Home / Život piše romane / Rojim se, rojim se

Rojim se, rojim se

Ili… čija li sam, čija li sam…To će zakon tek da utvrdi. ‘Oću reći uskoro će se usvojiti Zakon o svojini da se zna ko kome pripada u ovoj zemlji. Naročito treba da se zna kome ja pripadam i koji status imam jer u Članu 15 piše:

Životinja koja obitava u kući i ne uzgaja se radi prehrane, rada, ekonomskih razloga odnosno otuđenja je kućni ljubimac.“

Znači status – kućni ljubimac. Mislim, ne tove me i nemaju nameru da me otuđe ni prodajom, ni poklonom a ni ustupanjem. Kukuuuuuuuuuuuuuu!

E, a pošto meni stalno drže predavanje kako “nisam sama“ to jest kako u meni živi i preživljava mnogo mojih JA – ja sam znači roj mojih JA.  Rojim se i zujim, meračim koga da ubodem. Sva sam živčana, počelo proleće, sve procvetalo, ne mož’ da izabereš cvetak na koji da prilegneš dušu da odmoriš.

Članovi 158-161 (skraćena verzija)

“Roj pčela koji je napustio košnicu, ako ga vlasnik ne pronađe u roku od 24 h od rojenja, postaje ničija stvar, Ako vlasnik pronađe roj, a nema mogućnosti da ga odmah uhvati, može ga obeležiti kao svoj stavljanjem određenog znaka ili na drugi uobičajen način. Vlasnik roja koji se nastani u tuđoj praznoj košnici može da je otvori radi hvatanja roja, a ako to ne učini u roku od 24 h od rojenja, odbegli roj postaje svojina vlasnika košnice. Vlasnik odbeglog roja duguje naknadu štete prouzrokovanu otvaranjem tuđe košnice. Ako se odbegli roj nastani u tuđoj košnici nastanjenoj pčelama, prava svojine koja su postojala na toj košnici proširuju se na taj roj, a prestaju prava njegovog ranijeg vlasnika.“

Je l’ jasno ovo?

Uzmuvao se roj mojih ja. Ko ima košnicu il’ nek otvara il’ nek zauvek ćuti. Ako naiđe ljubimac ima da provali košnicu sam, utera roj unutra, lupi pečat na dupe svakom od mojih ja i ostado’ njegova za vjek i vjekova.

Posle samo može parnica. Pa dok se dokaže čija košnica, čiji roj, po kom članu, pa rupe u zakonu, pa svedoci…

Idi, bre, to može godinama da traje!
maja-i-pava.jpg

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

12 komentara

  1. К

    У је, није ваљда до ројења дошло?!

  2. O

    „matice pčelice, sleti mi u košnice
    za tebe čuvam mestašce,
    dodji u svoje gnezdašce“

    tako u mom selu jure za rojem „matkajući“ maticu da udje baš kod njih.
    Pa….ne znam dal’ će da upali, al’ odlučih da „matkam“

    mat…mat…mat…
    😛

  3. Ja mislim da se mala pčela zvala Maja…
    mala, hitra, bistra, pčela Maja,
    Maja, svima znama Maja…
    Maja, Maja, Maja 😉
    lalalalalalala………

    dakle, mnogo je smešan zakon o pčelama, ako si pčela – moraš da paziš gde zujiš :zzzz:
    ja sam se svojevremno našla u čudu kada su neki krimosi uhvatili neke retke ptice, pa ih švercovali…pa su bili osumnjičeni za oštećenje tuđih stvari… 😯

  4. Z

    Samo nek dobro pecatira ljubimac.

  5. ma kakva parnica, ko će to da čeka da se završi…zaključaj se iznutra sa svojim rojem i ćuti…ne zuji da te niko ne čuje i uživaj…ako neko krene da obija, ubadaj gde stigneš 🙂

  6. m

    Ako budem cutala, cu da poludim 😀

  7. ono jes, i ja bih na lakat progovorila….lupam svašta…nego, onda zuji opasno, da ne sme niko da priđe…to, tako je najbolje 😀

  8. m

    A sta cu s ovima sto su imuni na ujed?

  9. Raid! Bas efikasan.

  10. d

    Ma, treba te samo malo nadimiti i odma’ ces da se smiris! 🙂

  11. m

    Da me osmude, mislis 😛

Ostavite komentar