Home / Mislim, dakle postojim / Možda ja vama zvučim kao kreten ali baš me briga

Možda ja vama zvučim kao kreten ali baš me briga

Pre neki dan sam, pišući, ’’pljunula’’ jednu rečenicu, onako iz stomaka, ne razmišljajući puno o njoj i upala mi je ta sopstvena misao na spisak – aj’ sad da vidimo šta je pisac hteo da kaže, tek kad je retvitovao @milosdjajic.

Dakle, sreća se ne meri prema ličnom osećaju nego prema drugima.

Nevažno je gde sam ja, vi, važno je u kakvoj smo poziciji u odnosu na druge ljude i stvari koji nas okružuju. To vam je nešto slično kao odnos dinara prema euru. Dinar, kako to lepo zvuči, i mislite da imate neki novac sve dok vas ne obaveste da je pao na kolena ispred eura, onda vidite da to u stvari ne vredi ništa. I počnete da se sekirate. Možete imati tih dinara koliko hoćete, al’ kad to pretvorite u eure… eee, nema šanse da se ne sekirate.

Nikada nisam verovala u sreću. Nit ja znam šta je to sreća. Niti bih, kad pročitam šta je to sreća, volela da budem u tom apsolutno permanentnom stanju – e, sad sam se popela na vr’ Mont Everesta pa mogu da umrem, ispunila sam si životni cilj. Jok, bre, ja bih tražila višu planinu.

Verujem samo u zadovoljstvo. Budem  zadovoljna ili nezadovoljna.

I sad, koliko god da sam zadovoljna, ne onim što imam i što mi se dešava, ja sama sebi sve priredjujem, ne dozvoljavam da mi se nešto dešava pa da odavde, odozdo, zevam u nebo i pitam – je li, Bože, šta sam ti zgrešila, sam ja tebe kamenjem gadjala, što mi radiš ovo – nisam u redu jerbo uvek postoji neko ko me obavesti da nisam u pravu a ponajmanje treba da se osećam zadovoljno.

Ljudi su u stanju da vas satima ubedjuju da ste budala što se osećate kako se osećate jer se oni u situaciji u kojoj ste vi tako ne bi osećali. Ne svidja im se. Nego vi treba da budete u situaciji u kojoj su oni pa da vidite šta je to zadovoljstvo. Ili ta njihova sreća.

Kad ste nezadovoljni, isto će vas satima ubedjivati da ste budala pokušavajući da vas ubede da ste u mnogo boljoj poziciji od njih i da treba da budete srećni samo zbog toga što nemate njihovu muku.

Iz ovoga proizilazi da niko ne poštuje ni vaše zadovoljstvo ni nezadovoljstvo. Zabole ga uvo, odmah vas uporedjuje sa sobom i uporopasti vam taj trenutak, jer umesto da mislite o sebi počnete da mislite o njemu.

I tako sam ja vremenom naučila da ne odgovaram na pitanja – šta ti je, uuu, ala si se prolepšala, je l’ te muči nešto – uglavnom odgovaram, boli me želudac, imam proliv, zato imam ovaj izraz lica – sa’ ću se userem, sve dok to svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo sama ne izanaliziram i smestim u sebe kako treba. Onda mogu da kažem a oni mogu da pričaju šta god hoće, bude mi svejedno.

Jednom je jedna moja drugarica imala problem. Veliki. I došla i rekla. Ja, kako me Bog dao da filujem samo torte, rekla – jebote, jeste problem. Sednemo i počnemo da vadimo sitna crevca tom njenom problemu, ja onako krvnički, bez anestezije, kao da pričamo o nekom trećem, bezglavo, ali ja tako i sebi vadim creva kad zatreba. Ne tešim. Sutradan me pozvala i rekla mi da bi volela da nikada više ne pričamo o tome, zna da sam u pravu, ali rešiće problem kako zna i ume. A onda mi rekla razlog – ne znam kako će se ovo završiti ali ne želim tebe da izgubim. I postalo mi je sve jasno. Nikada je više nisam pitala, samo sam gledala kako se muči, mesecima.

Zato, vodite računa šta ćete reći nekome ko pred vama prostire dušu, ono šta biste uradili vi da vam se to dešava dok vam se ne dešava  i dok ne znate šta će vam se desiti. Mnogo ljudi neke svoje gluposti oprosti sebi ali teško mogu da se bore sa onim šta ćete vi o tome misliti i šta će sav okolni svet da kaže.

Kad je neko zadovoljan, čime god, pustite ga da to i bude, koliko god mislili da vas to isto ne može zadovoljiti i koliko god želeli nekome da poklonite deo svog zadovoljstva. To je takva glupost.

Ja sam za sebe, vi ste za vas.

Ili, prosto rečeno, ja sam zadovoljna u kuhinji, kad su mi svi u kući, kad mogu da im titram i ispunjavam želje. Lepo mi.

A u stvari nisam. Nije moderno. U stvari treba da otrčim, kupim gotov ručak, nahranim ih i kažem – ajd’ sad, kud koji, pa dignem sve četiri u vis i brojim nepostojeće zvezde na plafonu. Jer život je lep kad ne moraš ništa, onako vodiš kravlji život, jedeš i preživaš, još samo da počneš da daješ mleko. I nisi žena za ovo vreme ako si zadovoljna u kući, sa svojima.  A napolju se dešava život, propuštaš toliko ispraznih, fensi dogadjanja.

Sve u svemu, da se ponekad ne svadjam sa ljubimcem oko sitnica koje život znače, da nemam finansijske probleme, da mi ne kidaju živce svi oni koji ih kidaju, da ne ronim suze i ne pevam bezrazložno, zato što volim pesmu, bila bih vrlo nesrećno stvorenje. Šta god ko o tome mislio.

Možda ja vama zvučim kao kreten ali baš me briga.

Ne mogu da napišem – srećna sam, rekoh da ne verujem, ali – zadovoljna sam.

Ne mučim se stvarima koje su mi neostvarene, nedostupne, imam onoliko koliko sam uspela da stvorim i ono što sam uspela da stvorim.

Stvaram i dalje. Najbolje što umem.

Ako počnem da kukumavčim to će značiti da mislim da bih se u tudjoj koži osećala zadovoljnije. A biti u tudjoj koži je nemoguće.

Odoh sad da se rasanim pa da pitam šta bi princ od muža i princeza od ćerke izvoleli za doručak.

Koliko god da zvuči zastarelo.

Pročitajte i

Majko, mama, majčice, mamice, mamili…

Najiskrenije žalim muškarce koji trpe taj nenormalni pritisak da bi trebalo manje pažnje da posvećuju majci. Jebote, ko danas to radi! Kad imaš ženu! Zbog toga, muškarci, bežite od žena koje vam zvocaju za majku, kojima smeta što volite svoju majku i nazivate je mamom. Život će vam zagorčati. Bežite kad prvi put upita morate li bar sad – da joj odnesete lek, da je zovete, da odete kod nje na ručak, da je negde odvezete, svejedno šta.

6 komentara

  1. Ne treba nikada nikome deliti savete, to je moj moto, kazem svoje misljenje, a sta ce ko da radi, to je njihov izbor i zivot.
    Zelim ti jos zadovoljstava!

  2. Došla sam u neku životnu fazu da tuđe probleme ne mogu da slušam, jer ne mogu nikome da pomognem. Nisam mudra da bih nekoga nešto savetovala, a sama sebi umem čudo u glavi da napravim.

    Kao da više ne umem ni da komuniciram sa drugim ljudima, a da mi nisu izuzetno bliski. Ima li uopšte sve ovo veze sa ovim postom koji sam pročitala? (To ja sama sebe pitam.)

    Zadovoljna sam sve dok su svi oko mene zadovoljni, ali… mislim da mi treba muzika. Odoh.

  3. Bićeš kreten ako se promeniš.
    Ili, jebote, možda sam ja kreten? I ja tako kao ti, do u sitna crevca, bez tešenja i rečju u čelo.
    Hm, vidiš, nisam razmišljala da li se to kome ne svidja? Ali, ja ne umem drugačije. Čini mi se, ipak, da ljudi to poštuju?

  4. A

    Amin!!
    Jesi li se razelektrisala konacno????

  5. ja volim doručak princezama da spremim više nego išta u životu.

Ostavite komentar