Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Sve mi živce pomeriste postavljanjem ovog novogodišnjeg videa sa Selmom i Bebekom zbog čega sam još u novogodišnjoj noći plakala kao kiša.
I zbog toga što se emotivno uznemirim svaki put kad ugledam sliku prave Selme…
Pesma Selma pojavila se pre nego što sam ja dobro kapirala šta je muzika, ne želim da pogledam koja je godina tačno u pitanju, znam da je bilo polovinom sedamdesetih.
Onda polako rastete, počinjete da upoznajete muziku, danas kad kvalitetne domaće muzike skoro da nema, teško je shvatiti šta je Bijelo dugme značilo u to vreme, i šta su nam značile njihove balade.
Sve smo mi želele da budemo Selma. I da nam neko ispeva bar približno nežan stih kao što je „Ona putuje, ja kofer nosim. Molim! Težak je al pošto njen je lično, ja i taj kofer volim.”
Jedna od najljubavnijih izjava – volim sve tvoje, pa čak i da vam sutra kaže – volim te kao tvoj kofer, nekako ne bi izgubilo na značaju.
Onda počnete da slušate neku drugu muziku i porastete do onoga da vas roditelji puste da sa društvom odete na more…
I tu, na ulasku u voz, pesma se odjednom vrati, pukne vas iz samog stomaka, i prvo što uradite kad uđete u voz je da se nagnete kroz prozor i pustite da vam vetar nosi kosu, nešto slično kao vožnja na motoru. I pevušite Selmu, nemajući pojma ko je, ali potajno želeći da se zovete baš Selma…
Kad čujem Selmu…
Vrate mi se sva ona putovanja na koja su nas ispraćali sa – ne naginji se kroz prozor, ne prelazi iz vagona u vagon, ne izlaz iz voza dok voz stoji u stanici… Sva ona gužva u vozovima, noći koje počnu u Beogradu a završe se u Splitu, mirisi, kloparanje, unjkavi glas – Voz iz Beograda upravo je stigao na kolosek…
Obojena voda koju su prodavali u vozu kao kafu, sipali je iz termosa, nešto tako odvratno sigurno niste imali prilike da probate, ali svaki put smo je pili…
Miris mora dok ga još ne vidite.
Prvi espresso na splitskoj Rivi.
A onda, posle par meseci, sve isto, samo u suprotnom pravcu – putuj Selma i vidimo se iduće godine…
A onda, posle toliko godina, Selma se ostvari kao baka, ispriča priču i u uglu oka joj zaiskri suza… I koliko god bora da ima na licu, vi je zamislite kao onu Selmu, i vidite sebe, i neke druge prostore i ljude, i onaj voz…
Samo što glasno nisam zaridala. Zbog života. Ako možete razumeti.
Ne mog. Ne njenog. Jednostavno zbog života…
Predivan post prepun emocija. Najezila sam se citajuci, iako sam rodjena tek pred kraj postojanja velike Jugoslavije i nisam imala prilike da iskusim putovanja vozom na more u Hrvatsku ni sve to bezbrizno vreme i druzenje mnogo iskrenije i drugacije od ovog danas. Citajuci Vas tekst sam osetila upravo suprotno…Hvala Vam na tome.
Inace, ovu pesmu obozavam. Toliko ljubavna, puca od emocija….
Baka Selma je predivna. Tako draga i mila. Toliko volim sto sam pesmu najzad spojila sa likom i pricom.
Zasuzile su mi oci…
Veliki pozdrav Vama!
Idi, Mahlat, bestraga… 🙁
Sve smo mi bile nekom Selme i uglavnom to nismo ni znale. I poznajem taj život o kome pišeš, živela sam ga i on i dalje živi u meni. I nostalgična sam za starom Jugoslavijom – eto zašto…I sad ovu divnu pesmu osećam i čujem na drugačiji poseban način..I naravno plačem.
Gledala sam emisiju i nisam mogla da poverujem da Selma zaista postoji i to ovako divna. A pesma, eeh.
Hvala ti na predivnom tesktu.
Pet puta otvaram stranu da napisem blog post na ovu temu, i svaki put mi se ispreci nesto sto moram da zavrsim…
Eto, isto sam ovako razmisljao da bi napisao post. Isto ovako na moj nacin, ali iskreno sa puno ljubavi, sa setom i tugom sa secanjima i velikim osecanjima.
Hvala ti Mahlat.
Selma je ljubav, muzika i sve nesto lepo…
Jos samo da dodam da je Bebek razvalio …u pozitivnom smislu!
Sa setom u duši pročitao sam Tvoj post.
Selma je nastala u vremenu kada je u Jugoslaviji bilo prisutno:
„Čuvaj mo bratstvo i jedinstvo kao zenicu u oku“
Da, Misa, a Selma bas iz Zenice:-) ….a i ja iz Ze….
Njen otac je bio poznati ljekar, humanista i u dva mandata gradonacelnik Ze, Dr. Asko Boric, po kojem jedna od ulica u Ze nosi ime. Teta Selma je diplomirana inzinjerka gradjevine, koja svoje penzionerske dane provodi baveci se knjizevnoscu.
Mahlat, predivno si napisala post i vratila me bar na trenutak u neke sretnije dane. Hvala ti:-)