Home / Život piše romane / Fly fly Dobrila, fly fly sestro mila

Fly fly Dobrila, fly fly sestro mila

Svake godine pred novodolazeću savetuju da se svedu računi, ono skuvate si kaficu, sednete i porazmislite šta ste uradili u godini koja odlazi da se ne ponovi, nema reprize. Neko je možda kupio kola, kuću, rezervisao mesto na prvom turističkom letu u vasionu, to valjda jesu neki uspesi ali šta je bilo sa njim dok je opsluživao ono bez čega mu nema života niko obično ne zna. Potrošio još jednu godinu, nije jeo šta je hteo, nije bio gde je hteo, nije bio s kim je hteo, ne može sve odjednom. Tako prodje život – imaš kuću, nemaš sebe, to mu dodje pravilna životna raspodela.

Muškarci će biti stariji jednu godinu, dobiće prve sede, počeće da ćelave i sve to im daje na šarmantnosti, niko ih ne uči da padnu u depresiju što su stariji jednu godinu nego da sa godinama dobijaju na kvalitetu. Ako ih i ono muči mogu da kupe Viagru.

Žene su takodje starije jednu godinu što je dovoljan razlog da padnu u depresiju ili u najboljem slučaju imaju povremene histerične ispade. Još od kako izadju iz puberteta žene se vode kao polovne i do kraja života treba da glancaju karoseriju da se ne vidi šta su sve prošle i kuda su prošle. U frižider ne treba da zaranjaju da bi videle šta mogu da skuvaju već šta mogu da stave na lice. Ne treba ništa drugo da rade već da brinu kako da ostanu mlade i poželjne za nekog od onih koji ćelave, sede i puštaju stomak al’ to rade tako šarmantno da im ne mož’ odoleti. Žene još nisu otkrile kako da stare šarmantno kao muškarci. Ako uspeju da ostanu mlade mogu da se nadaju da će do kraja života nositi časno prezime tog šarmantnog, da neće biti upisane na listu ostavljenih, zamenjenih i potrošenih. I svakodnevno neka proveravaju – voliš li me isto kao juče i hoćeš li i sutra da me voliš kao danas, nemoj da me lažešššš.

Koja voli da divani o svom životu uz kafu i novogodišnje lampione pa tako divaneći dodje do zaključka da je neki veliki uspeh postigla neka malo porazmisli šta sve nije uradila i čega se sve odrekla noseći to časno prezime, prvo tatino pa onda nekog šarmantnog prodavca prezimena za velike ustupke.

Razmislite koliko puta ste

produžile suknju, skratile dekolte, umesto crvenog laka namazale beli i koliko puta ste od plavuše postale crnke, od crnke crvenokosa i u krug

koliko puta ste se presvukle da ne bi izgledale kurvinski, to jest, baš onako za kakvim se ženama okreće šarmantni

koliko puta niste rekle ono što mislite već ste rekle ono što se od vas očekuje

koliko puta su vas uporedjivali sa nekom koja ‘’usta ima jezik nema’’

koliko puta niste uradile nešto što ste silno želele pretpostavlajući da se to neće svideti šarmantnom koji zna za red, poredak i šta smete a šta ne

koliko puta vam je rečeno – mnogo se ti praviš pametna

koliko puta – mnogo se ti praviš blesava

koliko ste kilometara pretrčale

koliko puta ste se branile od onoga što vam nije ni na pamet palo

koliko toga niste uradile da ne obrukate tatu, brata, dečka, muža, decu

koliko puta vam je rečeno da vam nešto ne priliči, ne zato što ne priliči vama nego zato što ste nečija ćerka, sestra, devojka, supruga, mama

i kako to da ste od devojčice uvek u nekim ozbiljnim godinama koje ne dozvoljavaju neozbiljno ponašanje.

I ovde ide onaj refren

‘’’Drogira se ali ima tremu, još je mlada ne zna naći venu…’’

Šta god da radite, šta god da želite naći će se neko ko će vam reći da ste za to prestare dok se istovremeno ponaša prema vama kao da ste premlade i da ne znate da nadjete tu svoju venu. Živite sa tremom.

Zato što nam kao jedini imperativ nameću – nadji ga i zadrži ka kako znaš i umeš, ti si nevažna. Zato što nas uče da nije važno sporazumeti se i živeti sa nekim nego prećutati i živeti pored nekoga. Zato što nam govore da nam je takva sudbina.

Lažu. Sudbina ne postoji, naročito ne kolektivna ženska, to je samo utešiteljska i zaludjujuća koja treba da nas zadrži u koloni ‘ostvarenih’ supruga i majki. To je jedino što treba da nas čini srećnim ženama a to nije tačno.

Na BlogOpen-u, u Nišu, Rain mi je rekao da sam jedna od retkih žena koja, udavši se u godinama u kojim sam se ja udala, izjavljuje da je lepo živeti u dvoje.

Jeste. Ali bilo je lepo i svih onih godina kad sam živela kao devojka, pa devojka sa detetom, bez obzira na situacije – krv, suze i znoj – i bez obzira što je drugima moj život izgledao naopak i neprimeren. Kad nemaš tudje prezime računa se da nisi validna. Sad kao jesam i sad me kao drugačije posmatraju samo što ja njih posmatram isto. Kad ih posmatram. Uglavnom me boli uvo kao što me je i bolelo.

Bila sam u rodnom gradu, videla se sa rodnim drugaricama. Dve su se razvele. Obe su na dijeti – Moram da nadjem nekoga. Jedna ima ljubavnika, u fazi razvoda je, takodje je na dijeti. Sve tri se osećaju preporodjeno i kao da su se dočepale vrha Mont Everesta. I sve tri misle da su proćerdale svoje živote. I sve tri misle da su bile glupe. I ne kapiraju da i dalje rade isto – drže te jebene dijete, kao da je dupe jedino što će nekome ponuditi a to jedino što će od celih njih neko uzeti. I ni jedna pojma nema šta hoće od svog budućeg života sem da ponovo bude nečija.

Došlo mi da im izjavim saučešće. Ne možeš živeti sa nekim ako prethodno ne organizuješ sebe sa svojim životom. Živeti pored nekoga je ipak samo pored, obično taljiganje sa utvrdjenim redom vožnje.

Šta niste uradile samo zato što ste nečije? Popunjavajte taj spisak da ne bude kasno.

Fly fly Dobrila…

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

14 komentara

  1. C

    Ne možeš živeti sa nekim ako prethodno ne organizuješ sebe sa svojim životom.

    Istina koju mnogi zanemaruju. Kao i ono da gde kod da podješ, povedeš samu sebe, pa ako ti to nije neko društvo, moraš dobro da se zamisliš…

  2. sudbina ipak postoji. Ja baš nešto razmišljam i organiuzujem u glavi i životu i vidim ovaj tekst i vidim da sam na pravom putu. Hvala ti.

  3. Caca, upravo, kao i ono da gde god da pobegnes od sebe ne mozes tako da su ti pokusaji – promeni, eliminisi, zameni, uglavnom jalovi dok se ne sredi unutrasnji haos.

    Ivana, ja be verujem al’ ajd’. Hvala i tebi kad me opalis necim i podsetis na nesto :kiss:

  4. Jos nosim tatino prezime i nisam se organizovala sa sobom i predsobljem, a zabrojala sam se kod 1568-og puta, dijetu nemam za sta da uFatim, u sta spadam jbt :rolleyes:
    Dobar ti post Mahlaticka!

  5. I ja sam ga nosila sto godina pa mi nista nije falilo, kako sam se udala tako sam se ugojila 8) siskove pravim i dandanas, zlu ne trebalo 8)

    Dobar ti post Mahlaticka!

    Služim ženama 😀

  6. Popunjavam spisak, a jel moram biti iskrena? 😉
    ja malo na kvarnjaka… 8)

  7. Bona, slobodno ti lazi sebe 😆

  8. Sam` ti pravi ‘siskove’ 😆

  9. s

    Ma jebes spisak, sve mi u glavi…mada nema veze sa prezimenom, vise sa novcanikom 😀

Ostavite komentar