Prva ljubav zaborava nema što prava ljubav ne može nikako da oprosti

Nikad mi nije bilo baš najjasnije šta je prva ljubav, da l’ ono – prvi put sam bilo zaljubljen u obdaništu, u jednu slinavu, ne mogu sad da joj se setim imena al’ eto sećam se da je bila slinava (izjavljuju svi glumci); da l’ vreme prvog poljupca, ono bežiš oko neke bandere sva sludjena da ne znaš da se ljubiš pa prvi poljubac doživiš sva zadihana, zineš da udahneš vazduh ono uleti poljubac, uvek se desi na nekom mestu na kom se normalni ljudi ne ljube (pamte sve glumice, doduše pamtim i ja al’ tad je umro Tito pa ni danas ne znam da l’ pamtim zbog poljupca ili Tita al’ je bilo mnogo tužno); ili ono vreme kad prvi put vodiš ljubav istraumirana do zla boga šta će da bude, kako će da bude, da l’ ćeš još više da se zaljubiš, da l’ će i posle toga da te voli, šta će da misli, da l’ će da kaže i kome će da kaže, dal’ će da se vidi, da l’ će da ti porastu rogovi – nevidjeno iskustvo za devojke, celog života pamtiš te strahove, šta se desilo ostane malo maglovito kao ono – da l’ sam sanjala il’ nisam sanjala. Muškarcima nije ništa, oni nikad ne vode ljubav prvi put, rode se sa iskustvom.

To da su nekoj bili prvi muškarci doživljavaju kao da nose orden viteza prvog reda, žive sa osećajem – ne da sam ljubavnik nego nemam reči. Devojka nema iskustva al’ onako intuitivno zna da to nema pojma al’ ćuti da ne uvredi čoveka, naučena je da ne sme da ga dirne u ljubavničko iskustvo po cenu života. Sme da mu kaže da je glup, to muškarci ne doživljavaju tako strašno pošto im je ponos u gaćama a ne u glavi.

Usud svake žene je da se seća tog prvog vodjenja ljubavi, muškarci su ubedjeni da su im otkrili nepoznate puteve ka zvezdama, žene kako ih bog napravio naopakim, naopako i pamte, kao da su se od duše rastajale.

Posle tog prvog vodjenja ljubavi što se samo tako zove inače je bilo – je l’ možeš ti to sam, ne smem da gledam, gasi svetlo, lomljnje ruku ko je jači, ne mogu, pazi da ostanem nevina, je l’ gotovo, ka’ će kraj, devojke stiču novu traumu – nadji pravog pošto prvi obično nije pravi, to je muška zabluda.

Nalaženje pravog je slično traženju posla za koji nemaš potrebno iskustvo, godine prodju dok ne pronadješ srodnu dušu – nije zgodan al’ je neophodan.

Nekoliko puta im se desi da pomisle – jaoooo, ljubav mog života, što ga ranije nisam srela, što vrlo brzo preraste u – kad te sretoh, idi bestraga. Takve greške se kriju, žensko je potrošna roba pa sme da ima u životu, posle prvog, jednu, eventualno dve ljubavi sa vodjenjem ljubavi, sve preko toga mora da zaboravi i odabere jednog za pričanje, po mogućstvu sto puta goreg od prave ljubavi kojoj će da otvori dušu.

Prvu ljubav sa vodjenjem ljubavi pravda da je morala sa nekim, nije mogla da živi nevina, to nije normalno, druga ljubav sa vodjenjem ljubavi služi joj da opravda oklen zna ono što zna, nije se naučena rodila.

Pravoj ljubavi je prva ljubav one kojoj je on prava ljubav trn u oku, duši i muškom dostojanstvu, druga odabrana ljubav mu je samo trn u muškom dostojanstvu, taj kad god ih sretne pomisli – kar’o sam ti ribu – ali devojka sa iskustvom je ipak devojka sa iskustvom pa drugu ljubav koristi da bi bildovala ego pravoj ljubavi – ’de mi bila pamet, znaš šta si  ti za njega! Šta god da kaže, prava ljubav joj ispira mozak sa – vidi kakav je, kako si mogla sa ovim pederom, pogle’ kakva mu je ova, gde su ti bile oči! Jednog trenutka prava ljubav zabrani pominjanje prve ljubavi – radi ljubavne sreće i eventualno bračne, ima da se pravimo da prvu ljubav nisi ni imala! Ende! Devojka aminuje i pokušava da glumi senilnu – pojma nemam ko je ovaj. Kad sretne prvu ljubav, drugu prvu ljubav i neke ljubavi koje je sama izbrisala iz biografije pravi se da ih nikad u životu nije videla. Prve ljubavi dostojanstveno promaknu pored nje al’ se okrenu i pomisle – Koji joj je ovaj peder, ne sme da mi se javi! Svi muškarci u životu žene su jedni drugima pederi.

Kod prave ljubavi devojka pravda odabranu prvu ljubav da nije peder, kad god to prava ljubav pomene, a možda i jeste samo ona nije imala pojma, kod prvih ljubavi, kad god ih sretne sama, pravda pravu ljubav (Gde si našla onog pedera?) da nije peder nego da je ljubomoran. Prava ljubav u očima prvih ljubavi avanzuje u ljubomornog pedera to je gori oblik od pedera.

To traje celog života. Devojka – žena se pravda gde su joj bile oči, što nije bila vidovita pa znala kad će da sretne pravu ljubav a ne srljala u lažne prave ljubavi ko deda u goveda i celog života se kod prave ljubavi – nije zgodan al’ je neophodan – vodi kao pritupa i oštećena.

Godinama se trudi da objasni pravom da nije bitan prvi, koliko god da ih je bilo nego zadnji.

Al’ ne ide. Zato što muškarci više vole da budu prvi. Valjda samo tad mogu o sebi da misle kao o najboljima.

To što smo mi birale pa izabrale kao nama najbolje njima ne znači ništa.

A i nemamo pojma, šta mi znamo kad smo imale samo prvu ljubav, jednog za pokazivanje i pravu ljubav. Ostalo smo morale da zaboravimo.

Foto: goabove.com