U radiju žive mali ljudi a na Internetu treneri – ili zašto sam Internet trening dočekala ko ozebo sunce

Da mi je neko pre samo petnaest godina rekao da ću jednoga dana vežbati u svojoj sobi gledajući u neki monitor, najverovatnije bih reagovala isto kao kad su mi rekli da u radiju žive mali ljudi.

Rekapitulacija stanja u kom se nalazim.

Udala se i prekinula sve fizičke aktivnosti, silom prilika, život se promenio, navike takođe, neosetno. Do udaje sam radila od 8 do 20 sati, sa bicikle nisam silazila, i na sastanke sam išla biciklom, sva uparađena, bila sam mlađa 7 godina.

Danas sam u pedesetoj, bogmilidatesačuva, ne radim, uglavnom sedim ispred monitora, u međuvremenu me pohodio i klimaks koji, iskreno rečeno, nisam baš nešto osetila, više znam da je tu nego što ga osećam, ugojila sam se, nezdravo živim, nezdravo se hranim, samo zdravo mislim. Kada sam ja u pitanju, neorganizovana sam do bola.  Nezdravo živim znači da pojma nemam kad idem na spavanje, a nezdravo se hranim da jedem kad osetim da ću da se onesvestim, uglavnom prvi put oko pet popodne. Mislim o tome pred svaku Novu godinu, prvi, ponedeljak, tako tih datuma kad se donose odluke.

U isto vreme, moja sestra koja je od mene mlađa samo 11 meseci, ima idealnu liniju, blage pločice na stomaku i izgleda deset godina mlađa od same sebe, ali ona deset godina tri puta nedeljno ide na aerobik i prema tome se odnosi kao što se uveče tušira. To je deo njenog života.

Ja silno, već par godina, želim nešto da promenim, imam hiljadu izgovora. Razmišljala sam o teretani – pojma nemam šta bih tamo. O aerobiku – nemam društvno a nijemi ni blizu. Tu pored zgrade ima Etnogym, kad god prođem,a prolazim bar tri puta dnevno, oni se toliko deru, vrište, ciče, da mi uopšte ne zvuči privlačno. Pojma nemam šta tamo rade ali buka je nesnošljiva, bar meni.

Probala sam da trčim, umal’ ne presvisnuh i tako za sada samo brzo hodam i trčkam za Cezarom što kod mene jeste promenilo situaciju na bolje, ali nije dovoljno.

I dalje se osećam prilično fizički bolesno.

Svi planovi da aktivno negde počnem sa nekim vežbanjem su pali u vodu, u ovom Beogradu je sve daleko, ja ne vozim, znači moram da se obučem, vučem torbu, svučem, obučem, drndam po prevozu. Odmah odustanem. Sat vremena vežbanja bi me u stvari koštalo tri, tri i po sata koje uglavnom nemam.

Onda je danas konačno startovao In Shape, online servis za treniranje sa ličnim trenerom putem dvosmernog video prenosa,  u realnom vremenu. Pre petnaest godina bi zvučalo kao – Mahlat, danas cepamo atome, šta imaš o tome da nam kažeš 😉

Zakazala sam za početak istezanje, tek da proverim sebe i ne preforsiram se pa narednih dana da budem „bolesna“. Izabrala trenera, namestila lap top, svukla se koliko god sam mogla jer sam mislila da će znoj leteti na sve strane i sela da čekam. Naravno, pre toga sam unela osnovne podatke o sebi, dal bolujem od nečega ili ne, tek da me neko ne nosi na duši.

Četrdeset minuta istezanja nije bilo nimalo lako, ali ostala sam fascinirana šta sve još mogu da uradim, što sama pojma ne bih imala, znojila se nisam, jedino sam mislila par puta – gotovo, sad će neki deo da pukne, naročito zadnji deo nogu. Usput, naravno, sve vreme ide razgovor, teško, nije teško, ne forsirajte se i odradila sam odlične vežbe za ruke, za nas koji mnogo kuckamo po tastaturi, uopšte to istezanje ruku mi je najteže palo, više nego nogu i kičme.

Sve u svemu, trening se završio, nastavila sam da kuvam ručak, evo skoro šest sati kasnije me ništa ne boli.

Na nekom grupnom vežbanju, sigurna sam, znam mene, pošizela bih što nešto ne mogu, ili ne mogu da stignem  grupu, što vežbe nisu iste za devojku od 25 i mene od 50, ne mogu da budu iste, a ko će da se maje sa mnom. Pa bih onda razmišljala – pogle, ova ima manje dupe od mene, ova ima duže noge, vratila bih se sva frustrirana 🙂

Za mene je ovo idealno! Trener koji je samo moj, koji je posvećen meni, onome što mogu ili ne mogu, ne gubim više vremena nego što je potrebno za trening, nema oblačenja, svlačenja i svih onih stvari koje podrazumeva odlazak na neko drugo mesto.

Da sam uplatila neku teretanu, sigurna sam da masu puta ne bih otišla, kao da moram, pronašla bih već neki razlog da ne odem. Ovde, stvarno bi mi bilo neprijatno da zauzmem neki termin a onda se ne uključim.

Šta je servis In Shape, možete pročitati ovde.

Ako ste u nekoj fazi kao ja, malo vam je frka da krenete, šta možete a šta ne, Inshape treninzi su do 1. aprila besplatni. Registrujte se, zakažite trening i javite kako je bilo. Kasnije će se plaćati, koliko pojma nemam, ali plaćaću, ne može da košta sto dukata. A plaćala bih bilo gde da idem.

Ovo je moj prvi ozbiljan trening posle 20 godina.  Osećam se kao da sam maturirala, majke mi.

E, da. Cezar je pokušavao da vežba sa mnom, malo cvileo, stajao ispred kamere, kad god sam legla, legao je pored mene i tražio da se mazi, pa skakao, pa mahao repom, mora da je mislio da sam pobrljavela.

I tako, dragi moji, u radiju ne žive mali ljudi, ali na Internetu žive treneri. I možete sa sobom da ih nosite bilo gde 😀