Pišem kako govorim, govorim kako mislim, mislim vrlo slobodno

I od toga mi je samo poremećen i izremećen seksualni život. Mislim, ne znam gde mi se završava seks a počinje život i obratno.

Tako slobodoumna ujutru progvirim na jedno oko i vidim već počelo medijsko udvaranje koje ima za cilj da me omami kao žrtvu pa da posle rade sa mnom šta im padne na pamet. Isto kao kad jure lavicu da bi joj zabili onu strelicu u dupe pa je žigosali i posle pratili da bi mogli da nam saopšte kako se ponaša u nemogućim uslovima a iznad svega kako preživljava kad svaki lav hoće da je zaskoči. Divljina je divljina al’ što je mogo mnogo je.

Danima planiram da napišem drugi deo o onanisanju, vreme je, od onog prošlo tačno godinu dana, ja svašta saznala, širom držala oči otvorene a o umu da ne govorim, red je da podelim, jelte, i vidim ne ide.

Taman rešim nešto me zaskoči kao onu lavicu. Al’ ne lav, nego vest! Vest, jebote! Odma’ mi misli odu na drugu stranu, jebeš onanisanje i seks, država je u pitanju. Sve pišem nešto deseto a lepo sam kad sam krenula u blogovanje krenula da obrazlažem kakav status ima penis u balkansko brdovitim krajevima.

I tako sam došla do zaključka da ja mogu da mislim šta god hoću i planiram šta god hoću, nema bato, ovde ti politika utiče na mišljenje a samim tim i na seksualni život. Još malo pa će mi u krevet ući pa kad me ljubimac umilno pogleda ja ću samo da se okrenem na drugu stranu i da kažem – nemoj ka’te molim, ovi me ceo dan i uzduž i popreko, i pojedinačno i grupno, nemam snage više.

Dakle, moram jednog seksa da se odreknem. Il’ bračnog il političkog.

I nadjoh se u dilemi – ako se odreknem bračnog po vasceli dan ću da se obadam nadrndana i režim na ljubimca, ako se odreknem političkog na kraju će da me omame, postaću ista ko oni – ima da počnem da verujem i lažem – bio orgazam, kako da nije.

Kako god okreneš u roku od odma’ ću biti spremna za ludnicu. Il’ što nisam dozirana il’ što sam predozirana.

Bračni seks me održava u životu, jelte, ovaj drugi mi zagorčava život al’ gde smem da ne obraćam pažnju, napraviće mi ’dete’ očas posla,  posle ću ja da budem kriva što nisam pazila.

E, danas ću da mislim. Mislim, izmedju ona dva razmišljanja o seksu, ono što ja kao žena ne treba da radim jer je sramota, treba da mislim šta ću da kuvam i da l’ mi kupus u kaci nije provrištao, ja ću da razmišljam što li me ovi jebuckaju od rane zore ni krivu ni dužnu.

Pa ako sutra napišem nešto seksualno, o onanisanju ili kako žene da objasne svoje seksualne pretenzije kad ugledaju neko muško a ne mogu da kažu – Jebote, dig’o mi se na ovog – kad nema šta da im se digne, vi računajte da sam pročistila svoj um.

Ako budem napisala neko otvoreno pismo predsedniku, u fazonu – ne mogu, bre, više, ajd’ malo da podelimo sramotu, dosta sam se sama stidela, vi računajte da sam otrovana i da ću uskoro početi da šapućem sama sa sobom i da me niko živi neće razumeti.

Ako počnem da pevam o hohštapleri znajte da je na snazi još seks sa onim – ka’će, bre, da bude gotovo, aj požuri.

Ako zapevam – sleti diko na moj mali a’rodrom, il’ si leptir il’ peškir – nije mi ništa.