To što si oženio Mahlat, to nije normalno!

Neko iz šarenolike rodbine mogu ljubimca ko ga mnogo voli i sekira se što se ljubimac pati sa mnom, otiš’o negde, kod nekoga, neke gatare i odneo sliku mog ljubimca. S neke svadbe, valjda. I referisao. A nama preneli.

Voli mene moj ljubimac. Al’ ne voli me što on tako ’oće nego što ima crnu magiju. Nisam mu to ja uradila, ja jes’ da sam matora al’ nisam pokvarena žena, fina sam, čuvarna domaćica, lepa žena, sposobna, od jednog dinara dva napravim, gde ljubimac okom tu ja skokom. Al’ to nije normalno. Moj mili ljubimac vuče prokletstvo s majčine strane pa do neke babe u dva’es’osmo koleno koja je najverovatnije harala po nekom selu i prepadala tudje muževe pa sad ljubimac na poklon dobio mene da okajava njene grehe.

Ja počeh da tonem u fotelju, bog te mazo, biće da sam promašila vek, slušam i ne verujem šta mi ovaj govori.

I?

I sad ja treba da vodim ljubimca kod neke babe što topi olovo, gasi ugljevlje, vata zmije i slepe miševe, da ponesem vodu sa česme sa koje ljubimac pije, adresu će da mi nabavi.

A?

Pa da mu skine tu crnu magiju!

Znači ja treba da vodim mog ljubimca kod neke babe da mu skine mene, je l’ tako?

Ma jok! Samo magiju da mu skine.

Čekaj bre, ljubimac oženio mene zato što nije normalan to jest zato što ima magiju. Kad skinemo magiju, nema magije, ljubimac će da progleda ko mače od mesec dana, da se lupi po čelu i da kaže – Bog te mazo, ’de su mi oči bile, daj da da ’vatam nešto mladje dok mogu i da me šutne u dupe, je l’ tako?

Ma nije! Samo prokletstvo da mu skine. On mene ako voli nema tu problema. Ako sam ja posledica te babe razvratnice pa jebi ga, šta ću, nije nam bilo sudjeno.

Doš’o ljubimac juče s posla, platu nije primio, nadrndan, ljubimica ima temperaturu, oni što se razvode još uvek telefoniraju na svakih pola sata s iscrpnim referatom ko je šta kome rekao pa da mi procenimo je l’ to normalno, bio malo haotičan dan.

Ja okolo naokolo i objasnim ljubimcu da je na redu nova taktika to jest da ’oće da mu skinu mene ako da bog da ukapira koje je sranje napravio kad se sa mnom oženio.

Nije jasno ljubimcu ni koja magija, ni ko je gde iš’o, ni kakva slika, ni ko je normalan a ko nenormalan, kakvo olovo, koja voda, ko je koga začarao, ko je slep kod očiju i na kraju zabranio da se javljam na telefon. Zabranio i sebi.

Legli mi noćas i ljubimac bludi u plafon, prevrće se pa opet bludi i jednog trenutka kaže:

Majke ti, je l’ ima neki recept za skidanje lude rodbine sa grbače, raspitaj se negde.

Pa eto, ako neko zna nek’ pomaže.

Samo da ne moram da idem u ponoć na groblje da tražim grob gde je sahranjena devica, da ne moram da ’vatam žabe i da tražim razroku crnkinju koja će da u’vati belog zeca koji u vreme punog meseca pretrčava preko raskrsnice na srveno svetlo, ako je neki razuman recept ću da probam.

Inače ćemo da poludimo.