Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Zato što će vam on pomoći da otkrijete da još uvek možete ono za šta mislite da šanse nema. Da brzo hodate, trčkarate, a boga mi i trčite kao za medalju. Da se provlačite kroz žbunje, preskačete ograde i preskačete po tri stepenika. Zato što će lopta postati ponovo vaša igračka.
Zato što ćete kada vas odvuče usred bare ponovo da otkrijete čar gacanja po baricama.
Zato što možete da hodate ulicom i pričate a da niko ne pomisli da ste vrdnuli iz pameti.
Zato što možete da zviždite na ulici, čak i ako ste žensko.
Zato što ćete ponovo otkriti čar valjanja po podu.
Zato što sa njim možete da ogovarate koga god hoćete, nikome neće preneti.
Zato što će vas uvek pažljivo slušati, čak i onda kad obrazlažete trenutnu društveno političku situaciju s osvrtom na budžet republike. I još će mahati repom.
Zato što ne protivreči, vaša je uvek poslednja.
Zato što više nećete morati da kupujete mleko za skidanje šminke.
Zato što nećete imati izgovor da ne izađete iz kuće na plus, minus, kišu, sneg, vetar i svakojake usputne ljude.
Zato što će vam pas uneti u život radost, onu običnu, obično zaboravljenu radost, radost ni zbog čega posebno, nisu ni nove cipele, ni nova lampa, tek radost, neobjašnjiva.
Zato što će prestati da vas boli kičma, skočni zglobovi i što ćete ujutru funkcionisati kao sat, da li zbog više kretanja ili što ne usmeravate pažnju kao tome, nisam odgonetnula, ali kao u onoj reklami – pojma nemam da li deluje, ali sve to me više ne boli.
Zato da biste videli kako to izgleda kad neko od radosti što ste ušli u kuću skače do plafona.
Zato što ćete postati centar nečijeg sveta.
Zato što ćete postati bolji čovek jer ste u sebi otkrili jednu sasvim novu vrstu ljubavi.
Zato što niko od ukućana neće ulaziti u kuću sa rečima – kakva gužva u prevozu, jao što je sparno, kakvi ludaci šetaju ulicom, jao što je sve skupo, jao jebmetiovoono, jel gotov ručak, već sa radosnim uzvikom – pa gde si ti?!
Zato što je divno videti tu zahvalnost što nekoga svakodnevno usrećujete jer svima ostalima to vremenom postane normalno.
Zato što će vam neko svakodnevno, na milion različitih načina, izjavljivati ljubav. Onu najčistiju, koja ne traži, ne uslovljava, ne ucenjuje, ne traži ustupke, ni rečima, ni prećutno jer se podrazumeva da nešto morate zarad te ljubavi, već čistu ljubav.
Zato što sa psom u kuću ulazi jedan sasvim nov oblik sreće.
ааааw 🙂
Svaki tekst i gest upućen psima / životinjama je dokaz da čovek ima dušu. Ljudi koji ne vole, mrze ili muče pse, mačke i druge životinje nisu dobri ljudi, nemaju dušu.Imati srce ne znači i imati dušu. Ljudsko zlo koje provali iz odraslih ljudi, a sve češće iz mladih u vidu mržnje koju iskazuju prema životinjama ( i drugim ljudima) je postalo naša svakodnevica. Ko nije imao psa, taj ne zna kakva radost ispunjava čoveka kada nahrani gladnu kucu sa štencima negde na poljani i ulici. Taj ne zna da prepozna u psećim očima zahvalnost koja ide do neba. Ja verujem u reinkarnaciju i da će svi mučitelji životinja biti rodjeni kao životinje koje će neki drugi zli ljudi mučiti. Naravno da imam psa i mačku – predivne “ uličare“. I zato podržavam stav da svakako treba imati kucu ili macu.
Ми последњих 10-15 година имамо само мачке које нам дођу из комшилука. Тако мачка дође, баба почне да је храни а сестра и ја да је гањамо (како само деца умеју да гањају мачке 🙂 ), комшиница врати мачку кући али не лези враже, нама се мачка врати, и тако остане, онда се омаци код нас, и тако смо вечито имали по бар 5-10 мачки. И недавно нам је дошло једно маче 🙂