I ja ponekad izgubim smisao života

Ali ga brzo i pronađem baš tamo gde sam ga zaturila. Mislim, desi mi se da se probudim, uzvrtim se, i između onoga da l’ da se ubijem il’ da se umijem ipak rešim da se umijem i krenem od početka ili zakrpim tamo gde sam stala. Gde sam kao stala i pitala se – je li Bože, sam ja tebe kamenjem gađala, šta si se okomio na mene.

Inače, ovo ne pitam nikad, uopšte slabo se obraćam Bogu kad prigusti, kad vidim sa kakvim glupim problemima onih koje je napravio mora da se nosi prosto mi žao da mu se i ja tovarim na vrat. Hoću reći, on gore ipak mora da smisli kako da spoji rastavljene, baci pare u raznoraznim valutama pravo na glavu onima kojima su potrebne, razmišlja zašto je nekome dao desetoro dece kad mu za iste nije dao i odgovarajuće pare i kuću i sve tako.

Pošto vrlo često offline čujem kako je nekome vreme prošlo i pošto bi takvog, češće takvu, o’ma zavrljačila u Dunav –m’rš, bre, ako ti je vreme prošlo šta nas mrcvariš ovde, a pošto dobih jedan sličan komentar na post o želji da smanjim dupe, i pošto me to kopka već dva dana, ja da rečem šta mislim o prošlo svršenom vremenu kao posledici nemoći, vaspitavanja kroz vekove  i predrasuda.

Svi koji misle da je u određenim godinama njihovo vreme prošlo i da treba nekome da ustupe svoje mesto (!!!) a svoje žilvjenje opravdavaju time da žive za nekog drugog, decu, unuke, bolesnu babu… dopišite po želji, mogu odmah sami sebi da iskopaju grob i sednu u njega da čekaju smrt. Ako im je baš frka da preseku stvar. Jer,  ja, eto, mislim da je to bezvredno življenje.

Ja ne mislim da je moje vreme prošlo i da bilo kome treba da ustupim neko mesto koje sam kao zauzela. Hoću reći – je l’ ja to pravim neku gužvu? U životu, kafani, na ulici, bilo gde? Šta to nije za moje godine? Da uživam u životu? Napijem se? Ludijam noću u kafani? Putujem? Uživam u seksu? Šta, moliću lepo?

Ja sam jedna od retkih žena koja je zagrizla da rodi vanbračno i da svoje dete gaji sama. Oni koji to rade u duetu nikada neće shvatiti koliko je fizički teško – ne spavati, voditi dete na raznorazne časove, čekati, zaraditi, vaspitati,objasniti, naći pravu meru,  biti uvek tu.

Nijednu svoju slabost nisam sakrila pred svojom ćerkom, prolila sam more suza pred njom, odlično je znala kad mi je teško, kad udaram glavom o zid, kad ne znam šta ću – jer, ja nisam heroj, samo sam običan čovek.

Ničega se nisam odrekla zbog nje, sem onih gluposti kome ćemo cipele ovog meseca, živela sam punim plućima jer nijedan nezadovoljan roditelj ne može da bude dobar roditelj. I jer mi ne pada na pamet da joj sutra zbog nečega kažem – sve sam ti dala, svega sam se zbog tebe odrekla a ti meni tako.

Ne živim za nju. Živim za sebe. I ne pada mi na pamet da budem glupača koja će da se vuče po kući i životu jer nema ideju čemu služi život. Od kolevke pa do groba, koliko god to da traje. I time naravno da muči one oko sebe koji će umesto nje da traže smisao života.

Marš, bre!

Šta bi trebalo da radim?

Pustim brkove? Prestanem da se depiliram? Budem pijana od čaše vermuta? Srastem sa foteljom gledajući tursko španske patetike? Slušam pinkovsko đubre? Čitam recepte? Skratim nokte i štikle? Kažem – kakav bre seks, to sramota u mojim godinama? Sednem izspod kruške pa gledam sa koje strane više ljudi prolazi?

Ja stvarno, već dva dana razmišljam koja od svih stvari koje volim nije primerena mojim godinama i ne uspevam da provalim. Kao ni gde je to mesto koje treba da ustupim nekoj maloj od dva’es’ dve.

Dakle, kad sam napisala da hoću da mi dupe bude manje, to znači da hoću da mi dupe bude manje. Nisam blesava pa da mislim da će mi sa smanjenjem dupeta neko otpisati petnaest godina sa lica. I sisa.

I imam pravo da mi dupe bude manje. I da živim s manjim dupetom i ovolikim godinama.

Oni koji troše vazduh namenjen drugima, žive život namenjen drugima… kako rekoh na početku, ako ne mogu da pronađu smisao života ne treba ni da žive i truju one koje najviše vole.

Grešna sam. I sram me bilo.

Volim svoj  život.

I ne ustupam to neko mesto jer ne postoji u mojoj glavi.

Vi što volite sve što vole mladi ali mislite da je sramota…

Jebi ga, tak’a tura.

Neko ukapirao život, neko nije.