Nije nasilje samo udarac pesnicom

Danas je Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Obeležava se od 1981. godine u znak sećanja na sestre Mirabal iz Dominikanske Republike koje je ondašnji režim ubio 1960. godine zbog njihovog političkog i opozicionog aktivizma.

Nasilje nad ženama je osim onog najgoreg , fizičkog nasilja, i sve ono što ženu svrstava u niža ljudska bića.

Savet ‘’s kolena na koleno’’:

Pokaži joj ko je gazda u kući! Tresni šakom o sto! Izmlati ti to, neće joj više pasti na pamet da… dopišite šta god, obično nešto sasvim ljudski.

Narodne umotvorine:

Gori je ženski jezik, no turska sablja.
Opasala se jezikom ko kuja repom.
Prođi se kučke koja ne ošteni i žene koja ne rodi.
Podrta kabanica i lijepa žena svuda zapnu.
Devojka nije drugo do tudja večera za sudjenu kuću.
Ne vjeruj letini dok je ne metneš u ambar, a ženi dok je ne metneš u grob.
Ta je pa besnica od muškarca na muškarca.

(Prikupio, zapisao i sačuvao za pokoljenja Vuk. Karadžić. Još uvek se vode kao ‘’umotvorine’’.

Crtica iz književnosti:

‘’Čim smo se upoznali udario sam joj šamar i tako smo se sporazumeli pre nego što smo se razumeli.’’ (Pavić ‘’Poslednja ljubav u Carigradu’’)

Naučna tvrdnja:

“Ni u familiji ni van nje čovek i žena nisu istog prava. Samo je čovek uživao sva prava zajednice. Odnos izmedju čoveka i žene je onakav kakav je izmedju suverena i podanika.“ (Niderle)

Pre četiri godine, na nekim lokalnim izborima uočena je samo jedna nepravilnost, muž je oteo ženi olovku iz ruke i glasao umesto nje. Valjda misleći da je pametniji. To što je zakon ženama dao pravo glasa a svi znamo da ga žene nekada nisu imale, ne znači ništa. Ovde još uvek postoje ti veliki, svemoćni, bogomdani, muškarci koji ovakvim postupkom kažu: Kakav zakon, ja sam ti i zakon, i Bog i batina, i otac i majka, dok moj ’leb jedeš ima da bude kako ja kažem itd, itd, itd… Da ovakav primerak velikog muškarca ubeđuješ da nije u pravu ne vredi. I najverovatnije bi se onoj jadnici obilo o glavu.

Ovo što se desilo nije zlostavljanje. Šta je, ne znam. Pod zlostavljanjem se podrazumeva samo batinanje koje može biti obično, učinjeno nežnom muškom rukom a može biti učinjeno i uz pomoć svih priručnih sredstava koja se mogu naći u tom trenutku kad ženi treba utuviti pamet u glavu tj. naučiti je pameti. Psihičko zlostavljanje postoji u teoriji ali to je jedna od onih vrsti zlostavljanja koja se najteže dokazuju. I kao i kod svakog zlostavljanja, oni koji to zlostavljanje treba da dokažu, priznaju i žrtvi pruže pomoć najčešće čudom ne mogu da se načude što li je to ta, jadna, žena trpela.

Pre dve godine se ogromna gužva napravila oko jedne buduće mlade koja je pred samo venčanje, u emisiji nacionalne televizije ’’48 sati svadba’’, priznala da je budući suprug ponekad tuče. Sve ostale televizijske stanice i svi dnevni časopisi su objavili ovu vest, vodile su se polemike dotle da je, maltene, ispala kriva voditeljka pomenute emisije. Onda je u ’’Večernjim novostima’’ izašao članak o pomenutom, sad već bračnom, paru sa kretenskim tekstom o tome kako sve to nije tačno, kako su oni baš srećni i zadovoljni kao u svakoj bajci. Članak je bio začinjen još kretenskijim slikama kako On Njoj donosi kafu u krevet. I ja poludela. Ta priča sa kafom je zaista smešna. Neću da kažem da toga nema ali ko u današnje vreme ima vremena da pijucka kafu u krevetu naročito na selu gde kompletna kuća ustaje pre petlova da nahrani krave i ostale živuljke. I zamislite sad, svi poustajali a snajka se proteže i srče kaficu. Aha, malo, ne sutra nego, nikad. Al’ to u novinama može. Napraviše onu ženu ludom očas posla. Zataškaše stvar. Suprug je možda svakodnevno tuče.

Da sad neko ima vremena, kao što nema jer svi čekaju samo šta će predsednik da kaže i da l’ će uopšte nešto da kaže, pa potegao ovo pitanje što je onaj glasao za svoju ženu bilo bi isto. Ne bi se ona jadnica ni osvrnula a već bi je ubedili da je tog dana bolela ruka, da nije ponela naočare ili nešto treće. Samo bi učvrstili njeno uverenje da je sasvim normalno da misli kako ’’njen čovek kaže’’. Da li je to što on kaže normalno uopšte nije bitno. Bitno je to što je on njen čovek, kao što rekoh, njena savest, njene odluke, njen moral, njen opstanak medju poštenim ženama jer, da njega nema ona bi bila niko i ništa. A niko i ništa su vam reči koje pokazuju da neko ne postoji. Ovako, sa njim ona ima svoj identitet. Jeste da je to identitet jednog obespravljenog bića al’ šta ima veze. Bolje i to nego ništa.

Ako bi se ova žena što ne ume sama da glasa osvrnula već bi, sigurno, bilo kasno. Postoji 50% šanse da je ispod njenog krila rastao neki dečačić koga je ona ljubila i mazila a tata ga učio kako treba sa ženama. I šta su žene. I ko su žene. I da ženama ne treba verovati čak ni kad se bira predsednik ove zemlje.

Iz sveta:

U krajnjim zapadnim delovima Nepala žene za vreme menstruacije smatraju prljavim pa te dane moraju da provedu u štali sa kravama, ne smeju da ulaze u kuću i ne dobijaju hranu koju jedu ostali ukućani. Nas ovde ne teraju u štale ali nas uče da ne treba u vreme menstruacije da idemo u crkvu jer smo ’’prljave’’.

U Saudijskoj Arabiji ženama je zabranjeno da upravljaju automobilima. Nama ovde nije ali smo izložene stalnom podsmehu i podozrivim pogledima čim sednemo za volan.

U Libanu je muškarcima zakonom dozvoljeno da imaju seks sa životinjama ali one moraju biti ženke. Seks sa mužjacima se kažnjava smrću. Vi sami procenite kakav status tamo imaju žene.

U 28 afričkih zemalja i u nekim zemljama Bliskog istoka praktikuje se sakaćenje žena obrezivanjem. Preko 135 miliona devojčica u uzrastu od 4 do 12 godina podvrgnuto je ovom zahvatu. Za one koji ne znaju kako se to radi – odseca se vrh klitorisa ili ceo klitoris, negde se otklanjaju male i velike usmine i zašiva ostatak vulve najčešće žicom ili koncem. Ostavlja se samo mali otvor kroz koji može da otiče menstrualna krv. Da bi imale seksualni odnos rasecaju ih nožem prve bračne noći pa ih potom ponovo ušivaju da ne bi prevarile muža. Isto rade i za porodjaj. Svi ugroženi muškarci neka zamisle kako bi bilo da im neko po potrebi odseca i prišiva penis i da li to boli ili ne boli.

Razloga za ovo sakaćenje ima mnogo i svi do jednog leže u praznoverju i predrasudama. Jedan od njih je da je da se klitoris smatra prljavim i muškim organom. Ovo je još jedan dokaz da bi čovek mnogo bolje odradio posao od Boga ili prirode, zavisno od toga u koju teoriju o ljudskom postanku veruje. Još suludije verovanje je da klitoris može da ’’ubode’’ muškarca pa, jadan, od tog otrovnog uboda može da umre ili da klitoris može da ubije bebu ako je dodirne tokom porodjaja. Najjezivije verovanje je da muževi neobrezanih žena mogu da umru i sklona sam da verujem da se obrezivanje najčešće vrši zbog toga, poznato je da smo mi, žene, stvorene samo zbog muškaraca.

21. vek je.

Evo i jednog primera koji nema veze ni sa zapošljavanjem, ni sa platom, ni sa politikom, ni sa uobičajenim zlostavljanjem:

Zaštitnica Svete Gore je Presveta Bogorodica, devojka, a ženama je zabranjen pristup na Svetu Goru, ’’odvajkada po vladajućem redu’’. Vanredni dvadesetočlani sabor je 1980. godine propisao čak i to da brodovi na kojima ima žena moraju ploviti najmanje 500 metara od svetogorske obale. Ovim propisom nisu obuhvaćeni avioni u kojima ima žena a koji preleću iznad Svete Gore. Pokušalo se sa promenom ali je sve ostalo na pokušaju da se ne bi narušavala tradicija. I kad sam kod toga, ženama je u svim našim crkvama zabranjeno da udju u oltar.

U srednjem veku, u periodu od 400 godina ubijeno je više od 9 miliona žena na najsvirepiji način pod optužbom da su bile veštice, najčešće zato što su pokušavale da se bave nekim intelektualnim radom.

Za kraj vam poklanjam deo teksta jednog muškarca, naše gore list, koji se školovao u inostranstvu (to uvek nešto znači). Neću navesti njegovo ime, prosto ne dam da tako budem proguglana:

‘’No kakve su to patriote kojima nije jasno da su žene niža bića, da je njima mesto u kuhinji a ne u skupštini ili politici! Jer po svojoj prirodi žene su prevrtljive, emotivno nestabilne, neintelegentne, strašljive, na njih je lako uticati i njih je lako manipulisati! Samim tim njihov mentalni sklop ukazuje da one ne poseduju nikakve dublje intelektualne kvalitete pa samim tim da je pogubno davati im bilo kakvu značajniju ulogu u društvu! Zapravo, jedino u čemu su žene prirodno talentovane je da šire noge…
Lopove i kriminalce u zatvore
perverte u ludnice a žene u porodilišta i kuhinje!
Jer bilo kako bilo, njima nije mesto
na medijima ili na ključnim pozicijama u društvu…“

P.S. Razmišljala sam – šala je – nije šala – šala je… još uvek razmišljam…

(Ovo su delovi prikupljeni iz tekstova koje sam već objavila. Nije loše podsetiti na ove stvari, s vremena na vreme. )