Život

Kad prvi put dodirnete savršenu ručicu vašeg tek rođenog deteta koja može stati na vaš dlan a koja je velika tek toliko da refleksno obuhvati vaš prst, kao da vam tim stiskom kaže – čuvaj me, otpočne ljubav na prvi dodir i pogled, vanvremenska, bezuslovna, bezgranična.

Držite tu ruku dok učite dete da hoda, da prelazi ulicu pažljivo gledajući koje je svetlo na semaforu, dok prvi put plašljivo ulazi u vodu, ili gazi prvi put po snegu, ili doživljava letnji pljusak, sa svojom prvom školskom torbom preplašeno ulazi u školu…

Onda, jednoga dana, oni vam saopšte svoju prvu veliku odluku u životu da su dovoljno odrasli i da više ne treba da ih držite za ruku. Pokušavajući da je ponovo uhvatite, shvatite da je vama taj stisak više potreban nego njima. Kao ljubav, kao život, kao sreća.

Dok jednog dana ne shvatite da je najveća sreća da se život nastavlja i da ide dalje…

(Ovaj post je deo blogerskog takmičenja  liveinspire.com)

Pročitajte i

Svilene trepavice vs karcinom dojke

Ovaj post ima za cilj da mi kao nekoliko žena ovih dana javite da ste bile na pregledu i da je sve ok. A to ne morate, meni je samo drago što sam neke žene svojom pričom podstakla da odu.Ovaj post ima za cilj da jednog dana, kad vam padne kamen sa srca, makar vam oba stopala prebio, kažete – Moje dojke su OK!Nadam se da će i moje biti.

Ostavite komentar