Home / Mahlat na sto načina / Midnight Hour

Midnight Hour

Ponekad, u ponoćni sat, dok radni dan još uvek traje, samo na trenutak, kroz otvoren prozor uleti miris nekog prošlog vremena.

Zažmurim, nisam sigurna da li je zaista zamirisalo davno prošlo vreme, ili je moja misao nesvesno prizvala miris u sećanje.

I slike počnu da promiču ispod zatvorenih kapaka, kao na pokretnoj traci: prvo kuvanje ručka od peska i vode, prvi samostalan odlazak u kupovinu, samo do susednog ugla, izgledalo je tako daleko, kao da idem na kraj sveta, prva mala laž, jutra koja te bude mirislom tek napravljenih prženica, prvo prolećno zaljubljivanje, miris tek procvale lipe koja granama udara u okno prozora.

Onda otvorim oči i obećam sebi da neću više tako žuriti, da ću hodati polako i udisati mirise oko sebe za neke buduće ponoćne sate u kojima će  mi se ovaj blaženi trenutak činiti kao davno prošlo vreme.

Šta bismo da nam nije sećanja…

(Ovaj post je deo blogerskog takmičenja  liveinspire.com)

Pročitajte i

„Kakve su ti misli, takav ti je život“

Sreća nije planina na koju se popneš, pobodeš zastavu i gotovo. Sreću čine trenuci. I ako u trenutku, ili danima, ili mesecima, nema ničega zbog čega ste pomislili – jao, kakva sreća – to iopšte ne znači da ste nesrećni.I ako je tačno ovo gore o mislima, a ja sam sigurna da nije, ali hajde, ako jeste, razboleće vas više potraga za srećom, pritisak da budete srećni, nego to što se danas nije desilo ništa zbog čega biste pomislili – jao, evo je sreća, izvolte, sedi, raskomoti se!

Ostavite komentar