Sve su žene kurve

Umeju da tvrde pojedini muškarci. Sve su kurve sem njihove visokopoštovane mame, eventulano neke mučenice koju su prevarili da im postane saputnik u zdravlju i bolesti dok ih smrt ne rastavi. U medjuvremenu takvi muškarci imaju svoj poseban i odvojen život prepun tih kurvi, jelte.

Tvrdnju da su sve žene kurve potkrepljuju time da će svaka, ali svaka, uz dobro organizovan napad, kad tad, sile nema da neće – raširiti noge.

Raspravljati se sa budalom koja umesto mozga ima orah je malo glupo al’ desi se. Prosto se nadješ u situaciji da ne možeš da izbegneš. I kao kuliraš. I ignorišeš. I čudiš se kako to,bre, tebi, zapadnu kreteni u raznoraznim situacijama, nikako da shvatiš da ih toliko ima da nema teorije da te zaobidju tokom života.

Onda kažeš, dobro, kurva sam, je l’ možeš ’leba ti da promeniš temu. Neće. On ima tu jednu temu i ima s njom da davi gde god sedne, sa kim god sedne i gotovo. On hoće svima da dokaže da ti jesi kurva nekom sopstvenom metodom, da ti tu priznaš u svoje ime i u ime kompletnog ženskog roda, od Eve na ovamo, ne ovako kao ja – kurva sam, nego iskreno i pokajnički. Da mi se, bre, veruje. Pa posle ako može neki katran, perje, javna objava, tako nešto.

Dakle, pitanje – Da li bi ti, Mahlat, da nema načina da zaradiš novac da izdržavaš svoje dete, pristala da zaradjuješ sredstvom za rad sa kojim si se rodila, da li bi ti sa nekim muškarcem ovo, ono a da ti on plati?

Mahlat kao i svako žensko treba da odgovori u svoje ime i ime svih žena – jok bre, pustiila bi dete da mi crkne od gladi, poštenje je najvažnije, ka’ki, bre, to, si normalan al’ pošto je Mahlat priglupa za ove stvari poče da joj se diže kosa na glavi, srce da joj ide ka nosu i želudac da joj glumi mikser, te sprečavajući sebe da skoči i kretenu izvadi jabučicu sa dva prsta, razgoropadjeno upita –

Je li, bre, a što me ne pita da li bih ubila čoveka?

Jok? Briga njega da li bih ’’ja’’ postala ubica, njemu je bitno da dokaže da je moj korak od ’’poštene’’ ka kurvi toliko mali da je pitanje dana kad ću ga napraviti a zavisi samo od kore hleba.

Da ubiješ čoveka je odavno postalo društveno prihvatljivo, civilizacija napreduje a pritislo krizno vreme, čovek gore, dole, nema veze. A i zatvor postoji, čemu zatvori ako u njima ne bi bilo i ubica, nego ja, lepo, jasno i glasno, bez dvoumljenja da odgovorim sa da ili ne. Da zna čovek a i da bude srećan.

Zamislih se pošto ranije stvarno o tome nisam razmišljala. I tu me stvarno zezalo to što sam glupa, ne kapiram, šta ću, kako bih time postala kurva al’ zaglavih se oko toga – šta sad da ja stvarno moram tako i da moram sa ovakvim jednim, bi li mogla… i ne mogu da kažem da bi. Neće da se prevali preko usta. Gadno mi, Poče sve da me svrbi.

I pokušam da objasnim – kad bi došlo do toga da ja ne mogu da zaradim koru hleba za svoje dete ni čisteći, ni noseći džakove, ni učlanjenjem u neku stranku, ni klimanjem glave, nikako, ali baš nikako, mislim da bi to bilo vreme kad takvi kao ti ne bi mogli ni da plate to što bi najzad dobili dokaz da jesam kurva. Lepo bih zagrlila svoje dete i čekala da umremo zajedno. Zajedno smo bile i kad sam je rodila. Stoga – jeb’ se sa svojom filozofijom, crko dabogda, lakše će svetu da bude bez tebe nego bez mene, pritajene kurve.

A ako ikad budem želela da se upišem u red kurvi, iako ne kapiram tu reč, upisaću se iz čistog zadovoljstva. Neću da naplaćujem!

I sad crkni!