Home / Život piše romane / Od kombajna preko PC do Romea i Julije

Od kombajna preko PC do Romea i Julije

Nemam pojma koliko godina ima kad sam videla sliku kompjutera u ’’Politikinom zabavniku’’, izgledao je onako ogromno, u najmanju ruku k’o kombajn, oko njega se muvao neki u belom mantilu, da ga ne isprlja i sledilo je objašnjenje kako ce to jednog dana funkiconisati, šta sve može brže i bolje od čoveka i koje će matematičke operacije moći da radi u nezamislivom delu sekunde. Odma’ sam odbacila k’o nepotrebno pošto je matematika nauka koju nikad nisam razumela i svodi mi se na četiri osnovne matematičke operacije, ostalo nit’ razumem, nit mi treba. Što se mene lično tiče ja ukapirala da će to biti malo savremeniji digitron.

Šta se u medjuvremenu dešavalo sa tim kombajn kompjuterom i kako je on evoluirao u današnji PC pojma nemam. Kad se u mom gradu pojavio prvi, pojavio se u mojoj zgradi. Supruga vlasnika je pokušavala da objasni koje je to čudo stiglo u njihovu kuću al’ joj nije uspevalo. Vlasnik je ekspresno proglašen za ludaka a supruga je dobila novo zanimanje, postala je švercerka čipova. Vlasnik je bivao sve širi, supruga sve tanja i tako je nekako u to vreme počela da piše pesme. Od tuge i žalosti.

ČOVEK I MAŠINA

Čim ustane sa njom razgovara,

on joj piše, ona odgovara,

lete pisma sa svih strana,

al’ ne reče da ga voli

ta čudesna sprava mala.

Lete pisma preko interneta

sa diskova i disketa,

ljubi čovek mašinu ko ženu,

brine se za zdravlje i lepotu njenu.

Kada se virusom zarazi mašina

čak iz Beča stiže joj vakcina.

Plaču žene, nema više provoda ni slavlja,

nema više nežnih milovanja.

Plaču žene a plaču i majke

što sinovi ne dovode snajke.

Došla je jesen, oni se ne žene,

ostaće im kuće zatvorene.

Ta mašina uništi čoveka,

postadoše Romeo i Julija dvadesetog veka.

Šta će biti sledećega veka

reći će vam pesnik ako to dočeka.

Ž. Marković

zarastao.jpg

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

10 komentara

  1. sve je bilo super dok nisam stigla do slike, a sad odoh, zatvaram masinu… i ne znam dal’ cu skoro da sednem da kuckam… 😆

  2. O

    definitivno je sigurica da imamo istu grešku u genetskom kodu. Matematika i meni dodje do 4. osnovne i dalje ni makac. Čak mi i četvrti mučan. Romea i Juliju ne vidim….al’ sam uspeo da upoznam Don Kihota i Dulsineju….

  3. m

    Orfeuse, sve ti je to kako dozivis ljubav izmedju PC i coveka, jbg

  4. Z

    Jos uvek ne dozvoljavam da se toliko zblizim sa kompjuterom,ipak je moja Julija malo meksa i mesnatija 😛

  5. Za mene je kompijuter i dalje kombajn masina, a matematiku ne zelim ni da spomenem….
    Super je ova slika 😀

  6. К

    Компујтере и та твоја села у теби ме цура занијела…

  7. Nikad nisam skontala sto ga zovu racunarom.
    Za sve drugo vise sluzi nego za racunanje.

    Slika je zaista obecavajuca. 😉

  8. Pre 24 godine sam radila na apple-u, LOLI 8, comodore 64, … i da ne nabrajam.
    Računski centar je bio ogroman, kao i sam taj „kombajn“
    U IV srednje, su u banci, pristigli Olivetti …

    Eto, kad pogledam na razvoj računarske tehnike, sa ovo distance, i pomislim na neka buduća vremena, slika mi dođe baš kao „realan futur“.

  9. iskreno, ja sam potpuni zavisnik, priznajem…i potpuno sam svesna da ova slika može biti i moja 😉

  10. Pu pu pu, Boze sacuvaj!

Ostavite komentar