Ovoj mladosti je potrebna zemlja

Kad im u očima vidim beznadje…

Ako vam je promaklo, Vojislav Glišić, šef protokola Skupštine Srbije, podneo je ostavku, malo zbog afere portreti, sećate se to su oni portreti koji su plaćeni 40 000 eura a za koje narod nije imao sluha iako su nam lepo objasnili da te protrete imaju svi parlamenti na svetu što je još jedan od sindroma srpske vlasti ‘’videla žaba…’’, a malo zbog toga što tamo u Skupštini nisu imali sluha za njegove ideje od kojihe je jedna bila da se kupi klavir za koji, avaj, nije imalo para.

Na pitanje kog djavola skupštini treba klavir kad tamo većina ne muzicira a i nisu skloni toj vrsti muzike, svaki šerf stranke ima svoju pevaljku za velike narodne skupove, podršku i potenciranje srpske patetike gde je Srbima Srce, da l’ u grudima, da l’ na Kosovu a da l’ u Evropi, gos’n šef je odgovorio da će klavir naći svoju namenu, ‘oće reći – neće se baci.

Pošto i dalje nemaš razumevanja sedneš i prekrstiš se.

Dok čitate sve te vesti i krstite se što će neminovno jenog dana dovesti do toga da na sebi napravite četiri rupe, studenti pojedinih beogradskih univerziteta protestuju zahtevajući da svi studenti koji imaju 48 bodova studiranje nastave o trošku države. Ako nemate studenta i ako vas ova tema trenutno ne interesuje, vreme prodje dok pucnete prstima, znajte da studentski zahtevi nisu ni neprihvatljivi, ni nemogući, ni besni, studenti su prevareni i imaju pravo da traže to što traže.

Mali povratak u prošlost:

Kad god sam bila očajna zbog situacije u ovoj zemlji, gledajući u svoje dete čupala sam iz sebe nadu da će s godinama biti bolje. Pošla je u osnovnu školu, mislila sam – za osam godina će nešto mrdnuti sa mrtve tačke. Pošla je u srednju, mislila sam – za četiri godine će biti bolje. Sad je četvrta godina fakulteta, na budžetu je ali mnogo njenih kolega nije. Ako pomislite slično kao ja, sve teče, sve se menja samo je u Srbiji status quo. Verujte.

Sadašnjost:

Studenti su kolateralna šteta višegodišnje srpske agonije u kojoj je sve važnije od onih koji treba da dodju posle nas. Ne zaboravite, ova godina je proglašena godinom mladih a oni vode mrtvu trku sa dekanima zbog struje, benzina, viskija, školjki, izdržavanja žene i ljubavnice… dekani su uporni da dokažu da svaki zakon ima rupicu kroz koju, ako niko drugi, oni mogu da se provuku. I, naravno, kao pokvarena ploča govore kako je najjeftinije školovanje u Srbiji. Jeste ali su plate najskuplje. Nikako da odradimo i zaradimo jednu prosečnu.

Mala priča iz života:

Jedan dečko je diplomirao pre mesec dana sa prosečnom ocenom 10, kao najbolji student svog fakulteta. Studiranje završeno u roku o trošku oca, jedinog zaposlenog u porodici sa platom od 25 000 dinara. I studirao je ’’sa strane’’. Nikada nije izašao iz Srbije. Prepopručeno mu je da upiše doktorske studije. Upisao i morao da potpiše da će sam sebe finansirati ako država ne bude imala para a znamo da neće. Kaže da zna. Kaže i da misli da će zauvek živeti ovako kako je živeo do sad – ’’ne mogu da zamislim da ću nekad nešto imati.’’

To je ono beznadje u očima. Saznanje da ovoj zemlji ne trebaš. Ima druge prioritete.

Moja lična patnja:

Ljubimica krupnim koracima gazi ka diplomiranju. I sve je očajnija zbog, kako kaže, života u raspaloj zemlji.

Stotine mejlova je poslala tražeći, moleći, da je prime na praksu, da volontira, da nauči ono što se na fakultetu ne uči. Uglavnom joj niko ne odgovara, čak ni oni koji upućuju pozive, ako joj odgovore obaveste je da zbog onoga što je navela u CV-ju (ništa impresivno još uvek, par pokušaja da negde nešto nauči) ima previše iskustva za njihov ukus. Opet se prekrstiš.

Studenti zemlje Srbije protestuju.

Ministar prosvete im je preko medija poručio da Ministarstvo prosvete nema novca. Nije imao toliko časti da izadje pred one za koje je odgovoran ispred države. Niko iz Vlade im se nije obratio u vezi zahteva koje su poslali. Ako su pametni ukapiraće da ovi nemaju šta da im kažu jer se sekiraju kome da uvele Telekom, od koga da iskamče kredite koje će ovi mladi ljudi jednog dana vraćati, kako da ostanu tamo gde su se uvalili odakle nas varaju, lažu, potcenjuju i uvaljuju nas u dužničko ropstvo. .

Studenti su najavli su štrajk gladju.

Kako ova država na čelu sa fakultetima vara svoju budućnost možete pročitati ovde.

Šta se posle toga desi piše ovde.

A sve to je bilo pre tri godine.

Ništa se ne menja.

Ako ste zaboravili onaj grafit –

’’Ovoj mladosti je potrebna zemlja’’

Podržite studente. Pomozite im. Pomenite negde da je sramotno da deca štrajkuju gladju. To se mnogo manje čuje od toga da vandali ove zemlje trule u zatvorima i da je to nepravedno.

Šta je veća nepravda…