Ne znam kako se zove žena koja čuva ćurke

Već pisah kako moj otac ima neverovatne ideje kad sam ja u pitanju, sve mu nešto pada na pamet za šta me nije ni rodio ni čuvao. Otkud mu sve ono što ume da mi saopšti nikako da odgonetnem.

I tako, kad zazvoni telefon a mi vidimo da je on sve se dobacujemo telefonom – aj’ ti, aj’ ti – i u tom dobacivanju telefon prestane da zvoni jerbo tata pušta da zvoni samo tri puta, u slučaju da se ne javiš računa da nisi u kući. Kad se javiš posle drugog zvona pet minuta drži predavanje što se ne javljaš, bre, kad on zove, što znači da telefon moramo da nosimo oko vrata. Fiksni. Nema piškiš, kakiš, tuširaš se, ima da gledaš u pasulj kad će onda pozove i odma’ da se javiš i to ako ikako možeš srećan što se on setio da pozove. Zove samo kad mu nije dobro kao da sam Kleopatra i samo kad ima tako neku suludu ideju.

Kad se javi ljubimac prvo ga priupita da l’ ga slušam, ovaj obično ne zna šta da kaže a da mu doskoči. Ako kaže da slušam tata odgovori – ako, ako, samo teraj ti to, ako kaže da ne slušam ovaj mu saopšti da mu daje sva ovlašćenja – more mlati ti to, sve mi žao ljubimca nikako mu nije jasno je l’ se zea il’ se ne zeza. Pita jednom ljubimac je l’ on tukao moju majku, ma nije, tu bi nastala tuča i on bi garant pao mrtav al’ uvek je mislio da mene neko dobro treba da izmlati da mi utera pamet u glavu. Što? Pa zato što tata nikako ne može da shvati da živim kako ja ’oću a ne kako se njemu svidja.

Kad se ja javim prvo pita slušam li, valjda istraumiran da me ljubimac ne vrati i kaže – ova ti pokvarena, vraćam nazad. Sve mi digne pritisak na hiljadu, ne slušam uopšte, takav mi karakter. Sve što neko misli da moram ja neću. Ljubimac posle svakog njegovog poziva ima ideju da mu pevam uspavanku ili perem noge, tako nešto, lepo mi otac utiče na muža i bračni život. Muž mi inače normalan. Da nije ne bi mi ni bio ljubimac.

Nego, rešio  da čuva ćurke. Da ih utovi i zakolje. I šta ćeš sa njima? Da proda. Kome bre? I što da se mućiš kad ti je penzija veća nego što ljubimac i ja uspemo da zaradimo? Eto, video neki biznis u čuvanju ćurki, budibogsnama. Ne mogu da se setim ali mislim da sam pominjala da je jednom čuvao pet ćurki, jedva ih sačuvao i sad ima ideju da čuva malo više.

Natezasmo se oko tih ćurki, ubedjivah ga kako neće moći da mrdne, idi, bre pecaj i maštaj da ćeš upecati zlatnu ribicu, pusti da ćurke ćuva ko ume, traumiraćeš me svaka dva dana je l’ su jele, je l’ nisu jele, jesu oborile glavu, nemam živaca i o ćurkama da mislim. On to nametne kao globalni problem.

I u tom natezanju on meni lepo, kao da priča najnormalniju stvar na svetu saopšti da bih ja mogla malo da dodjem sa starim babom da prodivanim a naročito da mu pomognem da čuva te ćurke kad ga bude spopalo da ide na to pecanje, sad će još malo da počne sezone,  i gubi živce pored vode, slatko dušu da odmorim!

Ma od čega dušu da odmorim bogteubiodateubio! Odmorna sam, kod tebe baldišem taman ko ćurka koju nisu pojili tri dana! Kad god odem tri dana mi treba da sredim sve što je razbucao pa još tri da mu objasnim gde sam šta stavila a narednih mesec dana me iscrpljuje zovući me svaki čas jer kad pričam gde sam šta stavila on ne sluša. Ko god pošao za Beograd i Kragujevac ili se vraća, a imalo šire, kuda god  vode ti putevi svrati na kafu i rakijicu, padnem na nos kuvajući kafe i referišući kako mi je u braku, kako muž, kako dete, da l’ se zaljubilo, je l’ skupo u Beogradu i sve tako nešto glupo pošto ih u stvari boli uvo kako sam.

Da se naspavam ne mogu pošto ovi preko sedamdeset godina ne mogu da spavaju, bude se pre petlova i nagluvi slušaju vesti, tata s pažnjom i razumevanjem sluša i vesti na arapskom. Ma na svim jezicima sveta! Šta misli tom prilikom ne saopštava. Tata je inače nagluv od prethodne faze kad je bio okupiran lovom, pre nego što je rešio da postane pecaroš. I ni u toj fazi nismo mogli da spavamo pošto se u lov kreće negde u cik zore a i malo ranije, uvek zimi, i nikad nije znao gde mu šta stoji.

Dobro, bre, kažem ja, ako ja dodjem tebi da čuvam čurke što ne umem, to će sa mnom sve da ti il’ zakržlja il’ crkne, ja tome ne prilazim, mogu da čuvam gledajući, ko će meni da čuva ljubimca?!

Šta ima da ga čuvaš, kaže moj tata, ume valjda da se čuva sam, nije mali!

Najnormalnije na svetu kao da sam se ja udala njemu da čuvam ćurke a ne muža.

Ako me ne bude bilo duže vreme da znate da negde čuvam ćurke i odmaram dušu.

To valjda ide jedno sa drugim.