Juče, od 06:00 do koznadokle

Prethodne večeri legla psujući.

Ujutru Windows nije hteo da otvori oči ni pod razno, kad sam rešila da ga umijem pa šta bude, on sinuo. Nastavila da psujem.

Obukla se politički korekto i izmilela na ulicu s nadom da neću da se izgubim a da neću ni da se pogubim pa opet da se razvodim k’o u prethodnom postu.

Usput primetim da mi je pao nivo inteligencije pa sam ceo dan čekala da se opametim. Istovremeno čuvala jedan film da mi ne pukne. Zaključim da nemam spisak pravila i da ću morati da ga napravim inače ostadoh pogubljena. Onda zaključim da je to glupo i da ima i tragičnijih priča od moje.

Onda se setim da me neko pitao – A, je l’ možeš ti, Mahlat, mene da izlečiš? Odgovorim – Pa ne mogu, nisam te ja ni razbolela.

Pošto sam izgledala miroljubivo i politički korektno zaustavi me neki par i priupita kako da stignu negde – nemojte mene, kad vas molim, ja ću da vas pošaljem u Paraćin, garantovano.

Divila se kako je Beograd grad suprotnosti koje se neverovatno uklapaju – na jednom mestu možeš da jedeš, da ti izvade krv, da staneš ispred koncertne bine i zapališ sveću pa sam to mesto zaobišla da me ne bi ubila kolektivna svest.

Posvadjala se s jednim što sam mu upala u kadar. O, konju ni jedan, bolje ja nego Djelić! Sa’ću ovde da ti se plazim u objektiv i dižem tri prsta, da pozdravljam rodbinu i prijatelje u dijaspori, vičem dole vlada, spasite planetu, bog je umro uzalud, spasite foke, sve dok te ne izludim, bolje da ćutiš. Vidim nisam više miroljubiva. Upropasti me ulica očas posla.

Ljubimica javila da treba da častim pa da ne moram da častim nego da će ona da otputuje na nedelju dana pa da podignem pare što nije čast nego su samo pare. Ja pokušala da ukapiram i došla do zaključka da se još nisam opametila. Oni oko mene vrisnuše – aaaaaaaaa, da častiš, ja častila. I rešila da odbijem od dela mile mi ljubimice.

Negde u po’ dana vidim da mi je film ipak pukao. Nisam ga dobro čuvala.

Videla druga političara. Lep. Lepa mu i žena a lepi mu i telohranitelji. Oni body tipovi. Malo se zbunim, da l’ sam i ja trebala da krenem u šetnju protiv nasilja sa telohraniteljima i obrnem nalevo krug.

Našla se s jednim da mi da neke papire za koga su mi rekli da je gospodin a ja lepo videla da je drvoseča. Nervirala se što mi sve vreme govorio – Slušaj Miko… ja ti Miko živim od še’settreće u Beograd… imam vezu u ministarstvo… ođe je sve moje, umal’ ne skrenuh tražeći padeže. Nema, bre! Rekla da žurim, zgrabila papire i otperjala.

Pozvala ljubimca da ga vodim u kafanče, da ne umre gladan i da častim ja njega njegovim parama zato što je moja ćerka dala drugu godinu. I da mu se udvaram da podignemo one pare. Taman seli, ljubimac počeo da rotira za stolom sa jedne na drugu stolicu. Šta ti je, bre? Gleda ga neki tip, kaže. Počesmo da vadimo oči da ne gleda u njega nego u mene, pa šta ima da gleda u mene, a šta ima da gleda u tebe, pa je l’ nenormalno da gleda u mene, pa nije al’ gleda u mene, došlo mi da ustanem i pitam čoveka – majke ti, kaži u koga gledaš inače ćemo opet da se razvodimo. Ljubimac zabranio – jes’, ti da pitaš a ja da se bijem. Ne može! Dobro, pitaj ti a ja ću da se bijem ako treba. Ignorisamo profesionalnog kafanskog gledača i utešismo jedno drugo da je razrok. Ja posle ćutala al’ videla da gleda u mene. Služio nas konobar ufalšovane glave, il’ je imao saobraćajku il’ upao u grupu navijača, ne pitah ga al’ mi se sve vreme odsecale noge kad god je pitao treba li još nešto.

Dodjosmo kući, ljubimac mi saopšti da definitivno nisam za medju svet, gde god kročim neka frka, i ako je nema sama ću da je napravim i da me ponekad uopšte ne razume.

Ja legla i došla do zaključka da to i nije tako strašno jer ni ja sebe ne razumem u većini svakodnevnih slučajeva i dogadjaja. I da moram da steknem imunitet od nadiranja neočekivanih profesionalnih svakakvih a da bi ljubimcu život bez mene ekscesne bio ekstremno dosadan, probudim ga i saopštim mu da treba da bude sreećan.

On rek’o – ahaaaa i ponovo utonuo, ja rešila da se definitivno , nema sile, kunem se, časna pionirska reč, sreće mi i dabogdamiočiispale, dabogda me ljubimac više ne voleo, dabogdasesmestanepomakla, do ujutru opametim kako znam i umem.

Jutros se probudim k’o nova. Opamećena.

Provera nije potrebna. Potpisujem i odgovaram moralno i materijalno. A i krivično.