Ogledalo

Njih dve su bile vatra i voda. Nebo i zemlja. Led i žar. Osmeh i grč. Jednom je gospodarila Eva, drugom je harala Lilit. Jedna je trčala za razumevanjem druga se nije obzirala čvrsto verujući da nikada ne može sve da se razume i da, koliko god se trudila, stvari oko nje imaju svoje zakone.

Jedna je išla prugom za koju su joj rekli da je prava i da nekuda vodi. Ova druga ju je vukla za ruku i govorila – Ej, ima i drugih koloseka.

Jedna je išla utabanim stazama, ova druga joj je govorila da neke staze mora sama da napravi. Da mora sama da krči puteve  kroz svoje džungle.

Jedna je pokušavala da uči na tudjim greškama dok joj je ova druga govorila da se čovek mnogo ne nauči ni na svojim, da se životi ne žive izbegavajući tudje provalije i gurala je napred.

Jedna se čuvala svega što je, možda, krilo zamku. Ova druga je srljala u zamke govoreći da se samo tako može izbeći ona najveća, životna, i da se sa nekim stvarima može izboriti samo ako ih upozna.

Jedna je često stajala ispred zida i mislila – ne može se dalje. Ova druga je terala da donese odluku – Hajde, možeš da ga srušiš ili preskočiš.

Jedna je volela da zatvara vrata ova druga je išla za njom i širom ih otvarala – Niko neće misliti da si ih njemu zatvorila već da sebi zatvaraš mogućnosti.

Ona koja se ujutru prva probudi pogleda onu drugu u ogledalu i kaže joj – Slatko sam se noćas odmorila od tebe…

A onda pusti muziku za taj dan.