Zašto Srbi ne žele da budu Evropljani

Zato što su drugovi političari strpljivo radili na tome da sopstveni narod ubede da treba da uđemo u Evropu ne zbog toga što nismo sposobni da se kao Feniks uzdignemo iz pepela i na noge postavimo sve ono što smo sami upropastili, već zbog toga što:

Srbija nema vrednosti a Evropa ima;

smo morali da se popisujemo jer „Evropa traži“;

smo hapsili ne zato što treba hapsiti već je Evropa tražila;

smo priznavali zločine ne zato što su počinjeni nego zato jer je Evropa tražila;

smo donosili zakone ne jer zakon uređuje društvo već jer je, opet, Evropa tražila;

smo proterivali duvanski dim, ne zbog nas nego je tako i u Evropi;

će nam ulice biti čistije i bez rupa;

po tim istim ulicama nećemo pljuvati;

ćemo biti kulturniji, znamo da to nije teško ali podvodimo pod folklor;

su Evropljani kulturni jer moraju po zakonu;

ćemo imati jednoobrazne poštanske sandučiće;

ćemo svi imati wc šolje;

čemo svi imati plate;

… dopišite jednu od nebuloznhj izjava – Kad uđemo u Evropu bićemo ljudi, stoko, valjda smo dosta bili stoka.

Između ovoga šta ćemo sve biti, političari na čelu sa predsednikom su nas ubeđivali da nikada, ali nikada, ni pod kakvim uslovima nećemo da se odreknemo svog identiteta, mukom stečenog –

kad kažeš Srbin, to gako gordo zvuči.

Mi takođe nikada nećemo da se odreknemo Kosova, kolevke srpstva, srca u grudima. To srpstvo inače u period od Drugog svetskog rata do devedesetih nije postojalo.

Srbima je sve manje stalo do Evrope jer su političari pokušali da ubede narod da je sasvim moralno voditi dve politike koje su kao ona dva ovna na brvnu,  prostije rečeno da je sasvim moralno imati i muža i ljubavnika dok niko za to ne zna i dok ne prigusti.

Političari su ubedili narod da njihove greške nisu njihove greške već da su morali da čine greške jer tako traži Evropa koja hoće da nas pokori, ali bez obzira što grešimo – Srbija se saginjati neće.

Tri godine političari ove zemlje ubeđuju narod da ćemo ući u Evropu što se ne saginjemo, ali hajde da stisnemo zube samo sad i sagnemo se, ali kad je Kosovo u pitanju – nema sile.

I onda… bez obzira što običan čovek zna da ga siluju u zdravu pamet, drug predsednik i onaj sa kojim se svečano i koaliciono pomirio da bi mogli da formiraju vladu, sada izjavljuju da je od Srbije traženo da prizna nezavisnost Kosova i Metohije da bi dobila kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.

‘Ajde, što bi rekao Radovan The Treći!

Politika jeste kurva, ali baš tolika kurva, e jebi ga!

No, drugovi i drugarice, želim da vam prenesem izjavu proevropskiprokosovski nastrojenog predsednika, jednu jedinu koju smatram smislenom, izvor današnji press.rs:

Nije nam žao i nećemo da odustanemo. Mi jasno znamo da je to put. Srbija mora da uđe u EU zato što nemamo bolje rešenje. Kada bismo ga imali, rado bismo zaokrenuli u ovim okolnostima, jer se i Evropa suočava sa problemima, a s druge strane Srbija ne može da odustane od elementarnih interesa – rekao je Tadić.

Ako postoji neko ko može da prenese predsedniku –

Ne postoje stvari koje se ne mogu rešiti. Jedino što može malo da boli.

Kad porođaj ide teško, radi se carski rez, intervencija koja ima za cilj da se spasu i majka i dete.

Carski rez, gospodine!

Predugo se Srbija porađa a još uvek ne zna šta će roditi.

Mislim, pošto ste najzad postavili dijagnozu.

Tek tada ćete imati šansu da vas narod prati na tom putu u Evropu. Kad najzad pošteno kažete zašto je to spas za Srbiju.

Ovo ponekad znači – kec u rukavu, a ponekad da je neko uhvaćen u varanju.