremi se, bre, pa je traži, ostavi je na miru, koji si ti ludak…

Onda neodgovorni idiot-kreten koji ne misli na mene uleti u kuću, ja samo što je s vatrometom ne dočekam, ni reč joj ne kažem od govora koji sam pripremila, kako me pogleda, vidi valjda da sam iscrpljena od režiranja, i pre nego zamakne u svoju sobu samo prozbori – Ti stvarno nisi normalna.

Onda stavi telefon na punjač a on počne da pišti ko sumanut od mojih propuštenih poziva i ludačkih poruka, pa izleti napolje da mi još jednom kaže da nisam normalna.

I tako, pisah ovo još iscrpljena od njenog vikend putovanja u Ljubljanu. Sad slede brdsko-visinske i fizičko-mentalne pripreme za neko njeno novo putovanje, makar za vikend do Novog Sada.

Jedva čekam da se uda i postane majka, slatko da se naspavam.

Pročitajte i

„Kakve su ti misli, takav ti je život“

Sreća nije planina na koju se popneš, pobodeš zastavu i gotovo. Sreću čine trenuci. I ako u trenutku, ili danima, ili mesecima, nema ničega zbog čega ste pomislili – jao, kakva sreća – to iopšte ne znači da ste nesrećni.I ako je tačno ovo gore o mislima, a ja sam sigurna da nije, ali hajde, ako jeste, razboleće vas više potraga za srećom, pritisak da budete srećni, nego to što se danas nije desilo ništa zbog čega biste pomislili – jao, evo je sreća, izvolte, sedi, raskomoti se!

8 komentara

  1. M

    Veruj mi, ni tad kad postane majka, nećeš da se naspavaš.

  2. S

    I ja mislim da nećeš.
    Moja keva i danas svako veče zove oko pola deset da vidi da li smo svi tu.
    Ako neko nije… gde je?
    A ja imam 50 godina?! A unuci… ohoho
    I onda… kada telefon zvoni u pola deset, niko neće da se javi… svi znaju… to je baba… javi se ti ćale (ćale sam ja)…
    Šta ću… javim se… i onda nekada nju lažem da je smirim, a ja ostajem na vatri.
    Bojim se da ne znamo drugačije.

  3. S

    Da li te je to ova tragedija u Beogradu (Resniku) povukla da napišeš post?
    Mi smo u Novom Sadu pre par meseci imali sličnu stvar.
    Strašno. Ali šta mi ovako sitni i malecki možemo protiv toga?

  4. L

    Moja ćerka je ubeđena da samo ona ima majku paničarku koja ne spava noću dok se ona ne vrati kući. Moram da joj pokažem ovaj post da bi shvatila da je to normalno ponašanje svake brižne majke. Hvala ti na ovom tekstu.

  5. D

    Meni je to tokom srednje skole radila baba… Nije zena spavala uopste dok se ja ne vratim iz grada. A mali je grad, provincija… I onda me kao kritikuje ujutru a majka joj mrtva hladna kaze: „a sta ces kad ode da studira?“ I baba se smiri…
    Onda odem da studiram i krece majka tu istu foru – original ovo sto si napisala 🙂 E ja onda zapucam na put, kod devojke na primer, a kazem da taj vikend nisam dosao kuci jer ucim i slicno, bas da ne bi brinuli bez razloga svi – lepse meni, lepse njima. Ali jbg, u lazi su kratke noge i ja par puta najebah jos gore kad su saznali…
    Ja kontam – sta ima da se brinu, ako ce nesto da mi se desi, desice mi se i samo se brinu i nerviraju bezveze.
    Svaki put me je sacekala recenica: „Neka, neka, bices i ti roditelj jednog dana“… Nisam jos uvek roditelj, tako da cemo videti… Mozda vam se javim za savet ubrzo 🙂

  6. To što ti znaš da je sa tobom sve ok, da se super provodiš, ništa te ne boli i slično, to je samo tvoja stvar 🙂

    Kad budeš postao roditelj, shvatićeš onu narodnu – Ned’o bog šta mi majka misli i dao bog šta mi žena misli 😉

  7. A

    Oooooo tako identicno……svakodnevna borba… =-O

  8. V

    Čitam i vidim sebe.. Samo, onako besna, zovem mamu da pitam kako je mogla da me pusti na more i (osim javljanja da sam stigla) da 10 dana ne zna sta radim… (nisu postojali mobilni tel.)

Ostavite komentar